Povežite se sa nama

INTERVJU

DARKO DRLJEVIĆ, KARIKATURISTA: Nigdje prostora za kulturu

Objavljeno prije

na

Crna Gora je malo tržište. I tu je problem. Ljudi nemaju motiv da se uopšte bave umjetnošću. Nemamo ni prostor. Sva vrata su nam zatvorena, nažalost. Stoga nema novih, mladih snaga u ovom poslu

 

MONITOR: Ovih dana Vam je stiglo jedno važno priznanje iz Portugala. Recite nešto više o tome.

DRLJEVIĆ: Da, radi se o priznanju koje mnogi karikaturisti žele i sanjaju. Posebno važno i prestižno priznanje, afirmacija i satisfakcija za svakog ko se bavi ovim poslom. Radi se o najvećem svjetskom festivalu novinske karikature. Po organizaciji, nagradama, katalogu i uopšte budžetu ovog festivala, nesporno je da je najznačajniji trenutno u svijetu. Iako su posljednjih nekoliko godina nagrade smanjene na pola, opet se može reći da je fond za nagrade najveći od svih ostalih festivala na planeti. Uz to, pobjednički trofej je jedan od najljepših i najprestižnijih, za kojeg se umjetnici posebno bore i ponose njime. Festival je neobičan i po tome što autori moraju da bi učestvovali na takmičenju poslati naslovnu stranu novine u kojoj je rad objavljen, stranicu na kojoj se nalazi rad i originalni rad. Takođe morate poslati i adresu novine, njenog urednika ili direktora, jer i novina u kojoj je rad objavljen dobija na adresu redakcije određeno priznanje od strane festivala. Drago mi je što je u mom slučaju to baš Monitor. Inače takmičenje se odvija u tri kategorije: Geg, editorial i portret karikatura. Za sve kategorije su određene prva druga i treća nagrada. Postoji i pet specijalnih. Na kraju, od ova tri prvonagrađena rada, jedan se određuje kao grand prix. Dobitniku se oduzima suma novca od prve nagrade, ali dobija tu najveću novčanu, u iznosu od 10.000 eura. Nekada su ispred hotela gdje su smješteni, pobjednike čekali devet smart automobila, na kojima je bio odštampan svaki pobjednički rad sa imenom nagrađenog autora. Ti automobili su bili na raspolaganju pobjednicima sve vrijeme njihovog gostovanja tamo, a vozile su ih prelijepe djevojke u uniformama. Sve je bilo ekstravagantno i na visokom nivou. Dodjele nagrada su se održavale u ogromnoj dvorani prepunoj ljudi, TV kamera… Kao na dodjeli Oskara. Ove godine po prvi put pobjednici nisu imali priliku da to dožive. Valjda što sam ja dobio nagradu. Šalim se! Za to je, naravno, kriva trenutna situacija u svijetu, ali  potrudiću se da opet osvojim neku nagradu. Možda i veću, pa nadoknadim izgubljeno. U svakom slučaju, i sa ovim sam prezadovoljan i jedva čekam da mi stigne ovaj, dugo željeni i prelijepi trofej, koji mi je i najvažniji od svega.

MONITOR: Nedavno je poznati belgijski karikaturista Luc Descheemaeker Vaš rad uvrstio među 23 odabrana karikaturista za izložbu u toj zemlji. Kakav je osjećaj biti u samom vrhu?

DRLJEVIĆ: Tačnije, Luc je određen za selektora, da isključivo po pozivu odredi 23 po njegovom sudu najbolja karikaturista u svijetu. I bio sam veoma ponosan i počastvovan što je i mene uvrstio u tu grupu. Imali smo zajedničku izložbu koja još traje i koja će se premještati po raznim gradovima Belgije. Ova prva je organizovana u vrtu velelepnog dvorca i samim tim je veoma neobična. Tema je bila streličarstvo i streličari, jer je organizator svega bio kraljevski klub streličara Belgije.

MONITOR: Ko su po Vašem mišljenju danas najproduktivniji svjetski autori i da li se možda neke zemlje ili regije naročito ističu na ovom polju?

DRLJEVIĆ: Pa nesumnjivo da je to Angel Boligan iz Meksiko sitija, inače Kubanac po rođenju. On radi za nekoliko svjetskih novina i nevjerovatno je produktivan. Uz to, jedan je od najboljih crtača za koje znam. Znamo se lično. Lijepo smo se družili na festivalu u Danskoj. Inače, latino-američki karikaturisti su za mene najbolji na svijetu. Tu su Moro, Ares, Darlcio i drugi. Što se tiče sile u karikaturi – to je Iran. Kod njih se karikatura studira na akademijama umjetnosti. Kao grafika kod nas. Na svakom konkursu, pola učesnika je iz Irana, a polovina iz ostatka svijeta. Inače, poznato je da siromašnije zemlje imaju mnogo bolje karikaturiste, ali to ipak nije pravilo. Najbolji po nagradama svih vremena je bio Yurij Kosobukin iz Kijeva. Na vijest o njegovoj smrti bio sam šokiran i veoma tužan. Ostala je anegdota. Moja mlađa kćerka Tamara, koja sada studira grafički dizajn u Italiji, gleda me i tješi: „Tajo, ne budi tužan. Barem te više neće pobjeđivati!“

MONITOR: Crna Gora osim Vas ima još neke izuzetne karikaturiste. Između ostalih Luku Lagatora. Da li ima nekih novih imena ili je sve palo na leđa nekolicine?

DRLJEVIĆ: Crna Gora je malo tržište. I tu je problem. Ljudi nemaju motiv da se bave uopšte umjetnošću. Nemamo ni prostor. Sva vrata su nam zatvorena, nažalost. Stoga nema novih, mladih snaga u ovom poslu. Kada sam ja počinjao, imao sam na desetine novina na raspolaganju. Od svih sam dobijao lijepe honorare. Danas, kada sam svjetsko ime, ne objavljujem nigdje u svojoj državi. Danas bi svi sve za džabe. Krade se puno bez objave imena autora. Ni duha više nema. Pogledajte vijesti. Sve sama ubistva, krađe, razbojništva, prevare, droga… nigdje lijepe vijesti. Nigdje prostora za kulturu. Koga to više zanima? To nije interesantno! Ali, i te kako će biti interesantno jednog dana, kada ljudi shvate do čega ih je doveo način života i pogrešan sistem vrijednosti. Imamo mi u Crnoj Gori potencijala. Pored Luke Lagatora, tu su Mirko Zulić, Vjekoslav Bojat, Miljan Obrenić, koji je najmlađi i velika nada po mom mišljenju. Tu su i Lazo Sredanović, bard stripa i karikature, Dragomir Đukić Čarli… Govorim o onima koji su dosta aktivni. Ima ih još, ali ovi su najpoznatiji. Za mlađe nažalost ne znam. Niko mlad mi se ne obraća za savjet. Ja takav u mladosti nisam bio. Gledao sam u nekog renomiranog umjetnika kao u Boga. Danas svi sve znaju. A to je loš znak. Ili predznak lošeg vremena.

MONITOR: S obzirom na to da ste jedan od „krivaca” za organizaciju festivala karikature u Kolašinu imate li uvid koliko se mladi interesuju za ovaj vid umjetnosti. Koliko ih on dotiče, intrigira…?

DRLJEVIĆ: Upravo se dogovaram sa direktorkom Centra za kulturu Kolašin o raspisivanju konkursa za ovogodišnji, sedmi po redu Internacionalni festival karikature Kolašin 2022’. Već je postao tradicionalan i to me puno raduje. Ovo je ujedno i prvi i jedini svjetski festival karikature u Crnoj Gori. Na njemu učestvuje preko 60 zemalja svijeta i imali smo više puta preko 1000 pristiglih radova! Tokom trajanja festivala, organizujemo i malu školu karikature i stripa. Imamo dosta mladih polaznika i to me raduje. Samo ne znam hoće li od njih neko poći mojim stopama. Volio bih da i to vidim.

MONITOR: Znamo da je prošle godine bilo problema sa dodjelom sredstava Ministarstva kulture, ali se Festival karikature ipak održao. Postoje li uslovi da se i ove godine održi Festival karikature u Kolašinu?

DRLJEVIĆ: Ministarstvo nas je podržalo do sada samo jednom. Vidjećemo šta će se desiti ove godine. Aplicirali smo kod njih za dodjelu sredstava za razvoj kulture na sjeveru. Ako bismo dobili pomoć i od njih i od Opštine Kolašin, podigli bismo sve na mnogo veći nivo i dobili bismo sjajan katalog.

MONITOR: Ako postoje planovi, moram pitati – Šta možemo očekivati?

DRLJEVIĆ: Planovi su uobičajeni. Da radim, dobijam nagrade i putujem malo po svijetu. Vrijeme bi bilo poslije dvije tri godine izolacije. Evo sam dobio i poziv od egipatskog festivala karikature da budem na jesen njihov počasni gost. U Kairu će se organizovati moja samostalna izložba, paralelno sa svjetskom izložbom karikature. To mi predstavlja izuzetnu čast i jedva čekam da tamo pođem!

MONITOR: Mislim da sam naš prvi razgovor prije dosta godina počeo pitanjem koliko je nagrada u Vašoj biografiji. Evo sada za kraj da postavim isto pitanje. I koje su od njih najdraže?

DRLJEVIĆ: Poslije ove nagrade u Portugalu, prije neki dan sam obaviješten da sam nagrađen i u Indoneziji. Tako da mi je to do sada 232. nagrada za karikaturu. Kažem karikaturu, jer imam još nagrada za slikarstvo, scenario, kratke priče, aforizam, a dobio sam i najveću nagradu grada Kolašina prošle godine. Što se tiče toga koja mi je najdraža, pa sigurno da su mi najdraže one koje sam osvojio na najvećim svjetskim festivalima. One su najprestižnije i po trofeju ili plaketi, a i po novcu. Pošto imam više od stotinu prvih, gran prix, drugih i trećih, one su mi najdraže. Ipak izdvajam velike trofeje iz Irana, nagradu Gete instituta iz Minhena, nagradu Ujedinjenih nacija iz Nju Jorka , najveće trofeje iz Istanbula, Ankare, Brazila, Kine, Japana – tri medalje Tokija, Portugala, Danske, Italije, Estonije, Španije, Rumunije, Azerbejdžana… ma nabrajao bih puno. Dođite kod mene, pa ćete da vidite kako su to velika i divna priznanja! Dobro došli!

Dragan LUČIĆ

Komentari

INTERVJU

DRAGAN KOPRIVICA, IZVRŠNI DIREKTOR CDT: Kod nas se nije desila promjena, nego zamjena vlasti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Vidimo da je anahroni dio ove vlasti preuzeo kontrolu nad mnogim procesima i da demokratija i njene vrijednosti nazaduju. Zato sve više ljudi razumije da će se teško desiti da eventualni povratak DPS-a može učiniti da u ovom segmentu bude gore, pa je i mantra o toj opasnosti sve manje učinkovita

 

 

„Za one koji pažljivije i bez pristrasnosti prate dešavanja na našoj političkoj sceni, možemo reći da prošlonedjeljna dešavanja u zgradi SO Budva nijesu iznenađenje. Budva predstavlja kontinuitet podrivanja demokratskih procesa na koje smo pripremani, odnosno drilovani kroz operacije Šavnik, Andrijevica, ali i one sa neustavnim odlaganjem izbora i sličnim poduhvatima“, kaže u razgovoru za Monitor Dragan Koprivica, izvršni direktor Centra za demokratsku tranziciju. „Cilj tih priprema je da nam nezamislive i neprihvatljive stvari postanu normalne i da svako kome se ne sviđa izborni rezultat može, pod firmom volje naroda, nasiljem spriječiti formiranje vlasti koje ne podrazumijeva da i oni dobiju svoje parče.

MONITOR: Da li se tako zaista brani ‘volja birača’ ili su u pitanju neki drugi, lakše mjerljivi interesi?

KOPRIVICA: U pitanju je neutaživa potreba za vlašću. I to je početak i kraj svih dilema. Samo što je za odbranu te vlasti volja naroda dobra zavjesa koja može, za manji broj ljudi, prikriti nečasne i nedemokratske namjere aktera.

Frazom ”branimo volju naroda” pokušavaju se pokriti kriminalne aktivnosti i nasilje kojima se žele blokirati demokratski procesi, a Budvu pretvoriti u Šavnik, koji je događaj bez presedana u zemljama koje su odmakle na putu pristupanja EU. Takav princip udario je temelje i pokušao normalizovati pristup da kad god se nekom ne sviđaju rezultati izbora ima legitimno pravo da nasiljem ostvaruje svoje partikularne interese.

Zoran RADULOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 17. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ASIM MUJKIĆ, PROFESOR FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA U SARAJEVU: Ono što je Medvedev Putinu, to je Vulin Vučiću

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ni jedna odluka Dodikovih predstavnika u institucijama BiH, ne može biti donijeta bez odobrenja Vučićevog režima

 

 

MONITOR: Iz Sarajeva je upućena i protestna nota Beogradu u vezi sa učešćem najviših funkcionera Srbije na proslavi Dana RS. Potpredsjednik Vlade  Srbije i senator RS, Aleksandar Vulin, stavio je ulogu RS u centar srpskog sveta. Koliko politika „a la Vulin“- a koliko ponašanje zvaničnog Sarajeva utiču na raspoloženje i političke stavove Srba u BiH?

MUJKIĆ: Kada otvoreno podržavate protivustavne aktivnosti u susjednoj zemlji vi činite otvoreni neprijateljski akt prema toj državi koji se nikakvom slatkorječivošću o poštovanju Dejtona i suvereniteta ne može prikriti. Ono što je Medvedev Putinu, to je Vulin Vučiću, dakle-glasnogovornik one stvarne politike, politike koju taj režim valja „ispod tezge“. Vulin je Vučićeva dvorska-ili bolje reći radikalska luda koja, kreveljeći se, govori sve kako jeste. Od njega se, po potrebi, Vučić može ograditi, može ga javno izgrditi, ali to političko dvoglasje postiže  cilj koji je vidno narušavanje sigurnosne situacije u cijelom regionu. Zvanično Sarajevo u ovom odnosu snaga, gdje preko satelitskog režima Milorada Dodika i njegovih ljudi u institucijama BiH nijedna odluka ne može biti donesena bez odobrenja Vučićevog režima, ima uglavnom inferiornu i reaktivnu poziciju. Te reakcije su najčešće infantilne.

MONITOR: Posle junskog Svesrpskog sabora i Deklaracije, Vučić kao da pokazuje još veću lojalnost Dodiku. Mimo sabora, proslava i deklaracija, koliko ih je povezala novootkrivena uzajamnost- posebno kada se radi o glasanju Srba iz RS na lokalnim izborima u Srbiji?

MUJKIĆ: Kriza u koju je zapao Vučićev režim u posljednju godinu ili dvije ga izbacuje na čistinu. On mora dodatno mobilizirati snage pa se tješnje, na obostranu korist, uvezuje s Dodikom. Platforma te združene mobilizacije krunisana je Deklaracijom Svesrpskog sabora- koja je u operativnoj dimenziji, u stvari mehanizam za očuvanje anahronog, autoritarnog radikalsko-nacionalističkog režima i s jedne i s druge strane Drine, a ogleda se u osiguravanju glasača kako u Srbiji, tako-kad zatreba i u Srebrenici, u osiguranju mitingaškog tijela, a pogotovo u osiguranju unosnih profita. Vučić je oličenje kontinuiteta radikalske politike i kao pravi izdanak te opcije-onda kada se nađe priklješten ili nadjačan, počinje da kuka i da drami, da se prikazuje kao žrtvom, da se sprema atentat na njega i može čak da nas zavara tom svojom prijetvornošću. Onda glumi nekog racionalnog političara hladne glave, poziva na dijalog. Ali koordinate njegovog političkog djelovanja dubinski su određene rečenicom, koju bilo ko normalan ne bi rekao ni u šali- ubiti sto Muslimana za jednog Srbina ili onim sramotnim lijepljenjem imena Ratko Mladić preko imena  Zorana Đinđića. To je kontinuitet krvavih režimskih ruku kojeg hrabri studenti širom Srbije ovih dana izvode na čistac.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 17. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR ERIK GORDI, PROFESOR POLITIČKE I KULTURNE SOCIOLOGIJE, UNIVERZITETSKI KOLEDŽ-LONDON: Nova vlada SAD neće riješiti ni globalne sukobe, ni sukobe unutar sopstvene stranke

Objavljeno prije

na

Objavio:

Pojavljuje se pitanje da li će UK pokušati ponovo da se približi Evropi u vrijeme kada SAD postaju manje pouzdane. Možda će biti značajna razlika između evropskog i američkog javnog mnjenja, jer u Evropi postoji veća simpatija prema Palestincima nego u SAD

 

 

MONITOR: Kako ocjenjujete spoljnu politiku laburističke vlade Kira Starmera? Šta bi danas-posebno poslije pada sirijskog režima Bašara al Asada, trebalo da znači stav premijera Starmera u razgovoru sa Mahmudom Abasom iz jula 2024-3, da priznanje države Palestine vidi u sklopu mirovnog procesa na Bliskom istoku?

GORDI: Bilo je razloga da se mnogo očekuje od Starmera na početku, s obzirom da se on afirmisao kao pravnik specijaliziran za ljudska prava, i njegov ministar inostranih poslova je sin imigranata iz Guyane. Njih su dvojica bila u stanju da pokažu razumevanje za teška iskustva civila, za neophodnost primene međunarodnog humanitarnog prava i za političke probleme koji dolaze zajedno s okupacijom teritorije. Kad je ova vlada tek bila izabrana izgledalo je kao da će od nje nečega od toga biti. Ali uglavnom su se povukli od tih početnih stavova u strahu da se ne zameraju SAD. Sad je pitanje da li će Starmer imati isto poštovanje prema Trampu kao što je imao prema Bajdenu. I i isto tako se pojavljuje pitanje da li će UK pokušati ponovo da se približi Evropi u vreme kada SAD postaju manje pouzdane. Možda će biti značajna razlika između evropskog i američkog javnog mnjenja, jer u Evropi postoji veća simpatija prema Palestincima nego u SAD-u.

MONITOR: Starmera i druge evropske lidere uznemirila je ofanziva „političkih direktiva“ Ilona Maska. Od UK Mask je tražio da iz zatvora pusti Tomija Robinsona, lidera krajnje desnice. Podržao je i njemačku ultra-desničarsku AFD, sve sa pozicije spoljnjeg savjetnika Donalda Trampa. Da li Mask nagovještava Trampovu politiku prema Evropi?

GORDI: Najbolje bi bilo zaboraviti malo na Maska. Radi se o osobi koja priziva sažaljenje, ideje su mu loše i vidi se da u društvu nije ni voljen ni poštovan. Sada izigrava vrhunac hubrisa, a to jedino može završiti u degutantnom poniženju. Neprijatno je gledati tu jeftinu dramu.

Iza njegove aktivnosti stoji stari projekt o ujedinjenju evropske pa onda svetske desnice. Drugi ljudi su to pokušavali, nikada nije išlo dobro. Prvo treba imati na umu da su možda svi desničari nacionalisti, ali za “svoje” nacije, pritom su šovinisti pa se međusobno ne podnose. Drugo, možda jesu desničari rasisti i sve što ljudi poput Trampa vole, ali uglavnom su i antiamerički.

MONITOR: Lideri konzervativaca Liz Trast i Boris Džonson bili su i na Republikanskoj konvenciji u julu… Nazire li se stav vladajućih Laburista prema novoj američkoj administraciji?

GORDI: Očigledno im ne ide lako. S jedne strane Tramp predstavlja čistu negaciju svih socijaldemokratskih vrednosti za koje se Laburistička stranka zalaže, pa čak i negaciju liberalnih vrednosti Starmerovog krila stranke. S druge strane, Britanija gaji istorijski bliske odnose sa SAD-om i ne bi bilo preterano reći da u određenoj meri zavisi od SAD-a u ekonomskoj i političkoj sferi. Britanski političari pokušavaju da nađu odmeren način da čuvaju taj odnos a da pritom ne gube sav integritet i svo samopoštovanje. Više je nego očigledno da će UK morati da popravi svoje odnose s Evropom. U nekom smislu pomaže to što ovih dana Trampov glasnogovornik Mask napada Starmera i druge britanske zvaničnike, i podržava domaće rasiste u Britaniji, jer to Starmeru daje slobodu da pravi veću distancu od američke politike.

MONITOR: Može li se očekivati da Tramp i njegova administracija-odmah na početku mandata, iskoriste krize vlasti u više evropskih zemalja- posebno u Francuskoj i Njemačkoj, i nametnu već nagoviještene carinske i druge restrikcije?  Šta će biti sa starim evro-atlantskim savezništvom?

GORDI: Ne znam šta će biti s carinskim merama. Razumno bi bilo očekivati nešto nekoherentno u kojemu se ideološko samopokazivanje meša s očiglednim izuzecima od carinske politike za političke podržavaoce i prijatelje.

Alijansa s Evropom svakako ne zauzima visoko mesto na spisku prioriteta dolazeće administracije. Ako gledate onu malu programsku dokumentaciju koju imaju, na primer “Projekat 2025,” videćete da oni gledaju na svet kao na plen koji treba biti podeljen između tri velike sile: SAD, Kine i Rusije. Nema tu mesta za saveznike u Evropi, naročito ne za saveznike koji bi mogli pružati nekakvu alternativu desničarskom fundamentalizmu.

MONITOR: Djeluje da se za Trampov povratak-bar verbalno, najbolje pripremio Mark Rute, generalni sekretar NATO. On je još prije Trampove pobjede rekao da se nje ne treba bojati. Kako se očekuje da SAD krenu da rješavaju pitanja globalnih ratnih žarišta, može li se očekivati da se promijeni stari kritički odnos Trampa prema NATO?

GORDI: Naravno da neće nova vlada SAD-a rešiti globalne sukobe! Neće rešiti ni sukobe unutar sopstvene stranke.

Na pitanje-da li se treba bojati, uglavnom čujem dve priče. Prva priča vam je već poznata, a to je da preti velika opasnost od administracije koju će voditi jedan potpuni ignoramus bez osnovnih vrednosti, koji prezire i demokratiju i fundamentalna načela civilizacije. Druga priča je da su sve te strepnje preterane, da nismo videli do sada nikakve dokaze da taj čovek može da izvede nešto sasvim obično a kamoli nešto ambiciozno-i da će se, uglavnom, nova administracija ponašati kao sve američke administracije do sada, samo u karikaturalnoj formi.

MONITOR: Emanuel Makron je rekao da bi Ukrajina trebalo da smanji svoja očekivanja u vezi sa teritorijalnim aspektom mirovnog rješenja. U vrijeme krize svoje Vlade, Olaf Šolc je telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom. Da li se EU priprema da ne ispusti kakav-takav uticaj na budućnost Ukrajine ali i Evrope?

GORDI: Više je verovatno da će se Evropa potruditi da podržava Ukrajinu i bez američke podrške. I, verovatno, Evropa ima kapacitet za takvu podršku. Ali to neće biti dovoljno da Ukrajina izvojuje pobedu u ratu, ako pod pobedom podrazumeva povratak cele teritorije i eliminaciju opasnosti od nove agresije s ruske strane. Ne može pobediti ni Rusija, ako imamo na umu da je njihov početni cilj bila promena režima u Ukrajini-i to u roku od tri dana. Politički pritisak od SAD-a će, verovatno, učiniti da zaraćene strane moraju da idu na pregovore. Naravno da ne mogu predvideti ishod takvih pregovora, ali najverovatnije će Rusija pristati da vrati neke teritorije u Ukrajini, a Ukrajina će vratiti Kursk.

MONITOR: EU snažno verbalno ali ne tako jasno u svojim aktivnostima, podržavaju integraciju Zapadnog Balkana u njihov prostor. Hoće li Tramp-kako neki polušaljivo komentarišu  –  i u svojoj politici prema ZB, najviše brinuti o svom, i krugu svojih rođaka i prijatelja, političkom  i materijalnom interesu?

GORDI: Rođaka malo ima u regionu, tu bi bila porodica njegove supruge u Sloveniji, pa možda neke sumnjive investicije njegovog zeta po Srbiji i Albaniji. Sve u svemu, nije lako pronaći neki materijalni interes u regionu koji bi mogao značajno uticati na politiku američke administracije. Jedino, kao što je bio slučaj kada je podržao državni udar u kosovskom parlamentu i iskoristio rezultirajuću kratkoročnu vladu da napravi neki spektakl sa šatro dogovorom između Kosova i Srbije, možda će se naći neki trenutak u kojemu neke države u regionu  budu korisne za propagandu. Inače će mu Balkan, srećom, ostati nebitan. Vara se režimska štampa u Srbiji koja misli da je njihova strana nešto dobila izborom Trampa.

MONITOR: Tramp se,-za sada, drži predizbornog obećanja da će carina na kinesku robu biti 60 posto.  Da li Tramp zbog svojih ekonomsko-političkih interesa ali i globalnog uticaja, ovim navodima samo ucjenjuje Si Đinpinga kojeg je, neuobičajeno, pozvao i na svoju inauguraciju?

GORDI: Greška bi bila računati da njegova predizborna obećanja znače bilo šta.

MONITOR: Koliko će pad Al Asada u Siriji i povlačenje Rusije (sem baza), uticati na sudbinu Bliskog istoka i posebno na palestinsko pitanje?

GORDI: Ne mogu predvideti budućnost, naravno, ali jasno je da je uticaj Rusije u regionu u padu, kao i da će Izrael da iskoristi situaciju da ojača svoju poziciju spram Sirije i Libana. Treba napomenuti da novonastala situacija dosta povećava i uticaj Turske u regionu. Teško je ići dalje od toga, pogotovo kada još uvek nisu konsolidirane nove vlasti u Siriji, pa još i ne znamo kakav će im biti politički karakter.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo