U masovnim ubistvima naroda nema „ali“, nema relativizacije i kontekstualizacije. Postoji samo zločin

MONITOR:Povodom 28. godišnjice genocida u Srebrenici, VP Kristijan Šmit je izjavio kako je šokantno da se i posle toliko vremena ne može doći do zajedničkog stanovišta o prošlosti. Kakav je dosadašnji doprinos akademskih zajednica u BiH, Srbiji i Hrvatskoj kada se radi o približavanju stanovišta o prošlosti iz 1990-tih?

ĆURAK: Bez   konsenzusa   o   prošlosti   teško   je   očekivati   konsenzus   o budućnosti. Nažalost, konsenzusa neće biti, ali bit će budućnosti. Za   razliku   od   prošlosti,   budućnost   će   sigurno   doći, najvjerovatnije   kao   ponavljanje   loše   prošlosti.   Nesposobnost ključnih   proizvođača   mržnje   kako   devedesetih   godina   prošlog stoljeća,  tako   i  danas,  da  priznaju  svoju  kolosalnu  krivicu  za masovno   ubistvo   narodâ   ali   i   za   ovovremenu   inflaciju međunacionalnog nepovjerenja,  upućuje na   budućnost koju  će pojesti   skakavci.   Odgovornost   akademskih   zajednica   za permanentnu produkciju straha i nepovjerenja je velika, jer su naše   akademije   zatrovane   eksplicitnim   i   implicitnim nacionalizmom koji ne vidi nikakav grijeh u svojoj kući. Mali broj odgovornih, kritički pozicioniranih i etički uspravnih članova akademskih zajednica nisu dovoljni za promjenu nacionalističke paradigme. Ne bih, stoga, govorio o približavanju stanovišta o prošlosti – to je političko pitanje, a akademici imaju odgovornost da tragaju za istinom. To je impresivna potraga. Umjesto lažnog približavanja   stanovišta,   potrebna   nam   je   istina   kao   kriterij komunikacije.

MONITOR: Kolegijum   Skupštine   RS  odbio  je  da   u   dnevni   red zasijedanja uvrsti prijedlog rezolucije o osudi genocida u Srebrenici koji su podneli bošnjački poslanici- i odložio raspravu, sa stavom da bi takva rezolucija trebalo da se odnosi na osudu svih zločina. Kolegijum je odbio i prijedlog opozicije da se bošnjački prijedlog odbaci… Kako Vam izgleda ovo „balansiranje“ parlamentarne većine u RS?

ĆURAK: Kao proces užasavajuće, nemilosrdne i uznemirujuće anahrone dehumanizacije   Bošnjaka   koji   su   u   registru   nacionalističko- šovinističke Srbije i srpskog svijeta niža bića jer ih izdajnička muslimanska   krv   suspenduje   da   budu   ljudi,   odnosno   Srbi. Ostajem   trajno   začuđen   strukturalnim   i   kulturnim   nasiljem srpskog slovenskog nacionalizma čija se matrica u dvadeset prvom stoljeću nije udaljila od dehumanizacijskog koda, već je, nažalost, normalizirana kao imanencija srpske nacionalističke kulture. O tome dovoljno govori višedecenijska kultura poricanja genocida i drugih najtežih zločina koja svoju potvrdu dobija i odbijanjem Kolegija   Skupštine   bh.   entiteta   Republika   Srpska   da   uvrsti prijedlog rezolucije o osudi genocida nad Bošnjacima na dnevni red   skupštinskog   zasijedanja.  To   se   neće   desiti   u   Stevandić- Dodikovoj režiji, to se neće nikada desiti. Tješim se ipak da je nikada dugo vrijeme, pa možda 2104. na 300-tu godišnjicu Prvog srpskog ustanka Bošnjaci konačno prestanu biti mitski Turci i budu humanizirani i kroz priznavanje genocida čija polja smrti nisu samo srebrenička i ne mogu se objasniti i potvrditi samo pravnim sredstvima. Genocid je antropološki užas, duga sjenka noža nad eksterminacijom jedne naivne i nezaštićene zajednice

MONITOR: Da li je uošte moguća neutralnost kada se radi o napadu Rusije na Ukrajinu ?

ĆURAK: Ruski   napad   na   Ukrajinu   nije   završen   blickrigom.   Neočekivana   ukrajinska   odbrana   spriječila   je promjenu međunarodnog poretka u smjeru pobjede totalitarnih i autoritarnih režima. Da je Putin ušao u Kijev, možda bi Vučić i Dodik danas bili gospodari Zapadnog Balkana. Kako se to nije desilo, možemo izvući zaključak da tzv. mađarska ili srpska neutralnost spram rata u Ukrajini   nije   ništa   drugo   nego   podrška   Rusiji,   budući   da   bi drugačije   odvijanje   rata   jasno   pozicioniralo   Budimpeštu   i Beograd   kao   ruske   igrače.   Da   je   Zapad   pogriješio  i odigrao slično kao što je tri godine igrao u ratu protiv Bosne i Hercegovine, ko zna kako bi danas izgledao svijet. Ali, dok je Bosni uveden nepravedan embargo na uvoz oružja za odbranu, Ukrajina je dobila i dobija moderno   naoružanje.   Ukrajinska   odbrana   relativizira   tzv. neutralnost Beograda i Banjaluke. Sarajevo nije napalo Beograd, već   je   Beograd   devedesetih   godina   prošlog   stoljeća   napao Sarajevo,   isto   tako   nije   Kijev   napao   Moskvu   već   je   Moskva napala Ukrajinu. Kome  ta činjenica  nije  jasna, pun je nečiste savjesti.

MONITOR: U najnovijem izvještaju Evropske komisije o stanju u BiH u 2022-oj,  Visoki   predstavnik   se   kritikuje   zbog   tajminga   nametanja promjena zakona u noći izbora i od njega se traži da strogo postupa u okviru ovlašćenja, a da Bonska ovlašćenja koristi samo kada je to neophodno. Da li se ovim preporukama EK i EPA  Šmitu daje do znanja da Brisel strepi od  posljedica njegovih odluka?

ĆURAK: Teško pitanje. Ne znam šta pametno da Vam kažem. Tek mogu usput primijetiti da je u ovoj dionici bosanske političke historije očuvanje Bosne i Hercegovine kao države, važnije od demokratije. Ako bi to još značilo da je očuvanje i razvoj BiH važnije i od apsolutnog trijumfa etničke demokratije, eto dobitne kombinacije i za Brisel i za Šmita, ali i za Sarajevo.

MONITOR: Stranka Pravde i razvoja turskog predsjednika  Erdogana,   odbila je  predlog   opozicione  Republikanske narodne partije da se zločin u Srebrenici prizna kao zločin genocida. Da li je to učinjeno zbog toga  što je u više zemalja Zapada ono što se događalo Jermenima 1915. proglašeno genocidom koji je izvršila Turska?

ĆURAK: Dozvolite mi da na ovo pitanje odgovorim citatom iz moje knjige Zašto je Bosna a ne ništa:  „Svaka vlada na dunjaluku koja negira bilo koje masovno ubistvo narodâ, bilo koji genocid, negira svaki genocid; Vlada bh. entiteta   Republika   Srpska   i   vlada   Srbije   negiraju holokaust nad Jevrejima budući da negiraju genocid nad Bošnjacima;Vlada turskog predsjednika Erdogana negira genocid nad Bošnjacima, genocid nad Srbima i holokaust nad Jevrejima budući da negira genocid nad Jermenima; Svaka vlada koja negira genocid nad Srbima u Drugom svjetskom ratu negira genocid nad Bošnjacima i Jermenima i holokaust nad Jevrejima; U masovnim ubistvima naroda nema ali, nema relativizacije i kontekstualizacije. Postoji samo zločin. Politička priznanja ili nepriznanja masovnih zločina, shodno državnim interesima, nisu ništa drugo, nego transparentna, prizemna, barbarska potvrda prethodnih maksima.“

Nema omekšavanja Dodikovih stavova

MONITOR: Milorad Dodik  je,  izgleda,  ublažio svoju retoriku poslije susreta sa predstavnicom EU institucija, Angelinom Ajhorst, tvrdeći da RS ne sprovodi nikakvu secesiju i da podržava terotorijalni integritet BiH, uz manje ograde. Šta bi mogao biti razlog ovakvom „omekšavanju“ stavova?

ĆURAK: Nema tu nikakvog omekšavanja stavova, radi se o dugoročnoj strategiji   i   permanentnoj   proizvodnji   vanrednog   stanja   kroz pristup  dva  koraka   naprijed   u   secesiju,   jedan   korak   nazad   u bosansku   depresiju.   Dok   su   u   igri   Orban   i   njegova antikosmopolitska svita i dok se predsjednik RS-a ponaša kao visoki regent ruskih tajnih službi i dok zvanična Srbija Republiku Srpsku tretira kao svoj ratni plijen, nemojte biti naivni i vidjeti u Dodikovoj   taktici   deeskalaciju.   On   je   već   sada   osvojio   nove pozicije   napadom   na   Ustavni   sud   BiH   i   u   ovom   momentu zadovoljava se dostignutom političkom linijom koju utvrđuje sa ciljem da dobije našu zajedničku državnu imovinu na entitetsko ime, kako   bi   stvorio   konačne   uvjete  za  bijeg   RS-a   iz   Bosne   i Hercegovine. To se, nadam se i uvjeren sam, neće desiti. Jedino Dodik   može   pobjeći,   RS   će   ostati   tu   gdje   jeste   –   unutrašnja pokrajina dejtonske Bosne i Hercegovine.

Rusija nema potrebu za   otvaranjem   drugog   fronta   na   Zapadnom   Balkanu

MONITOR: Na nedavnom NATO samitu u Viljnusu, Ukrajini je obećana vojna pomoć zemalja Zapada i članica NATO „na kraći ali i na duži rok“. Koliko će to uticati na poziciju BiH i zemalja Zapadnog Balkana gdje, u nekima od njih,  dominira „odanost Rusiji“?

ĆURAK: Ne raspolažem egzaktnim podacima koji je stepen ruske obavještajne i propagandne infiltracije u našoj zemlji. Ono što se može primjetiti   je   olako   puštanje   Srbije   u   zapadni   svijet   iako   je dominantna elita Vučićevog ekspanzionističkog režima rusofilna a istraživanja   javnog   mnijenja   upućuju   da   je   apsolutna   većina građana Srbije takođe na strani Rusije, kako u njenom pohodu na Ukrajinu, tako i uopće. Zanimljivo mi je to odbijanje Zapada da prihvati istinu o srpskom društvu kao proruskom, pa se na lažnoj premisi o Srbiji  kao  zapadnoj civilizaciji predsjedniku   Vučiću gleda kroz prste, što najopasnije posljedice ima za ranjivu Bosnu, jer   se   Vučićevom   i   Putinovom   kvislingu   Dodiku   dopušta   da destruira   BiH,   praveći   od   entiteta   RS  teritorij izvan zakona. Tako se nagrađuje nacionalistička Srbija kako bi se privolila da bude dio Zapada. Vjerujem da se Moskva smije ovoj infantilnoj geopolitici Brisela i Vašingtona. Nema Rusija nikakvu potrebu   za   otvaranjem   drugog   fronta   na   Zapadnom   Balkanu. Dok su „narodnjaci“ apsolutna vlast u Srbiji, apsolutna je i moć i uticaj Kremlja i to se neće promijeniti u doglednoj budućnosti. Metaforički   kazano,   čak   i   kada   Zapad   uvuče   Srbiju   u   svoju interesnu sferu, nemojmo se iznenaditi ako iz utrobe trojanskog konja,   u   nekoj   hladnoj   noći   počne   iskakati   proruska   „peta kolona“.  Kako   je   to   još   u   devetnaestom   stoljeću   zapisao Nikolaj Danilevski, antizapadni ruski filozof, historičar i geograf, u svojoj ultimativnoj knjizi Rusija i Evropa – samo kada se Evropa međusobno svađa, Rusija je na dobitku. Sa Orbanom, Vučićem i našim   bosanskosrpskim   malim   od   kužine,   Rusija   je   zaista   na dobitku. Opasna je indolencija pretencioznog a strateški krajnje suspektnog   Zapada   kojemu   je   rusofilna   Srbija   važnija   od prozapadne Crne Gore, još prozapadnijeg Kosova i raspolovljene, svakodnevno ubijane Bosne i Hercegovine, čije je putovanje na Zapad, izgleda, na trajnom čekanju.

Nastasja RADOVIĆ