Povežite se sa nama

INTERVJU

DOBRICA VESELINOVIĆ, JEDAN OD LIDERA ZELENO LIJEVOG-BLOKA U SRBIJI: Svako iz Srbije bi trebalo da posjeti Srebrenicu

Objavljeno prije

na

Meni je bilo izuzetno važno da na jednom ljudskom nivou posjetim komemorativni centar u Potočarima, i da sa ljudima tamo, koji predano rade na kulturi sjećanja, prođem kroz taj strašan događaj, genocid koji se desio. Posjetom Srebrenici htio sam da pošaljem poruku da mi kao nova generacija političara moramo da sarađujemo, moramo da razgovaramo i moramo da nazovemo stvari pravim imenom

 

MONITOR: Učestvujete na protestima Srbija protiv nasilja. Kako procjenjujete njihov značaj i domete kada se radi o priželjkivanim promjenama-od kojih su samo jedni, istaknuti zahtjevi Protesta prema vlastima u Srbiji?

VESELINOVIĆ: Protesti koji se dešavaju, sada u više od trideset gradova najveća su mobilizacija gradjana u Srbiji od Petog oktobra 2000-te godine. Broj gradova u kojima ljudi izlaze na ulice sa jednom porukom koja jeste jedan svojevrstan krik – “Srbija protiv nasilja”. Broj ljudi je svake nedelje sve veći i tu nema nikakve dileme. Ljudima je prekipelo, ljudi su besni, očajni i ljudi su vrlo odlučni da se izbore protiv ovakvog stanja. Već više od deceniju u ovom društvu vlast promoviše nasilje, targetira opoziciju, javne ličnosti, medije, saučestvuje u najgorim oblicima kriminala, ogrezla je u korupciji, uništila sve institucije, sve principe i vrednosti. Svi mi koji učestvujemo u protestima želimo drugačiju, srećniju i bezbedniju Srbiju. Zato poruku “Srbija protiv nasilja” svi moramo izuzetno ozbiljno da shvatimo, da pogledamo sami sebe, jedni druge i krenemo ka kolektivnom ozdravljenju društva. Nema alternative borbi protiv nasilja koje nas je sve ophrvalo – jer od toga da li pobedimo u toj borbi zavisi da li ćemo moći da živimo u Srbiji ili ne.

MONITOR: Aleksandar Vučić je  više puta nudio vanredne parlamentarne izbore, ali je malo vjerovatno da bi pristao samo na beogradske. Kakav je Vaš stav i stav Zeleno-levog bloka o šansi da se energija protesta usmjeri ka izborima u Beogradu?

VESELINOVIĆ: Spin je Aleksandra Vučića da eto on kaže da je za izbore, a opozicija samo treba da ih traži. Opozicija je tražila. Njegov kandidat Aleksandar Šapić ne sme na izbore. I šta ćemo sad? Znači, što se nas tiče izbori su nužnost.
Svi, ali svi su za nove gradske izbore. I Aleksandar Vučić i leva i desna opozicija, a tek je građanima koji izlaze na ulice  jasno da je Beogradu potrebna promena.
Beograd vapi za promenom. Jedino ko ne želi i ne sme na izbore je Aleksandar Šapić, jer mu je jasno da nema više nikakvu podršku građana.

MONITOR: Tvrdi se da će idila sadašnje vlasti u Srbiji i Zapada trajati dok se ne riješi pitanje Kosova prema predlogu EU. To, međutim, za sada ne djeluje  tako blizu. Da li bi Vaša stranka, zajedno sa drugim opozicionim partijama, tražila da se uključi u rješavanje tog pitanja, posebno ako bi bila organizovana i međunarodna konferencija?

VESELINOVIĆ: Što se SNS-a tiče, pitanje Kosova treba da posluži za potkusurivanje zarad opstanka na vlasti. Nema tu nikakve ideje, želje niti plana kako da normalizujemo odnose sa komšijama, kako da gledamo u budućnost i kako da od ovog regiona napravimo mesto u kome će ljudi želeti da ostanu i žive.
Mi smo od početka govorili da se u rešavanje svakog, a pogotovu ovog velikog pitanja moraju uvažiti mišljenja, strahovi i stavovi svih društvenih grupa, političkih stranaka, udruženja građana, sindikata. Nažalost, do toga nije došlo, pa smo sem privida društvenog dijaloga o Kosovu, koji se neslavno završio, imali epske izjave Aleksandra Vučića da eto on ima plan za Kosovo, samo eto taj plan ne sme nikome da pokaže.
Znači, oni ne žele da se uhvate u koštac sa problemima, niti žele da idu ka rešenjima, već da zadrže status kvo.
Sa druge strane, mi želimo da rešavamo probleme, jer želimo da živimo u dobroj, solidarnoj, pravednoj i zelenoj Srbiji.

MONITOR:Stigla  podrška koje dugo nije bilo: od grupe Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu, od predstavnice Zelenih Viole fon Kramon…. Zašto je podrška Zapada do sada bila samo posredna-u vidu deklarativne kritike beogradskog režima kroz izvještaje, a i sada je prilično „sramežljiva“?

VESELINOVIĆ: Mi sami moramo da se izborimo da živimo u normalnoj zemlji. Ne treba to da bude posao ni Evropske unije ni Amerike, niti bilo koga drugog. Od nas zavisi da li cemo živeti u dobroj zemlji ili ne. Ja vidim veliki broj ljudi kojima je stalo, koji se trude, koji se bore, koji ulažu svo svoje znanje, energiju i žrtvuju živote i karijere da bi se to ostvarilo.

MONITOR: SAD su  do sada bile malo aktivne u podršci protestima, sem paušalne podrške ambasadora Kristofera Hila. Da li se tu  možda  nešto „okreće“, pošto je  jedan od najvjernijih Vučićevih  ljudi,   direktor BIA, Aleksandar Vulin, dospio pod sankcije Vašingtona, na teret mu se stavlja upletenost u transnacionalni organizovani kriminal i operacije narkoticima?

VESELINOVIĆ: Amerika ima drugačiju školu dipolomatije, svoje načine pritisaka, ali i svoje strateške pa i političke ciljeve. Upravo smo videli jednu takvu aktivnost kroz uvođenja mera i sankcija za Aleksandra Vulina. To je stvar zbog koje bi u normalnim zemljama cela vlada automatski pala.
Ali kako odgovornost neće doći sa strane vlasti, siguran sam da ćemo videti kontra odgovor od strane građana, jer ovoliko energije, nade i odlučnosti koliko možemo videti ovih nedelja na ulicama Srbije, neće tek tako nestati. Niti će se afere i kriminalne aktivnosti tek tako zaboraviti.

MONITOR: Jasno je da su Srbija i Zapadni Balkan, sve zavisniji od globalne političke i ekonomske krize, ne samo posle pandemije korone, već zbog rata u Ukrajini. Koji je način da se izađe iz te, sa jedne strane pretjerane pažnje (zbog tzv. ruskog uticaja u Srbiji u regionu, i krize na Kosovu) i neke vrste zanemarivanja – kada je riječ o nedavanju preciznijeg vremenskog okvira ulaska u EU?

VESELINOVIĆ: Mislim da je u pitanju  lažna dilema.
Srbija je na zapadu. Naša država se strateški odlučila i započela proces pridruživanja Evropskoj uniji. Nažalost, zbog decenija lokalnih i dnevno političkih kalkulacija i korupcije, mi imamo situaciju da nije ništa urađeno da se prekine energetska zavisnost od ruskog gasa. To je prvenstveno zbog kalkulantskog odnosa SPS-a sa Rusima i velikih “benefita” koja ova organizacija ima od toga.
Nema tu nikakvih državnih interesa, čak štaviše – zbog ovakvog odnosa prema Rusiji, nasi nacionalni interesi su ugroženi. Ugroženi su jer smo zavisni od ruskog gasa i to pod hitno moramo rešiti.

MONITOR: Ovih dana, se obeležava godišnjica genocida u Srebrenici. Bili ste  tamo. Rekli ste  da nemate sumnje u to da se radi o zločinu genocida i da bi upravo Srebrenica trebalo da bude mjesto dijaloga i povezivanja ljudi našeg regiona. U javnosti Srbije se tako nešto čulo izuzetno rijetko – posebno kada se radi o političarima. Koliko je važno za društvo kada se prema takvoj temi političar odnosi, prije svega, „kao čovjek“?

VESELINOVIĆ: Ja mislim da svako treba da ode u Srebrenicu. I to mislim prvenstveno na nas koji dolazimo iz Srbije, kako bi se iz prve ruke upoznali sa zločinima koji su vršeni u naše ime, i kako bi pokazali pravac u kom naše društvo treba da ide. Taj pravac je da se suočimo sa zločinima iz prošlosti, da ih nikada ne zaboravimo i da uradimo sve što je u našoj moći da se to više nikada nikome ne ponovi.

Meni je bilo izuzetno važno da na jednom ljudskom nivou posetim komemorativni centar u Potočarima, i da sa ljudima tamo, koji predano rade na kulturi sećanja, prođem kroz taj strašan događaj, genocid koji se desio. Da sa njima porazgovaram o tome. Hteo sam da pošaljem poruku da mi kao nova generacija političara moramo da sarađujemo, moramo da razgovaramo i moramo da nazovemo stvari pravim imenom.

 

Ne vjerujem u tezu da će se carstvo urušiti iznutra

MONITOR: Kako  gledate na mogućnost da se vlast uruši iznutra odnosno da, prije svih, dođe do slabljenja lojalnosti bezbjednosnih struktura?

VESEINOVIĆ: Ja ne verujem u tezu “da će se carstvo samo urušiti”, a da mi eto samo treba da to sačekamo i budemo spremni.
Verujem u snagu akcije, organizovanje i predani rad sa ljudima na nuđenju političkih, društvenih i ekonomskih alternativa. Te alternative za nas, kao zeleno-levu stranku jesu zdrava i čista životna sredina, društvo solidarnosti i pravičnosti i demokratija- kao ideali kojima nikada ne treba prestati da se teži. Naravno, kako snaga naše alternative bude veća, videćemo da će se sve više ljudi oslobađati straha, da ustaje i govori o zloupotrebama vlasti i režima. Postoji veliki broj ljudi koji časno i pošteno obavljaju svoj posao i na čijem vrednom radu opstaje i ovo malo sistema koji nam omogućavaju da bar  imamo vodu i struju.

 

Odnos  Vučića prema EU niti je iskren niti vodi ka ostvarenju strateških ciljeva naše zemlje

MONITOR: Mihael Rot, šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, je prvi visoko pozicionirani funkcioner njemačkih Socijaledmokrata i EP koji je veoma teškim riječima kritikovao lično Aleksandra Vučića, spočitavši mu da „podriva principe EU, širi nacionalizam i mržnju“. Da li je to znak da se planiraju oštriji potezi i redefinicija odnosa Njemačke i EU prema Zapadnom Balkanu i Srbiji?

VESELINOVIĆ: U proklamovanim ciljevima nove nemačke vlade, jeste veće angažovanje i poseban fokus na zemljama Zapadnog Balkana, a podsećam da ministarka spoljnih poslova Nemačke dolazi ispred stranke Zelenih koji jesu naši stranački partneri i sa kojima imamo stalnu komunikaciju.
Odnos koji Vučić i SNS imaju prema Evropskoj uniji niti je iskren niti vodi ka ostvarenju strateških ciljeva naše zemlje, a to je pridruzivanje Srbije EU. Mislim da je za Aleksandra Vučića apsolutno primenjiv citat Abrahama Linkolna – koji ću parafrazirati: “Možete lagati neke ljude sve vreme i sve ljude lagati neko vreme, ali ne možete lagati sve ljude sve vreme”.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGOLJUB VUKOVIĆ, NOVINAR: Zakon interesa i vlastite čapre

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako pričamo o kršenju Ustava i zakona, toga je bilo toliko u minulim godinama, računajući i ove od avgustovske prelomnice 2020. godine, da bi mogla biti ispisana prilično dugačka povjesnica. Samo se podsjetimo da u Ustavu piše da je Crna Gora ekološka i država socijalne pravde, pa to uporedimo sa stanjem na terenu i vidjećemo koliko je našoj političkoj klasi stalo do konstitucije i zakona. Stalo im je jedino onda kada se to tiče njihovih interesa i njihove vlastite čapre

 

 

MONITOR: Kako vidite blokadu parlamenta, ali i situacije u lokalu, poput skorašnjih slika iz Budve?

VUKOVIĆ: Crna Gora je, na žalost, nedovršena država i sve što se sada dešava izraz je te nedovršenosti. Da je bilo sreće, već bi imali institucije neupitnog kredibiliteta i autoriteta, ali sreća nas je razminula. Novoj vlasti nije bilo ni na kraj pameti da odrobljava institucije, nego samo da ih prevede u svoje ropstvo. Kad stvari tako stoje, kad nema čvrste i pouzdane institucionalne i pravne infrastrukture, onda se politika svodi na nadmetanje u stilu kafanskog obaranja ruku.

MONITOR: Da li se u parlamentu vode borbe za ustav i zakone, kako se to predstavlja,  ili za partijske interese?

VUKOVIĆ: Ako pričamo o kršenju Ustava i zakona, toga je bilo toliko u minulim godinama, računajući i ove od avgustovske prelomnice 2020. godine, da bi mogla biti ispisana prilično dugačka povjesnica. Samo se podsjetimo da u Ustavu piše da je Crna Gora ekološka i država socijalne pravde, pa to uporedimo sa stanjem na terenu i vidjećemo koliko je našoj političkoj klasi stalo do konstitucije i zakona. Stalo im je jedino onda kada se to tiče njihovih interesa i njihove vlastite čapre. O interesima građana i građanki i njihovim kožama samo onoliko koliko se to poklapa sa interesima pripadnika političke klase, kako pozicione tako i opozicione.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

ANDRIJA RAŠOVIĆ, REDITELJ: U svaki segment predstave utkana je ljubav i iskrenost

Objavljeno prije

na

Objavio:

Važno mi je bilo da kroz predstavu kako junacima, tako i publici dam za pravo da budu posebni, unikatni, da požele da ne liče na drugu djecu

 

 

Na Velikoj sceni KIC-a Budo Tomović, podgorička publika imala je priliku da uživa u predstavi Magareće godine, novom ostvaraju Dramske scene za djecu Gradskog pozorišta. Inspirisana motivima romana Branka Ćopića, predstava donosi toplu priču o odrastanju i prijateljstvu, u režiji talentovanog Andrije Rašovića i dramaturgiji Vuka Draganića.

Za vizuelni identitet predstave pobrinule su se Smiljka Šeparović, koja potpisuje scenografiju, i Mia Đurović, čiji su kostimi oživjeli duh Ćopićevog svijeta. Na sceni, likove tumače glumci: Luka Stanković, Božidar Zuber, Dejan Đonović, Marija Đurić, Zoran Dragićević, Željko Radunović i Nevena Penava.

Šta se krije iza procesa nastanka ovog komada, kakve poruke nosi i kako je izgledalo prenijeti Ćopićevu magiju na scenu – o svemu ovome razgovaramo s rediteljem Andrijom Rašovićem.

MONITOR: Na koji način je iskustvo iz djetinjstva, kada Vam je majka čitala Ćopićeve romane, oblikovalo Vaš pristup režiranju „Magarećih godina“ i koliko je taj intimni odnos sa Ćopićevim djelom uticao na ton i atmosferu predstave?

RAŠOVIĆ: Kad sam bio mali, bio sam neobičan dječak. Do svoje osme godine bio sam jedino dijete, kada se rodila moja sestra. Moje rano djetinjstvo provodio sam sam. Šetajući prirodom, sa svojim psom, omiljena igračka bila mi je nekakva grana. Iako sam naučio da čitam prije osnovne škole, lektire mi je čitala majka. Prvi zimski raspust, dobijam nekoliko knjiga, prvi put čujem za riječ lektira. Među njima su i Doživljaji mačka Toše. Pamtim samo da sam majki postavljao mnogo pitanja, i da sam odlagao kraj čitanja.

Od početka sam znao da je predstava o pojedincima, jednim od onih kakav sam ja bio, i kakvi smo svi mi u svom djetinjstvu. Kroz jarke karaktere iz Ćopićevog romana, ali i pojedinca kakav je sam Ćopić, poseban, a opet univerzalan. Važno mi je bilo da kroz predstavu kako junacima, tako i publici dam za pravo da budu posebni, unikatni, da požele da ne liče na drugu djecu.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ZORAN STOJILJKOVIĆ, PROFESOR FPN U PENZIJI, BEOGRAD: Demokratska opozicija u Srbiji mora biti politički kišobran za promjene

Objavljeno prije

na

Objavio:

Važno  je i da postojeći i neki novi eventualni politički akteri ne pristanu da olako-pod neroformisanim uslovima i razjedinjeni, uđu  u polje politike

 

 

MONITOR: Već blizu dva mjeseca studenti u Srbiji protestuju blokadama. Kako ocjenjujete njihovu taktiku, u namjeri da im institucije ispune zahtjeve?

STOJILJKOVIĆ: Ključna stvar koju su studenti u blokadi uradili za povratak u normalnost i život u Srbiji kao pristojnom društvu u kome vlasti ne unižavaju  građanke i građane a oni se ne samoponižavaju strahom i udvorištvom, je što su “stavili na ignor“ Predsednika Vučića – odbili da sa njim kao nenadležnim pregovaraju o svojim zahtevima. Mit o sveprisutnom vođi kao poslednjoj sverešavajućoj instanci se ruši, čime se i otvara mogućnost za demokratski restart Srbije. Nepristajanje na batinjanje od strane “anonimnih prolaznika nezadovoljnih gužvama zbog blokada“ i dokazi da se radi o organizovanim provokacijama stranačkih pristalica i funkcionera vlasti, koji su potom delom i podnosili ostavke-je dalji, važan  udar u koruptivnu, klijentelističku i kriminalizovanu mrežu i unutrašnji prsten režima. Time su protesti galvanizovani a blokada se proširila na sve univerzitete. Frustrirani,  nezadovoljni i već višestruko razočarani građani  lišeni poverenja u civilne i političke aktere logično su onda  u studentima prepoznali one koji su istrajni, nepotkupljivi, kojima kao našoj deci i unucima pripada budućnost i koje treba aktivno podržati jer bude naše uspavane savesti. A onda su krenuli da sa njima propituju adrese poput Tužilaštva,Ustavnog suda, Javnog medijskoig servisa…

MONITOR: Ima li ih i kakve su razlike i sličnosti ove studentske pobune i onih iz 1992., 1996-97., 1999-2000. i „Jedan od pet miliona“. Najviše uspjeha su imale one kojima su se branili izborni rezultati i koje su bile reakcije na građanske demonstracije ili su poprimile opštenarodni karakter. Mogu li studenti danas sve gotovo sami?

STOJILJKOVIĆ: Protesti nakon povratka 2014. godine u autokratski i populistički režim sa dominantnom strankom, ne mogu se porediti sa protestima iz Miloševićevih vremena jer ne uživaju jasnu podršku kolektivnog političkog Zapada koji je sada dominantno orijentisan na svoje procenjene geostrateške interese i lojalne lokalne saveznike.   U poslednjoj deceniji protesti  su motivisani izbornim prevarama, ali još pre suprostavljanjem  prisutnom urbicidu i ekocidu, pri čemu protesti protiv Rio Tinta prodiru i u biračko telo vlasti. Kao i  tragičnim događajima  iza kojih stoji neodgovarajuća reakcija vladajućih. Neke od njih karakterisao je paralelni nastup pobunjenih građana i opozicije ,a neke ,poput aktuelnih, upadljivo distanciranje od podeljene opozicije koja nije uspela da odgovarajućim izbornim nastupom i formulom kapitalizuje prethodne proteste.  Studenti naravno ne mogu sve sami ali ovoga puta čini se da svoje saveznike traže šire unutar civilnog društva – profesionalnih udruženja, sindikata, poljoprivrednika, kampanja poput ProGlasa. Starinskim, socijalističkim vokabularom rečeno, studenti bi da okupe “savez seljaka, radnika i poštene inteligencije”.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 24. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo