Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi- i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica- kako se to, na primjer, desilo u slučaju „bregzita“
MONITOR: Nakon pogibije 14-oro ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, organizovani su protesti na koje je vlast reagovala privođenjima i hapšenjima. Mnogima je sve to izgledalo kao repriza događaja iz decembra 2023. Hoće li se, i ovog puta, pokazati da vlast ima uspješan način da suzbije nezadovoljstvo i revolt građanstva?
LOPANDIĆ: Radi se verovatno najvećoj nesreći ovog tipa koja se pamti u Srbiji. Nesreća se desila nakon velike rekonstrukcije stanične zgrade, koju su vlasti dva puta svečano otvarale. Ovo je skandaloznan slučaj, gde se mešaju različiti nivoi odgovornosti javnih vlasti i privatnih firmi uz učešće stranaca, veliki novac i korupcija, kao i drastična nekompetentnost i neodgovornost. Gotovo rendgen slika načina na koji SNS vlada Srbijom. Malo – malo, pa nam se nešto sruši na glavu – bilo fizički ili simbolično. Od nesreće prošlo je već dosta dugo a da još niko od odgovornih investitora, izvođača ili nadležnih za nadzor nije čak ni pritvoren – sa izuzetkom aktivista koji su učestvovali u protestima zbog nesreće. Građani su s razlogom besni, a vlasti su odgovorile uobičajenim manipulacijama i odugovlačenjem. SNS je ubacio svoje ekipe da tokom velikog protesta u Novom Sadu prave štetu, kako bi za to optužili organizatore. Već viđen scenario. Nezadovoljstvo i revolt građana neće stati jer ni vlast neće prestati da proizvodi nepočinstva i skandale u serijama.
MONITOR: U izvještaju EK o napretku Srbije, nije primijećen značajan pomak. Ministarka Tanja Miščević očekuje otvaranje novog klastera do kraja godine, mada je to sasvim neizvjesno…Nakon toga, Aleksandar Vučić u obraćanju na samitu Evropske političke zajednice, više puta je insistirao na strateškom pristupu u politici proširenja, u kontekstu globalnih promjena. Kako vidite dinamiku Srbija-EU i politiku proširenja?
LOPANDIĆ: Vučićeva politika je -u strateškim pitanjima, Srbiju dovela od parole „i Kosovo i EU“ do rezultata „ni Kosovo, ni EU“. Srbija se od 2021. godine nije pomerila u pregovorima sa EU. Ipak, zapazivši sa kašnjenjem da se geopolitička situacija u Evropi i svetu menja-a da je politika proširenja EU oživela, uključujući vesti o napretku Crne Gore i Albanije, Vučić obnavlja priču o ulasku Srbije u Uniju (ranije je samo ponavljao da smo „na evropskom putu“). Osim toga, već neko vreme je primetno tzv. puzajuće okretanje režima ka „političkom zapadu“, što se objašnjava nastojanjem vlasti u Beogradu da očuvaju zapadnu naklonost popuštanjem u nekim bitnim pitanjima (poput odnosa prema Kosovu u „dijalogu“ Beograd- Priština), kao i angažovanjem ili rasprodajom nacionalnih resursa (koncesija za kopanje litijuma, nabavke vojnih aviona u Francuskoj) i drugim merama, poput pomoći i prodaje oružja Ukrajini, jačanja saradnje sa Izraelom… Najnoviji izveštaj Evropske komisije potvrđuje utisak da u Srbiji nema bitnijeg napretka, što znamo. Geopolitika je bitna ali bitne su i reforme u suštinskim pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode medija i sl., a u tome režim neće popustiti osim kada na to bude prisiljen. Sa Planom rasta za Zapadni Balkan EU je uvela jedan novi sistem „štapa i šargarepe“ u vidu direktne veze između obećanih koraka u reformama i isplate finansijske podrške. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi.
MONITOR: Taj govor u Budimpešti je zanimljiv i po „patronišućem“ tonu i autoritativnom stavu Vučića. On se tu prikazao kao da od svih prisutnih bolje zna koji će biti potezi Vladimira Putina i Donalda Trampa. Kako razumijete ovaj Vučićev govor koji je od prorežimskih medija ocijenjen kao „hrabar“ i u stilu „neka im je rekao“?
LOPANDIĆ: Taj govor me je najviše podsetio na Vučićeve česte intervjue-monologe na domaćoj TV u kojima slušalac ima problema da pronađe gde je glava a gde rep u izlaganju-dok govornik uglavnom polemiše sa samim sobom ili sa nedefinisanim protivnikom. To je vrsta izlaganja u kojoj nema fokusa i gde se izvlače zaključci po čudnovatoj logici. Ovo ne znači da se u govoru ne mogu naći i zdravorazumski stavovi, poput zalaganja za mir u Ukrajini ili poziva za proširenje EU. Svi Vučićevi govori se bez izuzetka ocenjuju kao „istorijski“ od strane njegovih medija, ali to su samo propagandne poruke za domaću javnost. Korisnije je pratiti njegova dela, a ne izjave koje su neretko u sukobu sa činjenicama.
MONITOR: Neizvjestan je bio rezultat predsjedničkih izbora u SAD. Ipak, kao da je mnoge iznenadila Trampova pobjeda. Hoće li njegov novi mandat i koliko će, ličiti na prvi?
LOPANDIĆ: Jedino predvidivo u Trampovoj budućoj politici je da je ona-u načelu, nepredvidiva. Ako sudimo po prethodnom mandatu i predizbornom programu, Trampova politika će biti više fiksirana na ekonomska pitanja i imigraciju, a manje na geopolitiku. Odnosi sa Kinom mogu da se pogoršaju, što je loša vest za ceo svet. U slučaju predsedničkih izbora u SAD, za mene je najupečatljiviji utisak neuspeh istraživača javnog mnenja koji su po ko zna koji put drastično promašili u prognozama. Drugi utisak je neverovatna čvrstina i upornost koje je Tramp pokazao tokom svoje celokupne političke karijere, što ne može da ne impresionira, uključujući i hrabrost koju je pokazao prilikom atentata koji je izbegao za neki milimetar. Problem ovakvih ličnosti je njihov „superego“ i nespremnost da slušaju savete okoline i eksperata, što može imati teške posledice u međunarodnim pitanjima.
MONITOR: Ričard Grenel je kandidat za funkcije u Trampovoj administraciji, ovdje se smatra „prijateljem Srbije“. Trampov zet i savjetnik u prvom mandatu, Džared Kušner, postao je investitor u Beogradu a Donald Tramp junior je pre nekoliko nedjelja bio ovdje…Kakvi su interesi Trampovog privatno-političkog okruženja i može li to uticati na politiku SAD prema Srbiji?
LOPANDIĆ: U prvom mandatu, Trampovi predstavnici, poput Grenela, delovali su izrazito proaktivno u pitanju pregovora Beograda i Prištine,i to bez koordinacije sa EU. Rezultat je bio i famozni Vašingtonski sporazum iz 2020. godine koji je dobrim delom ostao nerealizovan zbog Trampovog poraza krajem te godine. Sporazum je praktično bio nametnut potpisnicima u stilu koji je ličio na odnos prema banana državama. Trampovo okruženje je zadržalo bliske kontakte sa beogradskim vlastima i kasnije, što možda može- ali ne mora nužno, da pomogne u unapređenju odnosa Srbije i SAD. Podsetimo se da je Tramp još pre prvog mandata kao investitor pokazivao interes za projekte u Beogradu. Mešanje biznisa sa politikom, oblast je u kojoj je Vučićev kleptokratski režim vrlo vešt, kako to znamo i iz rasprodaje različitih srpskih resursa strancima, od rudnika Kinezima, poljoprivrede Arapima i koncesije za kopanje i preradu litijuma. Ipak, ako je Srbija odavno postala „zarobljena država“, SAD su supersila sa jakim institucijama i interesima u okviru kojih neka mala zemlja jedino može da uklopi svoje ciljeve. Ostaje da se vidi koliko će Tramp imati interesa ili vremena da se bavi relativno perifernim regionom za SAD, poput Z. Balkana.
MONITOR: Tramp je obećao da će za 24 sata riješiti pitanje rata u Ukrajini. Putin mu je čestitao na pobjedi. Novinar Bob Vudvord , u skoro objavljenoj knjizi, tvrdi da su se oni čuli sedam puta u vrijeme Trampove „pauze“… Kakva je veza Putina i Trampa i šta iz nje, može proizaći?
LOPANDIĆ: Tramp je mnogo toga obećavao i tokom prvog mandata, ali je poput pravog populiste daleko manje ostvario. Setimo se njegove sasvim neuspele inicijative prema Severnoj Koreji. Pamtimo njegov prvi mandat po otkazivanju značajnih međunarodnih ugovora, poput sporazuma o klimi, aranžmana sa Iranom, ali i jednog od sporazuma sa Rusijom o razoružanju. Ne bez razloga, Tramp je dobio nadimak „glavnog remetioca“ („disruptor in chief“). Ipak budimo fer, Tramp sada dobija „u nasleđe“ dva ozbiljna regionalna rata kojima će biti prisiljen da se bavi. Nadajmo se da će se naći način da se zaustavi rat u Ukrajini, što neće biti jednostavno. Od načina na koji bi da se prekine ruska agresija-odnosno od utiska ili narativa o tome ko je dobio a ko više gubi, zavisiće i dalja dinamika evropske politike, uključujući i uticaj SAD odnosno Rusije na našem kontinentu, kao i značaj ključnih organizacija poput NATO.
Vlast raspolaže silom, ali na našoj strani je izuzetno veliki broj građana
MONITOR: Za razliku od organzacije protesta prošle godine-Srbija protiv nasilja – ovog puta opozicija želi da se deklariše kroz, kako je rečeno, političke akcije i političke zahtjeve. Vi ste i potpredsjednik jedne opozicione stranke, Srbije centar. Kako vidite ovu promjenu?
LOPANDIĆ: Borba protiv ovakvog hibridnog režima koji raspolaže i zloupotrebaljava ogromne državne i privatne resurse i koji je tokom više od decenije vladavine SNS kapilarno raširio pipke kontrole, prisile ili korupcije, u sve pore društva nije nimalo jednostavna a ni bezopasna. Oni raspolažu silom i ogromnim novcem kao i kontrolom nad gotovo svim medijima. Opozicija čini šta može i koliko može u sasvim neravnopravnim uslovima. Ali na našoj strani je izuzetno veliki broj građana, kako su to i pokazali izbori iz decembra 2023. godine, bez obzira što su bili pokradeni. Borba za normalnost u društvu i ljudski poriv za slobodom se ne mogu sprečiti. Ipak, neophodno je menjati metode borbe, širiti front protivnika ovog koruptivno-kriminalnog režima i biti uporan i dosledan. A „ćup ide na vodu dok se ne razbije“, kaže narodna poslovica, pri čemu u našem slučaju ćup predstavlja vlast SNS.
Tema proširenja će biti dobar pokazatelj vitalnosti EU
MONITOR Gdje je, u ovom momentu, EU bezbjednosno i politički?
LOPANDIĆ: Evropska unija već više od decenije prolazi kroz razne krize i nikako da povrati onu dinamiku i privlačnost po kojima se odlikovala do početka ovog veka. Tema proširenja će biti dobar pokazatelj vitalnosti EU i sposobnosti da se prilagodi novim izazovima. Sa ruskom invazijom Ukrajine, Evropa je još mnogo više nego ranije postala zavisna od SAD, koje-da ne zaboravimo, imaju svoje baze kao i nuklearno oružje u Evropi. Osim toga, nedavni Dragijev izveštaj o konkurentnosti je skrenuo pažnju na strukturno zaostajanje privrede Evrope, koje se iskazuje i u mnogo nižim dugoročnim stopama rasta u odnosu na SAD i Kinu. Kriza vlada u Francuskoj kao i Nemačkoj, ne pogoduju novim inicijativama oko reformi Unije-koje su neophodne, kako zbog potrebe proširenja tako i radi razvoja tzv. „strateške autonomije“. Ona se ne svodi samo na temu odbrane i spoljnih poslova, već i na pitanja poput energetike, ekonomije, novih tehnologija, kritičnih sirovina itd. Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica-kako se to na primer, desilo u slučaju „bregzita“.
Nastasja RADOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
SVIJET3 sedmice