Od 2016. godine, kada su povećane plate za oko 6-8 odsto, nije se zarada mijenjala. Svi smo nezadovoljni, ljekari i ostalo  medicinsko osoblje

MONITOR: Kako bi trebalo da glasi objektivna dijagnoza crnogorskog zdravstva?

KRIVOKAPIĆ: O objektivnoj dijagnozi crnogorskog zdravstva  teško je govoriti. Mogu reći da je crnogorsko zdravstvo u fazi oporavka u poslednjih nekoliko godina,a pojačana je dinamika u renoviranju biolnica i Kliničkog centra, ulaže se u infrasturukturu, dijagnostičke aparate  (jer se dugo stagniralo u njihovoj nabavci) kao i u edukaciju zaposlenih.

Za nepune dve godine oko 400 mladih kolega je dobilo specijalizacije i subspecijalizacije, nabavljena je oprema za bolnice u Cetinju, Risnu, Kliničkom centru i Nikšiću, uz dijagnostiku koja je obnovljena u skoro svim bolnicama, date su specijalizacije na primarnom nivou i očekujemo da se specijalisti za par godina vrate u oblast interne medicine, oftalmologije i ginekologije, čime bi se rasteretio sekundarni i tercijalni novo. Mislim da je potrebno razmišljati o uvođenju koronarnih sala za kateterizaciju na severu i primorju kako bi se što brže i po protokolima lečenja zbrinjavali kardiološki bolesnici.

MONITOR: Prošle i pretrpošle godine zdravstveni sistem u Crnoj Gori bio je najgori u Evropi.

 KRIVOKAPIĆ: Evropski potrošački indeks svake godine objavljuje uspešnost evropskih sistema zdravstva. Crna Gora je za devet mesta napredovala prošle godine i za dva ove,što je, mora se priznati, veliki pomak  u odnosu na poziciju u zečelju pre dve godine. Ažuriralo se na stavkama koje se tiču boljeg rada primarne zdravstvene zaštite i informacione tehnologije, smanjene liste čekanja u uskim grlima kao i radui na kolorektalnom karcinomu i karcinomu grlića materice što je važna stavka za bolju poziciju u odnosu na raniji period. Mišljenja sam da se, zahvaljujući sindikatima i medijima koji su ukazivali da je potrebno brže reformisati zdravstveni sistem,  naišlo i na aktivniji odnos Ministarstva zdravlja za to.

MONITOR: Pacijenti se često žale da dugo čekaju na operacije u Kliničkom centru i da satima u neuslovnim prostorijama čekaju na specijalističke preglede…

KRIVOKAPIĆ:Liste čekanja za preglede i oftalmološke i kardiološke bolesnike su smanjene u Kliničkom centru. Procena hitnosti  za operacije u KBC je na lekarima. Hladne intervencije su one koje mogu da se urade i kasnije i svuda u svetu postoji čekanje  za njih. Radi se i na tome da je potrebno uvesti rad u smenama i koristiti kapacitete bolnica i KBC-a za operativne zahvate u popodnevnim satima i tada bi se sigurno smanjile takve liste. Svaki pacijent koji želi i misli da bi trebalo operaciju uraditi ranije može uložiti prigovor koji će biti razmatran.

MONITOR: Kako funkcioniše Ljekarska komora?

KRIVOKAPIĆ:Problem koji se u startu javio formiranjem i daljim radom Ljekarske komore sve nas je opomenuo da se kao esnaf moramo izboriti za ugled i dostojanstvo struke i da Komora mora  imati otklon od Sindikata, koji ima drugu ulogu. Naravno, treba  sarađivati sa njima. Postoje tri sindikata doktora u Crnoj Gori, od kojih su dva reprezentativna.Nakon što je formirana i zaživela Ljekarska komora došlo je do sukoba onih koji su sebe videli kao jedine koji su u pravu i čije mišljenje je najvažnije.Liderske borbe, poštovanje pravilnika, statuta i svih normativnih akata je uticalo da se sada javi problem u radu. Komora mora da postoji, promene u funkcijama su dozvoljene i potrebne, ali Komora to smo svi mi – oko 2000 lekara, i nije potrebno da se svi slažemo oko dinamike rada Komore, ali se mora institucionalno poštovati.Ono što nakon licenciranja treba što pre uraditi je osiguranje lekara od greške, koje bi radila Komora, a Ministarstvo zdravlja akreditaciju zdravstvenih instituucija. Mi svi verujemo da će se trenutna neslaganja stabilizovati i treba kroz nju i dokazati da smo elitna kategorija društva.

MONITOR: Istraživanje Sindikata doktora medicine od prije dvije godine pokazalo je da je u Crnoj Gori 91 odsto ljekara nezadovoljno platom. Je li se u međuvremenu poboljšao standard ljekara i ostalih medicinskh radnika? 

KRIVOKAPIĆ:Od 2016. godine kada su povećane plata za oko 6-8 odsto nije se zarada menjala. Svi smo nezadovoljni,  lekari i ostalo medicinsko odoblje. Radimo težak i odgovoran posao koji je dostupan analizama svih, a uslovi rada i zaštita na radu nisu povoljni (tu mislim na potrebu da se uvede ombudsman zaštite prava zaposlenih od verbalnih i fizičkih nasrtaja),a obim poslova sve je veći.Sledi nam u maju početak dogovora o dinamici i načinu povećanja zarada, koji zbog fiskalne konsolidacije nije  bio dozvoljen,  sa Ministarstvom zdravlja i Vladom. Mi znamo šta želimo,ali znamo i trenutne mogućnosti. Ne tražimo ništa više do usklađivanje stepena i nivoa obrazovanja koje postoji u Zakonu o zaradama u javnom sektoru.Naš najveći koeficijent je 11 za tri nivoa obrazovanja, fakultet šest, specijalizacija pet i subspecijalizacija do dve godine, a sudija osnovnog suda ima 18, sekretari u administracijama i do 18.Ne smeta nam kada neko ima nego što mi nemamao.

Više puta smo ukazivali da se i iz sopstvenih sredstava unutar sistema  može naći prostor za isplatu prevoza, jubilarnih nagrada,stimulativnih dodataka do 15 osto. Budžetom je i ove godine preko 200 miliona izdvojeno za zdravstveni sistem, ali nisu opredeljena sredstva za uvećanje zarada. U sistemu zdravstva ima 8.300 zaposlenih. Sestre primaju od 350 do 500 eura,  lekari od 550 do 650 i specijalisti do 750 osnovne zarade. Tu se uvećanje odnosi i za minuli rad i za pripravnost i dežurstva, te specijalista može i od 1.500 do 1.800 eura da zaradi u zavisnosti od ustanove gde radi. Cilj je da se uveća plata za 30 odsto.

MONITOR: Često se upozorava da je sistem zdravstva deficitaran kadrom, posebno specijalističkim.

KRIVOKAPIĆ:  Kadrovsko usavršavanje se mora i dalje nastaviti uzlaznom linijom. Svaka ustanova mora dostaviti šta je deficitarno i na vreme imati gotovog specijalistu.

MONITOR: Je li  loš socioekonomski status ljekara glavni razlog što napuštaju Crnu Goru?

KRIVOKAPIĆ: Odlazak mladih kod nas nije masovan kao u zemljama bivše Jugoslavije. Razlozi su ne samo materijalne prirode već i brže napredovanje, bolja i brža edukacija. Mladom kadru treba omogućiti da brže dođe do stana i napredovanja u smislu bržeg dobijanja specijalizacija, tako da kad formira svoju porodicu može i da je izdržava  i tada će manje odlaziti. Toga je uvek bilo i biće,ali mislim da  si negde drugo uvek građanin drugog reda i da se zajednički moramo boriti da sepreduslovi za bolji i kvaliteteniji život stvore na domaćem terenu. Tako je jedino moguće zadržati mlade da svoj potencijal dokažu i iskoriste u svojoj zemlji. Oni koji Crnu Goru napuštaju odlaze najviše u Sloveniju, Nemačku i Holandiju, i u privatni sektor u našoj zemlji. Za sada to nije  masovno – oko stotinak lekara i nešto srednjeg osoblja je to uradilo.

MONITOR: Koliko je  korupcije u zdravstvu?

KRIVOKAPIĆ: Korupcije u zdravstvu ima ni manje ni više nego u ostalim branšama. Ukoliko je neko tražio novac da pomogne i leči pacijenta  treba ga prijaviti i sankcionisati. Teško je to dokazivo, jer se to obično radi između onog ko daje i ko prima novac.Odgovornost treba i mora da snosi pojedinac,a povećanje zarada i uslova na radu je u nadležnosti Ministarstva zdravlja. Po poslednjim anketama poverenje građana raste u zdravstveni sistem.

Reforma  bez zadovoljavajućih rezultata

MONITOR: Nedavno se ministar zdravlja pohvalio  da po primarnom nivou zdravstvene zaštite Crna Gora stoji rame uz rame s razvijenim evropskim zemljama…

KRIVOKAPIĆ: Reforma primarne zdravstvene zaštite je završena. Nakon par godina rada uočeno je da ona nije dala zadovoljavajuće rezultate. Na primarnom nivou je planirano da se uradi 80 odsto usluga, što je daleko od realnosti. Sada ima više administrativnih radnika, koji daju upute, recepte, rade vikendom kao da je redovan rad, jer nadoknađuju sat vremena kraće radno vreme u toku nedelje (što je zakonom zabranjeno, jer rad vikendom nije redovno vreme i ono se plaća više) na šta su kolege lekari ukazivali i čime su nezadovoljni. Takođe, u mnogim domovima zdravlja ne možete uraditi  manje šivenje rana, davanje longacefa, jer se to daje u bolničkim uslovima, iako imaju specijaliste  koji rade u domovima zdravlja, čeka se da se zakaže pregled, pa na laboratorijske i RTG specijaliste i opet kod svog izabranog doktora, što uzima dragoceno vreme.

Veliki je broj upućenih pacijenata na specijalističke preglede koji nisu obrađeni, pa ih specijalista vraća da ih urade i opet imate produžavanje postavljanja dijagnoze. Uloga porodičnog lekara je drugačije zamišljena, uz posete i lečenje i u kućnim uslovima. Zarade lekara u primarnoj zaštiti se ne obračunavaju preko Granskog kolektivnog ugovora. A lekari koji rade u centrima za podršku preko kolektivnog  ugovora imaju najmanje plate. Na tim prepoznatim problemima radićemo u narednom periodu zajedno  sa resornim ministarstvom.

Šta sindikati predlažu

MONITOR: Kako sindikati mogu doprinijeti poboljšanju stanja u zdravstvu?

KRIVOKAPIĆ:Sindikati će uvek dati doprinos  poboljšanju  stanja u zdravstvu. Mišljenja smo da se postavljanje direktora u zdravstvenim ustanovama mora menjati. Treba da se razmisli ponovo o uvođenju upravnih odbora, od kojih jedan član mora biti iz redova sindikata. Tako bi se ograničilo odlučivanje samo jednog čoveka.Treba nastaviti davanje specijalizacija, uvesti reformu u Hitnoj službi, kako bi bile pri bolnicama i mladi kadar mogao više i značajnije da se osposobi, povećati zarade, uvesti obavezni prevoz, jubilarne nagrade, zimnice, nastaviti obnavljanje dijagnostičkih aparata i upućivanje lekara na kontinuiranu medicinsku edukaciju van zemlje da usvoje i nauče nove veštine, da se brže dolazi do stana.

                                        Veseljko KOPRIVICA