Danas u Srbiji imamo društvo sa samo jednom jasnom platformom – podjela na građane koji su se poklonili Vučiću, pri čemu mogu ozbiljno profitirati od svog podaničkog statusa, i na građane koji ne žele život u Vučićevom svinjcu. Sukob između te dvije Srbije poprima sve ozbiljnije razmjere

MONITOR: Nedavno ste u komentaru, govoreći o  Srbiji, rekli: „Živimo u društvenom svinjcu” i ovo je „era opasnog življenja u Srbiji!” Na što ste mislili kad ste izrekli te nesvakidašnje konstatacije?

STOJKOVIĆ: Svaka država na svetu postavlja okvire življenja svojim stanovnicima. Tenzija između tendencije vlasti da kontroliše građane i potrebe građana da praktikuju svoje slobode u modernim je društvima rešena izgradnjom institucija kroz koje svaka osoba može razumeti „pravila društvene igre“, ali i može računati na zaštitu svojih prava. Imajmo u vidu da ljudska prava i slobode predstavljaju istorijsku tekovinu civilizacijskog razvoja i upisana su u Ustavu svake moderne zemlje. Šta se, međutim, dešava u državi u kojoj su ukinute institucije i gde jedan čovek samovoljno sprovodi vlast? Dobijate haos u kome je država ništa drugo do nasilnički aparat sile, a građani nemaju ravnotežu kakvog-takvog pravednog življenja. I to jeste „društveni svinjac“ u kom se svako snalazi kako zna i ume. Napetost je ogromna, jer više ne postoje pravila, odnosno ona su nestabilna, fluidna i zavisna od volje gospodara. Kako sada stvari stoje, društvena pravda i ravnoteža u Srbiji neće se uspostaviti bez nekog ozbiljnog sukoba.

MONITOR: Je li za takvo stanje najzaslužniji predsjednik Srbije Aleksandar Vučić?

STOJKOVIĆ: Vučić je taj autokratski gospodar koji je pomerio „društveno klatno življenja“. Mi danas imamo društvo sa samo jednom jasnom platformom – podela na građane koji su se poklonili Vučiću, pri čemu mogu ozbiljno profitirati od svog podaničkog statusa, i na građane koji ne žele život u Vučićevom svinjcu. Sukob između te dve Srbije poprima sve ozbiljnije razmere. Odavno smo prešli liniju razdvajanja po ideološkim razlikama i došli smo do tačke sukoba po granicama koje nam je Vučić postavio – za ili protiv njegove vlasti. To je tužna situacija koja sasvim dobro ilustruje činjenicu da je Vučić vratio Srbiju u pretpolitičko stanje. Nismo više u prilici da biramo između različitih političkih i ideoloških pozicija, već se opredeljujemo ili za uređen život ili za društvenu nenormalnost.

MONITOR: Da li u Srbiji postoje snage koje mogu promijeniti to neodrživo stanje?

STOJKOVIĆ: Ako je dovoljan samo jedan čovek da rasturi društvo i državu, ukoliko se, naravno, zatekne u odgovarajućem društvenom kontekstu, što jeste bio slučaj sa Vučićem, onda je za okretanje ovog točka dovoljno da postoje građani koji se opiru autokratiji. Poslednji izbori i njihov bojkot pokazali su da građani većinski ne podržavaju Vučićevu vladavinu. Postoji realan problem u organizovanju alternative budući da je opozicija marginalizovana, što zbog sopstvenih dubokih grešaka iz prošlosti, što zbog sistematskog rada Vučića na njihovoj satanizaciji. Ipak, čini mi se da se probudila svest o tome da je nužno ujedinjavanje svih građanskih i političkih činilaca kako bismo organizovali efektivan otpor nenormalnosti. Konačno, sada nesporno znamo da nas ima neuporedivo više od broja podaničkih „duša“.*

MONITOR: Jesu li u pravu oni koji tvrde da sve dok Dragan Đilas „predvodi opoziciju” Aleksandar Vučić može mirno da spava?

STOJKOVIĆ: Problem postoji u samoj tvrdnji da Dragan Đilas „predvodi opoziciju“. U okviru bloka koji se protivi trenutnoj vlasti postoji čitav spektar aktivističkih grupa, sindikata, pokreta i političkih stranaka i stvarno je smešno tvrditi da svima upravlja Đilas. Koliko je meni poznato, čak i među opozicionim strankama ne postoji jedinstvo oko te jedne političke figure. Priču o „Đilasovim plaćenicima“ neprekidno podmeće naprednjačka vlast na svojim medijima, jer to jeste jednostavna poruka njihovim biračima. Društvo ćete najlakše polarizovati ako svoje protivnike predstavite kao jedinstven blok oličen u jednoj osobi. Ljudi vole da razmišljaju u dihotomnim kategorijama – belo naspram crnog, bog protiv đavola, Pepeljuga naspram zle maćehe. Kada personalizujete protivničku stranu, izazivate osećaj iskonske borbe „dobra i zla“. Taj psihološki trik treba razmontirati, a to se može učiniti povezivanjem heterogenih entiteta na opozicionoj sceni, dobrim prezentovanjem te raznovrsnosti i promovisanjem timova ljudi, ne pojedinaca.

MONITOR: Kosovo je i dalje aktuelna tema. Da li se uopšte zna šta Vučić sprema, o čemu se dogovara i šta je do sada potpisao o sastusu Kosova?

STOJKOVIĆ: Na pitanju Kosova se možda najbolje oslikava Vučićeva zamuljana, bespolitička vladavina. On je i borac za Kosovo u sastavu Srbije, tj. najveći nacionalista, ali je ujedno i čovek koji govori da se mora priznati nezavisnost Kosova. Suštinski, niko nema pojma šta on potpisuje, šta je do sada potpisano i ima li ikakvog plana. Jednom je izgovorio i da neće da nam kaže!

MONITOR: Zašto religiju i misticizam smatrate preprekama za razvijanje inteligencije, kritike autoriteta i humanog i slobodnog društva?

STOJKOVIĆ: Religijsko mišljenje zasniva se na veri i neupitnoj dogmi, ne na razmišljanju, zaključivanju i upitanosti. Kada prihvatite da postoji knjiga u kojoj je zapisana celokupna istina, onda nema potrebe da se još nešto pitate, što neminovno vodi u intelektualnu lenjost. Verovanje da postoji vrhovni, nesporni autoritet lako se preslikava u pristajanje na sve nametnute autoritete i u suprotnosti je sa spremnošću da se kritikuje stanje društva i ličnosti koje vode državu. Sekularna država ne zabranjuje religiju, već sprečava nametanje religije kao opšte društvene vrednosti. U modernom društvu moramo negovati nešto drugo – podjednake šanse za sve ljude, jednakost pred zakonom, slobodu govora i slobodu da kritikujemo ono što mislimo da ne valja.

MONITOR: Kako se uspješno boriti protiv klerikalizacije i nacionalizma, koji sve više jačaju na ovim našim prostorima?

STOJKOVIĆ: Moj odgovor na prethodno pitanje posebno je važan kada razmišljamo o obrazovanju dece, jer upravo se tada gradi pogled na svet budućih građana. Kvalitetno obrazovanje je preduslov prihvatanja svakolike raznovrsnosti koja nije neprijatelj, već je lepota sveta koji nas okružuje.

MONITOR: Kad kao profesorica univerziteta uporedite stanje akademskog duha nekada i sada kakav Vam se zaključak nameće?

STOJKOVIĆ: Žao mi je što je taj akademski duh sada značajno manje buntovan. Akademska zajednica se utopila u apatiji i izneverenim očekivanjima. Budući da smo više nego svesni toksične atmosfere u kojoj živimo, ja ipak očekujem buđenje u narednom periodu. Samo je potrebno setiti se činjenice da se sloboda neprekidno brani i osvaja – niko nam je neće dati.

MONITOR: Vi ste kao intelektualka pomogli veliki broj inicijativa i okupljanja motivisanih solidarnošću i pobunom protiv stanja u društvu. Dobitnica ste nagrade „Dobar primer“, koju dodjeljuje pokret Novi Optimizam.

STOJKOVIĆ: Ja verovatno pripadam tom probuđenom delu akademske zajednice. Mislim da je dužnost svakog profesora univerziteta da javno govori o društvenim devijacijama i da učini sve kako bi ih popravio. Ne možete samo uživati u svojim privilegijama. U istom paketu nalazi se i velika odgovornost prema zajednici koja vam ukazuje poštovanje.

MONITOR: Jedna ste od inicijatorki osnivanja Skupštine slobodne Srbije. Šta je cilj te skupštine?

STOJKOVIĆ: Skupština slobodne Srbije jeste platforma za povezivanje svih opozicionih aktera – građana, aktivista, pokreta i stranaka. Već sam pomenula da okupljanje smatram jedinim načinom da se izborimo protiv ovog nakaradnog režima. Mi ne mislimo da treba negirati ideološku različitost aktera u SSS, već smatramo da je trenutno važno baviti se borbom za zajedničke interese, a to su elementarne demokratske vrednosti – sloboda govora i informisanja, nezavisne institucije i slobodni izbori. Oko toga se svi možemo složiti.

Vučić je klizav kao sapun

MONITOR: Tvrdite da srpsko društvo nije političko i da parlament, tri grane vlasti, izbori za raznorazna tijela na svim nivoima funkcionisanja, različite političke stranake, čine providnu fasadu iza koje se krije autokratija i odsustvo bilo kakve politike.

STOJKOVIĆ: Vučić jeste poništio političku logiku u Srbiji. Okupio je oko sebe i (kvazi)leve i centar i ekstremnu desnicu i svi se zalažu za iste stvari. Kada biste me pitali oko čega se sve te raznovrsne partije slažu, ja ne bih umela da odgovorim. Jedini pravi odgovor je da se slažu sa svakom rečenicom koju izgovori Vučić, a razlozi nisu ni najmanje politički, već isključivo lukrativni. U tom smislu, ne postoji mogućnost da se protiv tog bespolitičkog sistema borite sa ideoloških pozicija. Ako kritikujete odnos države prema radnicima, dobijete odgovor da upravo Vučić najviše brine o radnicima, iako je jasno da ovde vlada suštinska simbioza sa krupnim kapitalom u kome je radna snaga potpuno obespravljena. Ukoliko se pobunite zbog ekološke katastrofe ogromnih razmera – seče drveća, trpanja reka u cevi, zagađenja vazduha – Vučić će odglumiti apel za spašavanje neke reke ili šume, što po pravilu ne dovodi do obustavljanja štetnih radnji, ali medijski zatrpava tu priču. Jednostavno, on zauzima sve pozicije i klizav je kao sapun koji ne možete uhvatiti ni sa jednog kraja.

Istina o korona virusu

MONITOR: Kao biološkinja više puta govorili ste o pandemiji korona virusa. O ovoj pandemiji saopštavaju se kontroverzni stavovi. Šta je po Vašem mišljenju istina?

STOJKOVIĆ: Istina je da čovečanstvo jeste suočeno sa novim virusom čije se poreklo vezuje za koronaviruse koji žive u slepim miševima. To nije ni prvi ni poslednji put da se susrećemo sa virusima iz drugih životinjskih vrsta budući da virusi evoluiraju i stiču sposobnost da pređu na ljude. Ovakvi događaji, tzv. zoonoze, postaju uočljiviji u modernom dobu intenzivnih putovanja i povećanja brojnosti ljudi. Ja očekujem da ćemo uskoro dobiti odgovarajuće vakcine, a takođe ćemo naučiti da živimo sa maskama i čistih ruku.

                                          Veseljko KOPRIVICA
Foto: Kristijan Balan