Prave se zalihe magle. Plaše se ljudi da će se izgubiti ako je nestane U zoni nevidljivog i nedokučivog je šećerni prozor od svitanja. Tu...
Satiru je sve teže ne pisati, treba lancima jezik da vežeš. Svaki dan novi tomovi gluposti dozivaju, vazduh je žedan poruge… Danas nije svanulo....
Jednog dana kad i današnji mi postanemo nekome preci, najpoštenije bi bilo da nas istorija preskoči Nešto razmišljam, treba mi neki lep motiv da...
Namjerno puštam da me grize crv sumnje, jer me zanima u šta će da odraste Kad se sudare namera sveta da ne razume ništa i moja...
Dok sam bolovala od nerealnih očekivanja; šta ćemo i kako ćemo, stalno sam se čudila događajima: kako to, pa zašto tako!? A sada bih rekla nešto...
Ne vide se sve pukotine i provalije odmah, nema znakova upozorenja, upadneš u njih i daješ sve od sebe da isplivaš. Posle sa oprezom koračaš jer...
Naiđe tako period u kojem sva moja nesposobnost da nešto jednostavno i jasno objasnim dođe do izražaja, a zamršeni i suludi misaoni tok izađe na vidjelo...
Izađem u svijet i opasno se uplašim koliko smo ogrezli u samoživost, a onda se vratim u virtuelni svijet i puno mi srce koliko humanih, ispravnih,...
Posle zahtevnih perioda u životu, kad nastupi oseka adrenalina, vrlo često dođe do unutrašnjeg raspada sistema Onima koje voliš samo što više i što češće...
Normalan čovjek se izvini kad pogriješi, ako ima fizičke predispozicije može i da se izvine ili ako je nepismen Pijem čaj i razmišljam gde sam...
