Ne samo što bi dobrosusjedski odnosi morali da budu stalno njegovani već to za naš region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osjećamo da smo nekad bili dio iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna riješenja

MONITOR: Prema rezultatima GIK-a, vlast u Beogradu bi trebalo da ostane ista. To je veliko razočarenje za veliki broj glasača opozicije. Potez Dragana Đilasa koji je odmah nakon izbora tražio od Aleksandra Vučića da se beogradski izbori ponove, naišao je na odijum opozicionih stranka, sem njegovog SSP-a, zbog toga što nije sačekao GIK i Upravni sud. Prema Vučiću, beogradski izbori će se ponoviti. Kako će se u ovoj situaciji ponašati „Moramo”?

ĐORĐEVIĆ: Sastanak Vučića i Đilasa bio je izuzetno štetan zbog načina na koji je do njega došlo i trenutka u kojem se desio – sastanak koji dogovara nove izbore u trenucima kada stari nisu završeni, mimo dokazane potrebe za nečim takvim i bez saglasnosti ostalih – što Đilasovih koalicionih partnera, što drugih opozicionih lista. U tom trenutku se čeka ponavljanje izbora na nekim mestima u Beogradu i taj sastanak je obeshrabrio i demotivisao Beograđane da ima smisla boriti se da se veći broj opozicionih glasova zaista i pretvori u više mandata, tako što bi se na ponovljenim izborima strateški podržala lista Ajmo, ljudi. To se u svetlu ovog sastanka nije dogodilo. Sada je jasno da režim ima tesnu većinu, mada videćemo koliko tesnu da formira vlast u Beogradu i koliko će takva vlast moći da opstane.

Mi nismo sigurni da će se izbori uopšte ponoviti u Beogradu. Čak i Vučić govori da će se to desiti ako opozicija to želi. Kada je to opozicija dobila nešto što je tražila? Ako se i ponove, to je zato što bi SNS-u, to iz nekog razloga odgovaralo, a ne zato što je neko iz opozicije to tražio. Međutim, ako izbora bude bilo, mi ćemo na te izbore izaći i sigurna sam imati još bolji rezultat nego što smo imali početkom aprila.

MONITOR: Vaša koalicija je dobila najviše podrške „sa strane“, od njemačkih Zelenih koji su relevantni činioci vlade Olafa Šolca, ali i od Evropske partije Zelenih koji su vam, kako se saznaje, postavili uslov formiranja političke partije, da biste mogli postati njihova članica. Sem tog članstva, šta će vam donijeti nova organizacija dosadašnje koalicije sastavljene od građanskih udruženja?

ĐORĐEVIĆ: Evropska partija Zelenih nije nama postаvila uslov da formiramo jednu političku partiju, već je njihovo pravilo da članice EGP moraju biti partije. Istovremeno, praksa EGP je da mogu imati i više članica iz iste zemlje. S tim u vezi bih da objasnim da se trenutno ne stvara politička organizacija koalicije Moramo već da dolazi do okupljanja oko stranke Zajedno za Srbiju, u kojem učestvuju Ekološki ustanak i deo organizacija iz platforme Akcija, ali ne i Ne davimo Beograd koji ima svoj proces evaluacije i planiranog restrukturiranja političke organizacije u novim okolnostima – o kojima ćemo raspravljati na Skupštini pokreta. Koalicija Moramo svakako nastavlja da postoji a njene konstitutivne organizacije se spremaju za naredne korake.

MONITOR: Populizam kojeg je nametnula vlast, natjerao je „građanske“ opcije da u  predizbornoj kampanji oprezno odgovaraju na pitanja o odnosu prema genocidu u Srebrenici i priznavanju nezavisnosti Kosova. Zašto su to teme o kojima među biračima i pozicije i opozicije, postoji gotovo konsenzus kada se radi o izborima? To su, i dalje, tabu teme?

ĐORĐEVIĆ: Moje mišljenje je da ove teme i ne treba da budu predizborne teme, posebno ne pitanje Srebrenice. To su teme koje polarizuju društvo i koje se, u našim medijskim uslovima, i ne tretiraju sa dovoljnom pažnjom i ozbiljnošću, niti se promoviše dijalog u vezi sa njima, a to bi upravo bilo potrebno. Vreme predizbornih kampanja nije vreme za dijalog pa samim tim i da se tretmanom ovih tema polarizacija produbljuje a mnogi politički akteri i idu na to. Pitanje Srebrenice je spor oko pravne kvalifikacije – i kao takav ovo je zapravo stručni spor u vezi sa tim kako se zločin kvalifikuje. Poštovanje kvalifikacije ovog zločina kao genocida je poštovanje naše obaveze prema Međunarodnom sudu pravde i ne mislim da treba da bude stvar izjašnjavanja. Kada je reč o Kosovu, pitanje priznanja ili nepriznanja je čisto političko pitanje, i tu je situacija drugačija. Građani moraju da budu demokratski uključeni u taj proces jer se radi o temeljnim pitanjima političke zajednice, identiteta i građanstva, a mi smo sve vreme isključeni iz procesa koji formalno treba da vodi normalizaciji, a zapravo nimalo ne vodi ka pomirenju i održivom suživotu srpske i albanske zajednice koji je potreban ma kako da se proces završi. Zato taj proces mora da se vodi drugačije.

MONITOR: Pred vlast, i naravno pred Aleksandra Vučića koji je taj koji odlučuje, iskrsnuo je mogući novi „tabu”: sankcije Srbije Rusiji. Da li Vučić griješi i neoprezno utemeljuje jednu novu tabu temu, pokušavajući da se opravda za potez koji će, najvjerovatnije, u skorijoj budućnosti morati da napravi?

ĐORĐEVIĆ: Svi mi nagađamo šta se dešava jer ne dobijamo relevantne informacije od predsednika Vučića. On održi konferenciju za medije sa 10 tačaka a mi ne saznamo ništa posebno novo. Rekla bih da sankcije nisu toliko tabu tema koliko je reč o svakodnevnoj ali postupnoj pripremi javnog mnjenja koje je zarobljeno prethodnim diskursima o istoku, zapadu, gasu, investicijama, Putinu ili EU. Za takvo javno mnjenje je sama vlast odgovorna jer ga je dugo proizvodila i na njoj je i faktička moć i odgovornost da donese važne odluke.

MONITOR: Neke članice vaše koalicije, kao „Zajedno za Srbiju”, već su pravile regionalne saveze bazirane, prije svega, na Zelenoj povelji. Vi ste, kao „Ne davimo Beograd”, dobijali javnu podršku od hrvatske „Možemo”. Politička atraktivnost lijevo-zelenih, poslije pobjede „Možemo” u Zagrebu, proširila se i na Sloveniju, sa „Pokretom Sloboda” koji će formirati novu vladu. Mogu li i te veze pomoći društvenim promjenama i na Zapadnom Balkanu?

ĐORĐEVIĆ: Te regionalne veze koje imamo i regionalne priče o uspesima pokazuju građankama i građanima Srbije da je pobeda moguća i da je drugačija politika moguća. Regionalna saradnja i podrška su apsolutni prioritet jer su mnogi problemi kojima se bavimo regionalni pa će, uz sve razlike među ovim gradovima ili zemljama, ipak razumevanje ili slična rešenja za slične probleme voditi kvalitetnijim odlukama. Ne samo što bi dobrosusedski odnosi morali da budu stalno negovani već za nas taj region označava istovremeno i sentimentalno i racionalno. Osećamo da smo nekad bili deo iste države i pogađaju nas slični problemi koji, moguće je da će se to pokazati kao racionalno, traže i zajednička regionalna rešenja.

MONITOR: Kako Vi, kao politikološkinja i izabrana narodna poslanica, gledate na ideju Emanuela Makrona o „evropskoj političkoj zajednici“, u kojoj bi bili svi koji „dijele evropske vrijednosti“ (i oni kao Ujedinjeno kraljevstvo, koje je izašlo iz EU), a što je kompromisno riješenje za francusku, već postojeću, rezervu prema širenju EU – koju još više komplikuje zahtjev Ukrajine za hitnim prijemom?

ĐORĐEVIĆ: U okviru EU dugo postoje različite ideje o tome kako restrukturirati Evropsku uniju na način da je moguća čvršća integracija za one koji to hoće i labavija za one koji to neće. Makron pokušava da nađe rešenje za one zemlje koje hoće da uđu u EU ali ih EU sada gotovo sigurno neće primiti, kako zbog političkih problema unutar EU tako i zbog problema sa procesom pridruživanja ovih zemalja. Dakle, iako postoje pre svega geopolitčki razlozi da EU porazmisli o svojoj politici prema Zapadnom Balkanu, i Makron odgovara ovim predlogom na tu potrebu, taj predlog je samo međurešenje koje treba da potraje i da zaglavi ove zemlje – ne na periferiji EU već u zajedničkom dvorištu EU. Mislim da to ne može da zadovolji zemlje Zapadnog Balkana već može da poljulja ionako poljuljano poverenje u evrointegracije ponudom da se bude tek u nekom drugom ili trećem koncentričnom krugu oko EU a ne u „glavnom klubu” zemalja članica EU.

Socijalne i ekološke nepravde su često međusobno povezane

MONITOR: Jasno je da „zelena“ politika nije više samodovoljna za ideološki profil politike, jer „zeleno“ su sve više obojene čak i stranke tvrde desnice. Vi insistirate i na radnim pravima, na participativnosti u odlučivanju od nivoa mjesnih zajednica, na dostupnijem i kvalitetnijem obrazovanju kao „ljevljim“ temama. Da li će „zeleno-lijeva“ politika postati mejnstrim ideologija 21. vijeka?

ĐORĐEVIĆ: Bilo bi dobro da zeleno-leva politika postane mejnstrim ali, nažalost, nisam sigurna da svet ide u tom pravcu. Ima mnogo relativizacije u vezi sa klimatskim promenama u svetu ili sa zagađenjem kod nas. Ta relativizacija odgovara ekonomskim i političkim elitama koje ne žele da podnesu trošak bilo toga što su zagađivači, bilo toga što ne kažnjavaju velike zagađivače već odgovornost svaljuju na obične ljude sa niskim primanjima. Zbog toga je važno da su naše politike zeleno-levo, zato što su socijalne i ekološke nepravde često uzajamno povezane i treba ih analizirati zajedno.

Od borbe za komšiluk, preko borbe za dobar grad, do borbe za dobru zemlju

MONITOR: U nekom intervjuu ste rekli da je koalicija „Moramo” krenula od „malih“ ka „većim“ koracima u realizaciji svoje politike. Postigli ste uspjeh, ali nedovoljan da pokrene institucionalne promjene, na kojima insistirate. Kako vidite mogućnost tih institucionalnih promjena?

ĐORĐEVIĆ: Politika koju ja pre svega zastupam je politika Ne davimo Beograd – a u pitanju je politički pokret koji je izrastao iz građanske inicijative nekolicine ljudi dok sada, nekoliko godina kasnije, ima odbornike Beograda i poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga se kreće od malih stvari, od borbe za komšiluk preko borbe za dobar grad do borbe za dobru zemlju. Tako ljudi uviđaju vezu između ličnog i političkog i između konkretnog i apstraktnog, i tako se lakše pridružuju u toj borbi. Naš uspeh nije pobeda i nažalost nije deo zajedničke pobede opozicije jer smo mi samo tome mogli da se nadamo u ovom trenutku, ali i da očekujemo da za tu pobedu svako uradi svoj deo posla. Osvajanje vlasti jeste neophodno za šire institucionalne promene prosto zato što mi nećemo biti konstruktivna opozicija režimu za koji smatramo da u svakom smislu urušava našu zemlju. Ipak, ne bih rekla da nećemo moći da pokrenemo institucionalne promene. Naše postojanje je već pokrenulo promene u političkom okruženju – na primer u temama koje drugi politički akteri preuzimaju ili kopiranju metodu delovanja. Zbog toga očekujem da se to dogodi i u dvema skupštinama, da mi politički oživimo taj umrtvljeni prostor i proces.

Nastasja RADOVIĆ