Ideja velikog okupljanja i ujedinjavanja opozicije se često može čuti. No važnije je da opozicione partije sarađuju i da se koordinišu u naporima da se smijeni vlast i Srbija demokratizuje. Sve drugo je pitanje izborne matematike. Ideja o nekom dubljem ujedinjenju često parališe takvu saradnju

MONITOR: Poslije postavljenja Vučevića za premijera spekuliše se i da će naredni važan „strateško-kadrovski“ Vučićev potez biti da izabere svog nasljednika na mjestu predsjednika Srbije. Da li to izgleda vjerovatno?

PAVIĆEVIĆ: Sve izgleda kao da se taj put utire za Anu Brnabić, ali mislim da su predsednički izbori daleko i da će se graditi više potencijalnih kandidata ali i držati otvorenom opcija promene ustava. Politička dinamika je pod uticajem vladajuće stranke i medija koje ona kontroliše tako da opozicione partije nisu u poziciji da grade kandidata ili kandidatkinju tokom dužeg perioda-što bi bilo normalno, zbog toplog zeca kroz koga takvi ljudi prolaze u provladinim medijima. Mnogo će vode proteći do tada i dolazi politički uzbudljiv period, siguran sam da će vlast učiniti sve da zaštiti svoje pozicije i dosadašnje investicije, da legalizuje pljačku koja se dogodila u prethodnom periodu.

MONITOR: Opozicija je dobila više mjesta u Skupštini Srbije. Da li bi pobjeda u Beogradu bila prekretnica za jaču podršku opozicionim kandidatima i na drugim lokalnim izborima ,ali i na sljedećim predsjedničkim?

PAVIĆEVIĆ: Svaka pobeda je put ka smeni vlasti, a posebno tako važna kao pobeda u Beogradu. Pobeda ili poraz u Beogradu će uticati na rezultate lokalnih izbora i na to vlast računa. Zbog toga i zbog vere da izbornim inženjeringom može obezbediti pobedu, insistira na razdvajanju izbora u Beogradu i ostalih opštinskih i gradskih izbora. Ipak, nisam pristalica ideje o jednoj velikoj prekretnici, to nam pokazuju i primeri osvajanja velikih gradova od strane opozicije u Budimpešti i velikim turskim gradovima. Strategije borbe u nedemokratskom režimu, kakav postoji u Srbiji, moraju krenuti od razvlašćivanja režima na svim nivoima. Vlast ulaže velike napore da kontroliše sve segmente društva, škole, udruženja, institucije, preduzeća. Zato je ova borba toliko teška i vodi se u različitim arenama i na različitim mestima. Sve su to male prekretnice koje vode u osnaživanje opozicionih partija i organizacija. Naravno, sve to mora da se potvrditi na izborima. Stoga opozicione partije moraju iskoristiti svaku priliku da ojačaju i prema tome birati najbolje izborne strategije.

MONITOR: Dragan Đilas je mišljenja da bi pored koalicije Nada i pokreta ProGlas, trebalo prihvatiti i saradnju koalicije Srbija protiv nasilja i sa SDS Borisa Tadića i Dverima Boška Obradovića. Kako Vam  izgleda ovaj prijedlog za ukrupnjavanje opozicije?

PAVIĆEVIĆ: To je ideja velikog okupljanja i ujedinjavanja koja se često može čuti. No važnije je da opozicione partije sarađuju i da se koordinišu u naporima da se smeni vlast i Srbija demokratizuje. Sve drugo je pitanje izborne matematike. Ideja o nekom dubljem ujedinjenju često parališe takvu saradnju. Nije dobro za politički život u Srbiji da se govori o opoziciji u jednini, to je ono što vlast čini i hoće, tako sve može staviti pod istu kapu i lakše se obračunavati sa protivnicima.

Pitanje izbornih uslova je važno, vlast je preterala i u izbornom inženjeringu i u naporima da ga normalizuje kao sastavni deo izbornog procesa i stvara okruženje izbora bez izbora. Borba za izborne uslove je važan činilac koji povezuje ideološki različite partije. Očigledno je da vlast ne želi da organizuje demokratske izbore i pristane na poštenu političku borbu. O tome svedoči i manipulacija izveštajem i preporukama ODIHR-a. Oni žele da skrenu pažnju sa brutalnih izbornih manipulacija i inženjerskog prekrajanja rezultata, da ne promene značajno izborne uslove, a da se rezultati takvih izbora smatraju legitimnim. Ideja bojkota ili neučešća na izborima je zahtevnija od ideje izlaska na izbore, podrazumeva i kampanju, ali i jasan plan šta posle i kako će se rezultati bojkota prevesti u političku pobedu. Treba biti oprezan sa tim i dobro proceniti resurse i mogućnosti, a građanima i građankama predstaviti i kako doći do promena i kakve promene da očekuju. Najgori ishod jeste da se ostavi prazan prostor u kome se vlast dobro snalazi. Potrebno je dobro promisliti odluku o neučešću na izborima, ali  i odluku o učešću na izborima pod neravnopravnim uslovima.

MONITOR: Politički komitet PS Savjeta Evrope je predložio Parlamentarnoj skupštini da prihvati prijedlog za članstvo Kosova. Kurti najavljuje tužbu za genocid protiv Srbije. Koliko je pitanje Kosova važno u aktuelnoj globalnoj političkoj i bezbjednosnoj situaciji?

PAVIĆEVIĆ: Pitanje Kosova je složeno pitanje po sebi, a postaje još složenije kada se artikuliše i politizuje na način na koji to čine akteri sa svih strana. To nas udaljava od rešenja i što je još važnije obe zajednice drži zarobljene u takvoj političkoj igri. Umesto približavanja pozicija, situacija se svakim danom radikalizuje, tako da će ovo pitanje i dalje biti izvor kriza i drama. Problem sa tim jeste što ne znamo kada kriza može da eskalira a kada je deo političke igre. Najvažnije pitanje u ovom trenutku je kako stvoriti uslove da lokalno stanovništvo, pre svega srpska zajednica na severu i u enklavama, ne plaća visoku cenu i kako im obezbediti uslove za normalan život. Ovako kako je sada, kosovsko pitanje je bezbednosni rizik.

MONITOR: Svjedočimo progonu novinara i profesora Dinka Gruhonjića i predsjednice NDVD Ane Lalić Hegediš. Vuk Drašković je mladiće koji su blokirali fakultet nazvao „Legijinom novom gardom“.  Vučić je progonjenima garantovao bezbjednost, ali je rekao i da nema nikog ko od njega gore misli o „svakom stavu“ Gruhonjića. Da li je to, poruka – kakva i kome?

PAVIĆEVIĆ: To je klasičan manevar Aleksandra Vučića, od komarca da stvori magarca, a onda se on pojavljuje kao neprikosnoveni autoritet koji rešava probleme, ali tako da jedna strana ostane trajno oštećena, a nepočinstva druge se legitimizuju uz prekore za preigravanje. U kojoj kuhinji je režirana ova drama nije poznato, ali svakako su akteri dolazili iz vrha vlasti i medija bliskih vlasti. Njegove poruke su u ovakvim slučajevima uvek višeznačne i upućene različitim auditorijima, jedan deo poruke je uvek korektan i odriče bilo kakvu odgovornost, drugi umiruje svoje radikalske pristalice, treći delegimizuje protivnika, četvrti upućuje pretnju šta će se dogoditi onima koji se drznu. Ovakav manir je opasan, ali je na liniji onoga što je vlast najavljivala na skupštinskoj sednici, a to je da oni „jedva sprečavaju“ svojih 700 000 članova da krenu i da se obračunaju sa pristalicama opozicije. Ovakve tvrdnje su uvod u građanski rat i vlast ne bi smela da se igra sa tim. Pokazna vežba na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je upozorenje.

MONITOR: BiH je dobila zeleno svjetlo da otpočne pregovore sa EU.  Koliko je EU u ovom momentu  u prilici da se bavi proširenjem  koje joj se posle agresije Rusije na Ukrajinu, prikazalo kao imperativ?

PAVIĆEVIĆ: EU je u procesu redefinisanja politike proširenja, a geopolitička situacija, pre svega rat u Ukrajini je ubrzala taj proces. Oni ne žele još jedno krizno žarište na Balkanu, ali su i ograničeni unutrašnjom situacijom, ekonomskim i bezbednosnim izveštajima, ali i predstojećim izborima za EP i u pojedinim državama. Ranija praksa u EU, je bila da se Unija u kriznim situacijama širila. Situacija u Ukrajini je značajno promenila međunarodne odnose, države redefinišu svoju politiku i dolazi do političkog prestrojavanja u kome se mnoge države ne snalaze. Još gore je kada se u sliku uključi i izraelsko-palestinski sukob i situacija u Gazi gde su ugrožene mnoge norme dosadašnjeg međunarodnog poretka i mnogi civilizacijski standardi.

MONITOR: Oružani sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku kao da nemaju kraj. SAD, EU i UN ne uspijevaju da daju odlučujući doprinos razrješenju sukoba. Da li je Kina-bar kad je u pitanju ponašanje Rusije, mogući posrednik?

PAVIĆEVIĆ: To je pitanje od milion dolara. Rivalstvo SAD i Kine na svim  nivoima veoma komplikuje situaciju. Za svet bi bilo dobro kad bi ove dve moćne države preuzele ulogu mirotvoraca, ali teško je očekivati da će se to u ovom trenutku dogoditi. Na žalost, neki drugi interesi i borba za dominaciju imaju prioritet.

Nije dobro da se opozicija bori samo vaninstitucionalno

MONITOR: Aleksandar Vučić je povjerio mandat za sastav vlade Srbije Milošu Vučeviću. Vučević je bio „rival“ za taj položaj Ani Brnabić 2022-e, kada je Vučić rekao da će Brnabić na mjestu premijerke biti samo dvije godine. Tako je i bilo. Da li i pozicija i opozicija, zapravo, igraju po Vučićevom scenariju?

PAVIĆEVIĆ: Ne verujem da postoji jedan scenario, postoje različiti, možete izvući ovaj primer kao potvrdu neke najave, ali možete pronaći mnoge najave koje se nisu ostvarile. Tačno je da Aleksandar Vučić vodi računa o ravnoteži i odnosima u partiji, ali tako da on uvek kontroliše situaciju i ima konačnu reč. Potpuno je nesporno da se on o svemu pita. Što se tiče opozicije, stvar je drugačija, jer ona u ovoj konstelaciji teško može da nameće agendu, kao i to kada će se i koji izbori raspisivati. Pred njom je izbor da učestvuje ili ne učestvuje i povede potpuno vaninstitucionalnu borbu. Opozicija nema luksuz, a nije ni dobro, da se bori samo vaninstitucionalno.

Sa Trampom u paketu ide i gomila ideoloških i kulturnih ratnika

MONITOR: Tramp će, gotovo sigurno, biti protivkandidat Džozefu Bajdenu na izborima u novembru. Šta bi njegov povratak u Bijelu kuću, značio za SAD i svijet?

PAVIĆEVIĆ: Povratak Trampa bi produbio krizu demokratskih institucija i otkrio sve manjkavosti sadašnjih demokratskih režima svuda u svetu. Još jednom se ponavlja paradoks da autokratski lideri pobeđuju na „demokratskim“ izborima i učvšćuju vlast kroz demokratske institucije. Slična situacija je bila pre Drugog svetskog rata. Pobeda na američkim izborima bi svakako pogoršala situaciju, kao što pobeda Bajdena ne bi mnogo popravila. Sa Trampom u paketu ide i gomila ideoloških i kulturnih ratnika koji žele da šire svoj uticaj u svetskoj borbi protiv “ liberalne hegemonije i ljudsko-pravaških izmišljotina“ poput prava žena i rodne ravnopravnosti, abortusa, LGBT ideologije i sličnih „perverzija“.

Odjeci njegovog prošlog mandata stigli su i do nas i neposrednog okruženja. Mađarski premijer Orban je pristalica takve politike, a sve više se probija i u Srbiji, ne samo među desničarskim organizacijama nego i u institucijama. Uz to, uvode se neke nove hijerarhije zasnovane na selektivnim tradicijama i „prirodnim odnosima“ muškarca i žene, snažnijih i slabijih isl. Neke partije i organizacije naprosto kopiraju ovu politiku. Druga važna stvar za međunarodnu politiku i za nas jeste Trampovo zalaganje za neortodoksna i nekonvencionalna rešenja problema, koja voli i naš predsednik. Sve u svemu, ako Tramp pobedi čekaju nas politički uzbudljive promene i borbe za koje smo mislili da su odavno izvojevane.

Nastasja RADOVIĆ