Niz događaja u regionu koji nas ponovo povezuju međusobno i sa svijetom, kao afera oko izručivanja Crnoj Gori Veselina Vukotića, ali i rasprava i usvajanje rezolucije na osnovu izvještaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima u Parlamentarnoj skupštini SE, otkrili su dužinu sjenki koje prate naše lokalne ali i globalne moćnike. Ko su ljudi koji su stajali iza moćnika SFRJ a koji su i danas ,,korisni” i njihovim nasljednicima u djelovima nekadašnje države, razgovarali smo sa Dejanom Anastasijevićem, novinarem, analitičarem Vremena i američkog Tajma, prvim novinarem koji je svjedočio u procesu protiv Slobodana Miloševića i koji je jedno vrijeme sa porodicom morao da živi van Srbije.
MONITOR: Šta se dešavalo sa službom bezbjednosti SFRJ, koliko su njeni pripadnici još aktivni i međusobno povezani?
ANASTASIJEVIĆ: To je duga, komplikovana i tužna priča. SFRJ nije imala jednu, nego dvanaest službi bezbednosti: jednu saveznu, šest pokrajinskih i dve republičke u okviru MUP-ova, dve vojne službe (obaveštajnu i kontraobaveštajnu), plus Službu za istraživanje dokumentacije pri Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove. Ukratko, taj sistem se raspao po istim onim linijama po kojima se raspala i SFRJ, s tim što je Srbija nasledila lavovski deo, jer su joj osim sopstvene, zapale obe pokrajinske, obe vojne i obe savezne službe. Milošević je pokušao da sve to centralizuje i podvede pod svoju kontrolu, ali s tim je čak i on imao mnogo problema. Na kraju su ga svi izdali: i Stanišić, i Rade Marković, i Krga, i Dimitrijević… Svi su se u poslednji čas stavili „u službu naroda”. Od njih je jedino Rade Marković završio u zatvoru, i to uglavnom zato što nije istinski pripadao toj strukturi, nego uniformisanoj policiji. I Stanišić bi, da nije Haga, bio na slobodi.
Ne verujem u teorije zavere po kojima tajne službe stoje iza svega, ali činjenica je da sve države nastale raspadom Jugoslavije imaju jako loše regulisan i kontrolisan sektor bezbednosti. Političari više zaziru od tajnih službi nego tajne službe od njih, a trebalo bi da bude obrnuto. Nigde na prostoru bivše Jugoslavije nisu otvoreni dosijei, nisu sprovedene temeljne reforme. Službe su se efikasnije prilagodile višepartijskom sistemu nego bilo koji segment društva.
MONITOR:Pominjali ste u Vremenu da je Stane Dolanc koji je 1984. postao savezni sekretar za unutrašnje poslove, radikalizovao ,,borbu protiv neprijateljske emigracije”, inovirajući je regrutovanjem državnih ubica sa kriminalnim dosijeima. Pored Arkana, kao takav se sada pominje i Veselin Vukotić koji je u Španiji bio uhapšen sa hrvatskim pasošem. Hrvatski pasoš je imao i Legija, a i neki noviji kadrovi iz ,,Dolančevog modela” DB. Šta nam to govori?
ANASTASIJEVIĆ: Dolanc je prvi počeo masovnije da angažuje kriminalce za potrebe Udbe, i to još pre 1984: kriminalci su u inostranstvu vršili likvidacije političkih emigranata, a zauzvrat su dobijali imunitet kod kuće. Ipak, znao se neki red, njima nije bilo dozvoljeno da pljačkaju i ubijaju unutar zemlje – samo napolju. Taj kodeks je skršen februara 1990, kad je u beogradskom klubu Nana, Veselin Vukotić ubio Andruju Lakonića. Njemu je Udba pomogla da pobegne u inostranstvo, a štitila ga je i kasnije. Tokom 90-tih je došlo do potpunog srastanja kriminalne i obaveštajne zajednice, ne samo u Srbiji, nego i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni… To je ono što se zove obaveštajno podzemlje, a to je jako žilava struktura sa kojom se malo ko usuđuje da uđe u koštac.
Negde sam pročitao da je Vukotićev hrvatski pasoš, sa kojim je pre nekoliko godina uhapšen u Španiji, imao serijski broj koji se za samo jednu cifru razlikovao od lažnog pasoša sa kojim je putovao Ante Gotovina. Pa vi vidite.
MONITOR: Spekuliše se da bi saznanja Vukotića mogla biti značajna za proces protiv Stanka Subotića i grupe optužene za šverc cigareta. Da li iz istih razloga crnogorsko pravosuđe želi ovog ,,svjedoka vremena” pod svojim okriljem?
ANASTASIJEVIĆ: Cela priča o Veselinu Vukotiću je fascinantna, i daleko je od toga da bude gotova. Nije isključeno da Vukotić neka svoja saznanja razmenjuje za „dobre usluge”, pa ko da više. Ne bi mu bilo prvi put. Činjenica je da je Crna Gora bila prilično nezainteresovana za izručenje Vukotića dok se on nalazio u Španiji i Belgiji, i da je počela da ga traži tek kad se pojavio u Srbiji. Imam utisak da obe države pletu svoje igre oko Vukotića, i da je lopta prebačena na politički teren.
MONITOR:Advokat Vukotića, Zdenko Tomanović, dao je niz objašnjenja zašto je njegovo izručenje Crnoj Gori nedopušteno,bez obzira na sporazum o ekstradiciji.Vukotić je na brzinu stekao i srpsko državljanstvo, a sporazum o dvojnom državljanstvu ne postoji?
ANASTASIJEVIĆ: Ne znam na osnovu čega je Vukotić ekspresno postao državljanin Srbije, ali otkad su Srbija i Crna Gora potpisale sporazum o međusobnom izručivanju, državljanstvo nije prepreka. Problem je političke prirode, i rezultat je atmosfere izrazitog nepoverenja između Srbije i Crne Gore, koje se izražava na državnom nivou. Kriminalci se u takvoj atmosferi sjajno snalaze, baš kao i žbiri svih vrsta.
MONITOR: Koliko bi najavljeni zakon o dosijeima tajnih službi, doprinio da se slučajevi kao što su ubistva političkih neistomišljenika i političkih emigranata rasvijetle, a time i ,,nasljeđe” tajnih službi SFRJ?
ANASTASIJEVIĆ: Rasvetlila bi se mnoga ubistva, ne samo ona politička, ali i mnoge krađe i zloupotrebe. Taj zakon o otvaranju dosijea već deset godina donose, i nikako da dođe na skupštinski dnevni red. Šta mislite zašto?
MONITOR: U više afera koje opterećuju države nastale od SFRJ, iza leđa kontroverznih lidera, pojavljuju se senke moćnika za koje se kaže da su moćniji od ovih koji izlaze na izbore. U Gardijanu, iza Hašima Tačija na svijetlo izlazi i lik i delo Džavita Haljitija, sa veoma opskurnim opisom. Ima li interesa i snage da se u evropskim centrima raspletu ovi opasni savezi koji su stvorili političko podzemlje?
ANASTASIJEVIĆ: Na Kosovu su iza scene na vlast došli ljudi koji su osamdesetih godina kao „marksisti-lenjinisti” u dubokoj ilegali radili za svoju stvar. Oni već trideset godina žive u dubokoj konspiraciji, povezani su sa svim mogućim belosvetskim službama i kriminalcima, a Haljiti je njihov tipičan predstavnik. On i ljudi kao on nikada ne uzimaju vodeće političke funkcije, već to prepuštaju ambicioznim „mladićima” kao što su Tači i Haradinaj. Ali svi na Kosovu dugo znaju ko su stvarni nosioci vlasti.
U jednoj američkoj depeši koja se nedavno pojavila na Vikiliksu kaže se da je Haljiti, između ostalih, radio i za beogradski DB: on im je dostavljao informacije, a oni su mu, zauzvrat, pomogli da eliminiše neke rivale. Nisam se iznenadio kad sam to pročitao.
MONITOR: Zanimljivo je da su politički lideri, okrivljeni ili javno sumnjičeni da su kršili zakon -Sanader, Đukanović,Tači, veoma vešti u praktikovanju ,,evropeiziranog” političkog žargona. Brzo osvajaju ono što smatraju evropskim ili američkim političkim stilom, iako je suština njihove prakse daleko od ,,evropskih vrijednosti”.
ANASTASIJEVIĆ: Političari koriste retoriku i ideologiju koju najlakše mogu da prodaju biračima. Sad kad je potražnja za nacionalizmom opala, guraju „evropske vrednosti”, mada često nisu svesni o čemu govore. Kakvi su nekad bili komunisti, a zatim nacionalisti, takvi su sad Evropljani. To je politika. A opet, kad vam isti trgovci tri puta prodaju istu kvarnu robu, samo svaki put sa drugom etiketom, možda je vreme da promenite radnju. Kod nas se iz politike teško izlazi, osim biološkim putem.
MONITOR: Saslušavanje u svojstvu osumnjičenog generala Ace Tomića, nekadašnjeg šefa službe bezbjednosti Vojske Srbije i Crne Gore, ponovo postavlja pitanje ozbiljnosti države Srbije u potrazi za Ratkom Mladićem. Šta se u stvari hoće ovim ,,izuzetno uspješnim akcijama” kako je Bruno Vekarić nazvao nedavno pretresanje kuće Darka Mladića?
ANASTASIJEVIĆ: Svaki put kad Glavni tužilac Tribunala treba da dođe u Beograd, izvode se nekakve spektakularne akcije, privođenja, pretresi… I – nikom ništa. Možda pokušavaju da stvore situaciju da se Mladić toliko iznervira izađe i kaže: „Dosta ljudi, ako Boga znate, evo predajem se samo da vas više ne gledam kako se pravite da me tražite.”
Srbija će biti u velikom problemu ako do juna ne nađe bar jednog od dvojice optuženih. Moglo bi se desiti da nam ponovo zamrznu pregovore o kandidaturi, a to bi uništilo šanse vladajuće koalicije na sledećim izborima. Zbog toga mislim da će sada pojačati potragu.
Kad se sve sabere i oduzme, ipak se region kreće napred, kljakavo i kukajući, ali napred. Do pre neku godinu je postojala realna mogućnost da Srbijom zavlada otrovni nacionalizam, u Hrvatskoj su generali spremali udar… Sada su takve stvari nezamislive. Tužno što je toliko vremena izgubljeno i što je toliko ljudi stradalo da bismo se doveli zdravom razumu.
Nastasja RADOVIĆ
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
SVIJET3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice