Prave se zalihe magle. Plaše se ljudi da će se izgubiti ako je nestane U zoni nevidljivog i nedokučivog...
Satiru je sve teže ne pisati, treba lancima jezik da vežeš. Svaki dan novi tomovi gluposti dozivaju, vazduh je žedan poruge… Danas nije svanulo....
Jednog dana kad i današnji mi postanemo nekome preci, najpoštenije bi bilo da nas istorija preskoči Nešto razmišljam, treba mi neki lep motiv da...
Namjerno puštam da me grize crv sumnje, jer me zanima u šta će da odraste Kad se sudare namera sveta da ne razume ništa i moja...
Dok sam bolovala od nerealnih očekivanja; šta ćemo i kako ćemo, stalno sam se čudila događajima: kako to, pa zašto tako!? A sada bih rekla nešto...
Ne vide se sve pukotine i provalije odmah, nema znakova upozorenja, upadneš u njih i daješ sve od sebe da isplivaš. Posle sa oprezom koračaš jer...
Naiđe tako period u kojem sva moja nesposobnost da nešto jednostavno i jasno objasnim dođe do izražaja, a zamršeni i suludi misaoni tok izađe na vidjelo...
Izađem u svijet i opasno se uplašim koliko smo ogrezli u samoživost, a onda se vratim u virtuelni svijet i puno mi srce koliko humanih, ispravnih,...
Posle zahtevnih perioda u životu, kad nastupi oseka adrenalina, vrlo često dođe do unutrašnjeg raspada sistema Onima koje voliš samo što više i što češće...
Normalan čovjek se izvini kad pogriješi, ako ima fizičke predispozicije može i da se izvine ili ako je nepismen Pijem čaj i razmišljam gde sam...
