Povežite se sa nama

INTERVJU

BOŽO PRELEVIĆ, ADVOKAT, OSNIVAČ SKUPŠTINE SLOBODNE SRBIJE: Srbija je preplavljena tužnim slikama

Objavljeno prije

na

Eksperti za zaluđivanje i medijsku hipnozu su sve uradili da hipnotisani građani stvarno pomisle da su oni koji su učestvovali aktivno na strani SNS-a, koji su se zbog toga obogatili i postali moćni, dobili i lože na stadionu i zaštitu na sudu, a uzgred, protivnike poubijali, baš protiv onog koji ih je stvorio

 

MONITOR: Rekli ste nedavno da će afera „Belivuk i organizovani kriminal“, za razliku od mnogih ranijih, imati sudski epilog. Ako do toga dođe, može li se očekivati da pravosuđe u odlukama bude nezavisno?

PRELEVIĆ: Kad god se u Srbiji napravi koalicija socijalista i radikala, kao što je to danas slučaj, pojavi se u okviru političke grupacije paravojna formacija sastavljena od navijača i narko-dilera.Tako je bilo za vreme Slobodana Miloševića, setite se Čumeta i Zemunskog klana, tako je i danas sa Belivukom. Nije bila tajna ni onda ni sada da su u organizaciji i jačanju paravojne grupe aktivno učestvovali predstavnici države. Ovih dana je otvorena jedna grupa Partizanovih navijača koja je imala političku podršku preko generalnog sekretara Vlade, očigledno sa najvišeg političkog mesta u zemlji. Ta grupa je finasirana od strane vlasti, omogućeni su joj uticajni poslovi, pomagala je vlastima prilikom svih izbornih procesa tako što je uterivala strah građanima „na slobodnim i poštenim“ izborima. Takva grupa postoji i u Crvenoj zvezdi, a postoji i u Jovanjici, kao i u fudbalskom klubu Vojvodina, kao i u nekim nižerazrednim klubovima.

Sasvim sigurno će neko iz Belivukove ekipe biti osuđen i sasvim sigurno istraga neće krenuti ni ka njihovim prijateljima – političarima u Srbiji, ni ka njihovim prijateljima po biznisu, u Crnoj Gori. Verujem da je tužilac za organizovani kriminal Crne Gore Katnić u pravu kad je rekao da je Belivuk poslat u Crnu Goru da bude ubijen, a što su prozrele crnogorske službe bezbednosti i vratile Belivuka u partijski inkubator.

MONITOR:  U Srbiji se dugo spinuje da se priprema obračun unutar SNS. Predsjednik Vučić često najavljuje da će se postaviti pitanja odgovornosti istaknutih funkcionera Partije, a Nebojšu Stefanovića je na mjestu ministra policije zamijenio Aleksandrom Vulinom. Može li se Vučić „odreći“ onih koji su sa njim stvarali partiju od 700.000 članova i dijelili odluke van očiju javnosti?

PRELEVIĆ: Već dugo postoje sukobi u SNS-u između istaknutih funkcionera partije. Trenutno je to napad na Nebojšu Stefanovića i na njemu bliske ljude. Taj napad bi bio direktniji i žešći da ne postoje snimci prisluškivanih razgovora. Jedan drugome mogu odlučiti o glavi, a interes za profitom ih spaja da do obračuna ne dođe. Teško je tu sa sigurnošću predvideti epilog, ali je potpuno sigurno da ni u SNS-u nisu svi spremni da jednako odgovaraju za štete Srbiji koje se mere milijardama evra. Nisu svi u Jovanjici (narko-plantaži), nisu svi ni pajtosi sa Belivukom. Različiti su im kontakti u obaveštajnim strukturama u inostranstvu. Jedan je Bog u pokušaju, drugi je Juda u pokušaju. Ali taj biblijski zaplet ne mora da ima i biblijski rasplet. Videćemo ko će biti razapet, a ne isključujem mogućnost da to budu oba. Sledbenika neće biti. Oni će biti zauzeti gledanjem rialiti programa ili dnevnika u kome će moći da vide kako se baš u Hrvatskoj teško živi.

MONITOR: Godinama  s vremena na vrijeme, vrh države upozorava na pripremu atentata na Aleksandra Vučića. Vučić se u režimskim medijima  predstavlja kao Đinđić, a klan oko Belivuka kao Zemunski. Kao neko ko je u jesen 2000. pokrenuo akciju POSKOK u vezi sa nizom političkih ubistava, kako vam izgleda ovo „asociranje“?

PPRELEVIĆ: Od kad je Vučić došao na vlast, sebe predstavlja kao žrtvu. On se obogatio, mi smo osiromašili i sve smo dalje od EU, a on tako bogat je baš žrtva. Njega hoće da ubiju stranci, domaći, hoće da mu dođu glave opozicija i njegovi. Ciljaju ga Amerikanci i Albanci, pa Crnogorci i Rusi i naravno Hrvati. Rado bi ga ubili i njegovi navijači, ali i Kokezini. Svi hoće da ga ubiju, a njega je uspeo da sačuva jedino ministar policije Nebojša Stefanović, a taj mu je i najveći neprijatelj.

Njegova sličnost sa Zoranom jeste što su osuđeni za ubistvo Zorana uglavnom radikali, što je Šešelj pobegao u Hag najavljujući šta će da se desi, što je Toma Nikolić jasno rekao da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom, što su okrivljeni rekli s kim je igrao šah u Surčinu i što je Vučić tada bio radikal. Vučića sa Zoranom veže i grupa Đinđićevih bliskih saradnika, poznatih po tezi da je svaka ideologija koja njima puni džepove dobra za iznuđene i fanatizovane Srbe.

MONITOR: Prije nekoliko dana se u vijestima TV sa nacionalnom frekvencijom pojavio otac jednog od mladića za koje se pretpostavlja da su žrtve Belivikuve grupe, i izjavom doveo u vezu novinarski istraživački tim KRIK sa Belivukom, što je izazvalo više protesta kolega i novinarskih udruženja.

PRELEVIĆ: Cela istraga se bazira na tome da je Vučić žrtva budućeg atentata, jer samo tako može da postoji otklon Vučićev od Belivukove ekipe. Zato je u središtu izveštavanja bio snajper, kojim je navodno trebalo da bude izvršen atentat. Eksperti za zaluđivanje i medijsku hipnozu su sve uradili da hipnotisani građani stvarno pomisle da su oni koji su učestvovali aktivno na strani SNS-a, koji su se zbog toga obogatili i postali moćni, koji su dobili i lože na stadionu i zaštitu na sudu, a uzgred, protivnike poubijali, baš protiv onog koji ih je stvorio. No, pojavio se profesor Vladimir Vuletić iz Partizana, sve objasnio dovodeći u vezu aktuelnog sekretara Vlade i baš tu ekipu „navijača“. Više su oni navijali za SNS nego za Partizan, kao i predsednik društva Partizan, bivši prijatelj Mire Marković i Slobodana Miloševića, a sada vlasnik nedeljnika Pečat, Milorad Vučelić. Svi novinski spinovi su pali posle izjava Vladimira Vuletića. Odjedanput Vladimir Vuletić postade moralna nakaza, a KRIK jedna od najhrabrijih istraživačkih kuća u Srbiji, koja je o vezama Belivuka i SNS-a pisala još 2015. godine, postade saradnik organizovanog kriminala.

Tako je to u Srbiji, u kojoj je potrebna izričita hrabrost da bi se bavili novinarstvom. Ovaj besmisleni spin su dohvatili medijski plaćenici, ne bi li pomogli u očuvanju vlasti, od koje se i sami gade.

MONITOR: Šta očekujete  od ovog drugog pokušaja EU da se dođe do dogovora prihvatljivog za opoziciju u Srbiji koja je u priličnoj konfuziji. Da li je potrebno i moguće i da od strane EU u tome učestvuje neko sa više ličnog autoriteta i mogućnosti da pruži  ponudu koja se „ne može odbiti“?

PRELEVIĆ: EU je zabavljena svojim problemima i ne bavi se ni Srbijom ni Crnom Gorom. U Srbiji nije otvoreno ni jedno poglavlje već 14 meseci. Naš ministar spoljnih poslova ide u posetu vladici Hrizostomu u Bosnu. Ni Top lista nadrealista nije ovoliko bila duhovita kao vlast u Srbiji. Srbija je preplavljena tužnim slikama. Građani umiru od muke i od korone, a vlast to predstavlja kao da građani umiru od smeha. To je stvarnost slobodnih medija i uticaja EU u Srbiji. Tanja Fajon nam mnogo smeta, svi u okruženju ugrožavaju Srbiju, a mi smo najbolji u svemu. Skupština slobodne Srbije će nastaviti da okuplja sve odgovorne ljude, da se usprotivimo zlu koje tera našu decu iz sopstvene zemlje. Srbija je u Prvom svetskom ratu svoju pobedu platila sa 50 posto muških glava. Crna Gora, na Mojkovcu: jesu li svi ti časni ljudi i ratovali protiv carevine da bi i najpametnija deca završila u Beču? Upravo to bi se desilo i da nisu ratovali. Srbi su pobedili Austrougare, ali su, istorijski gledano, uvek teško izlazili na kraj sa sopstvenim ološem.

MONITOR: Kada su u avgustu tri opozicione koalicije u Crnoj Gori odnijele tijesnu pobjedu nad DPS-om, u Srbiji se govorilo da je to dobar model i za Srbiju. Sada crnogorski premijer Zdravko Krivokapić mora da se ograđuje od Demokratskog fronta kojeg je, mada kao nezavisan, predvodio. Kako se vama to čini, ima li „dobrog modela“?

PRELEVIĆ: Impresivna je pobeda tri opozicione koalicije u avgustu prošle godine. Nisu oni pobedili DPS, nego su pobedili i DPS i policentrični malignitet u svakoj instituciji i mafije i donatore i neprofesionalne medije i kupljene glasove. Istorijska odgovornost pobednika je da ne dozvoli da se prethodni sistem vrati. Oni mogu da pridobiju najpametnije i najsposobnije građane, da razgrade sistem zla i izgrade sistem po meri građana Crne Gore. Nikad više ne treba da se vrati na političku scenu neko ko će izbore dobijati na sukobu Srba i Crnogoraca, niti na sukobu Srba i Srba. Sposobni moraju prosvećivati nesposobne, moraju reorganizovati zemlju i omogućiti da građani mogu živeti od sopstvenog rada, a ne od donacija i krađe. Retko koja zemlja na malom prostoru ima takve lepote. Građani Crne Gore su oštroumni ljudi, ali svoju pamet i svoj život ne treba da daju ni političarima, ni Škaljarima i Kavčanima, već svojim potomcima. Zdravko Krivokapić je pametan i umeren čovek. On bi, po meni, morao da profiliše sopstvenu političku opciju, da radi na profilisanju budućih lidera evopske Crne Gore. Njemu je u ruke pala mnogo veća odgovornost i obaveza od jednog mandata na mestu premijera. Ima mnogo nepravdi koje je prethodni režim učinio i mogao bi da deo svog vremena iskoristi u ispravljanju tih nepravdi.

 

Zaštitnici mafijašnih  klanova nedodirljivi

MONITOR: Dugo se govori o obračunima kotorskih klanova – Kavačkog i Škaljarskog i njima pridruženih grupa, na teritoriji Srbije. Sada se pominje da je ta „hobotnica“ stigla i u RS. Koliko su političke oligarhije i moćni pojedinci namjerili da se međusobno i regionalno obračunaju preko ovih istraga, hapšenja i eventualnih sudskih procesa?

PRELEVIĆ: Niti su pripadnici Kavačkog klana isključivo Kavčani, niti su pripadnici Škaljarskog klana stanovnici dela Kotora koji se zove Škaljari. Pripadnici i jednog i drugog klana su naša deca kojima je omogućeno da kroz kriminal žive na način na koji to nije moguće poštenim radom ni u Srbiji ni u Crnoj Gori. Nijedan od tih klanova ne bi postojao da neko nije zažmurio, primio pare, omogućio, smatrao da ih može kreditirati ili od njih imati bilo kakve koristi. Taj maligni biznis se širi bez obzira na nacionalnost i obuhvata stanovnike više kontinenata. Kao i prethodni veliki klan, koji je imao svoje ljude i u Španiji i u Sloveniji i u Latinskoj Americi, a pre svega u vladama Srbije i Crne Gore. Kada te mafije ojačaju i novcem potkupe bezbednosne službe i političke stranke, onda na neki način kupuju državu. Ti koji su kupljeni se sa njima, prirodno, nikada neće obračunati ili će se obračunati tako da mafiju najmanje košta. Nažalost, kada bi se pokrenule stvarne istrage, kako se to radi u Italiji ili nekim drugim državama, znam i siguran sam da bi se pronašli njihovi zaštitnici u državnoj strukturi.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

TEA GORJANC-PRELEVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Nedodgovorno se zapostavlja značaj pomirenja u regionu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju

 

 

TXT: MONITOR: HRA i Centar za ženska prava osudili su napad Zorana Ćoća Bećirovića na novinarku Pobjede Anu Raičković, kao apsolutno neprihvatljiv čin nasilja.  Kako vidite dosadašnje reakcije nadležnih i šta bi država morala da učini? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Reagovanje nadležnih je onakvo kakvo treba da bude. Državni vrh je jednoglasno osudio napad, policija je u saopštenju posebno naglasila da želi da unaprijedi bezbjednost novinara, osumnjičeni su odmah privedeni, zadržani i određen im je pritvor zbog opasnosti od ponavljanja djela, jer su izrečene ozbiljne prijetnje novinarki i njenom sinu, i mogućeg uticaja na svjedoke. Sada je važno da procesuiranje bude efikasno, da se postupak ne razvodnjava godinama kao što se dešava. Krivični zakonik od 2021. propisuje strožije kazne za napade na novinare, ali je važno i da se vidi da pravni sistem funkcioniše i da se postupci vode u razumnom roku. Zabrinjava što je ovo sudeći po Sindikatu medija već 18. incident na štetu novinara ove godine.

Reakcije na ovaj događaj, koji nije smio da se desi, pokazuju i dvije karakteristične pojave. Prvo, u javnosti su prisutne naglašene osude napada na novinarku od strane muškog dijela društva, posebno zbog toga što je sve počelo intenzivnim dobacivanjem uvreda ženi iz mraka od strane trojice muškaraca. Važna je ta osuda, jer se naši dječaci moraju učiti novim i mnogo boljim obrascima ponašanja. U tom smislu je ohrabrujuće i svjedočenje novinarke Raičković da sin Bećirovića ni na koji način nije učestvovao u napadu ili vrijeđanju. Druga, razočaravajuća pojava, je to što iako je bilo očevidaca, niko nije pokušao da se umiješa, zaštiti novinarku i spriječi napad, niti je iko drugi, osim nje, pozvao policiju, a to je najmanje što je moglo da se uradi, makar anonimno.


MONITOR: Promocija mržnje, zajedno s mizoginijom i religijskim fanatizmom, sve je prisutnija u crnogorskom društvu, upozorili ste na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Šta to govori o ovom društvu, njegovim vlastima i institucijama? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Uvijek su državni zvaničnici i političari ti koji kreiraju atmosferu, kako mirnodopsku, tako i ratničku. Ova sad nažalost više vuče na ovu drugu. Mislim da se veoma neodgovorno zapostavlja značaj pomirenja u regionu i za crnogorsko društvo i za odnose sa susjedima, a i za učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju. Odnosi sa Hrvatskom su bez ikakve potrebe na najnižem nivou od devedesetih, samo zato što je to odgovaralo vlastima u Srbiji. Sad se ponovo zloupotrebljava slučaj zločinca Balijagića, koji je u bjekstvu, za potpirivanje međuvjerskih i međuetničkih sukoba na sjeveru Crne Gore. Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju. Zanimljivo je i da aktivno bježe od optužbi nadležnih za govor mržnje, bilo tako što se kriju iza imuniteta, kao Marko Kovačević, ili tako što se ne registruju kao mediji u Crnoj Gori, kao portali koji slede politiku srpskih i ruskih vlasti.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PROFESOR EVROPSKOG PRAVA I PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE IZ BEOGRADA: Jedino predvidivo u Trampovoj budućoj politici je da je ona nepredvidiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi- i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica- kako se to, na primjer, desilo u slučaju „bregzita“

 

 

MONITOR: Nakon pogibije 14-oro ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, organizovani su protesti na koje je vlast reagovala privođenjima i hapšenjima. Mnogima je sve to izgledalo kao repriza događaja iz decembra 2023. Hoće li se, i ovog puta, pokazati da vlast ima uspješan način da suzbije nezadovoljstvo i revolt građanstva?

LOPANDIĆ: Radi se verovatno najvećoj nesreći ovog tipa koja se pamti u Srbiji. Nesreća se desila nakon velike rekonstrukcije stanične zgrade, koju su vlasti dva puta svečano otvarale. Ovo je skandaloznan slučaj, gde se mešaju različiti nivoi odgovornosti javnih vlasti i privatnih firmi uz učešće stranaca, veliki novac i korupcija, kao i drastična nekompetentnost i neodgovornost. Gotovo rendgen slika načina na koji SNS vlada Srbijom. Malo – malo, pa nam se nešto sruši na glavu – bilo fizički ili simbolično. Od nesreće prošlo je već dosta dugo a da još niko od odgovornih investitora, izvođača ili nadležnih za nadzor nije čak ni pritvoren – sa izuzetkom aktivista koji su učestvovali u protestima zbog nesreće. Građani su s razlogom besni, a vlasti su odgovorile uobičajenim manipulacijama i odugovlačenjem. SNS je ubacio svoje ekipe da tokom velikog protesta u Novom Sadu prave štetu, kako bi za to optužili organizatore. Već viđen scenario. Nezadovoljstvo i revolt građana neće stati jer ni vlast neće prestati da proizvodi nepočinstva i skandale u serijama.

MONITOR: U izvještaju EK o napretku Srbije, nije primijećen značajan pomak. Ministarka Tanja Miščević očekuje otvaranje novog klastera do kraja godine, mada je to sasvim neizvjesno…Nakon toga, Aleksandar Vučić u obraćanju na samitu Evropske političke zajednice, više  puta je insistirao na strateškom pristupu u politici proširenja, u kontekstu globalnih promjena. Kako vidite dinamiku Srbija-EU i politiku proširenja?

LOPANDIĆ: Vučićeva politika je -u strateškim pitanjima, Srbiju dovela od parole „i Kosovo i EU“ do rezultata „ni Kosovo, ni EU“. Srbija se od 2021. godine nije pomerila u pregovorima sa EU. Ipak, zapazivši sa kašnjenjem da se geopolitička situacija u Evropi i svetu menja-a da je politika proširenja EU oživela, uključujući vesti o napretku Crne Gore i Albanije, Vučić obnavlja priču o ulasku Srbije u Uniju (ranije je samo ponavljao da smo „na evropskom putu“). Osim toga, već neko vreme je primetno tzv. puzajuće okretanje režima ka „političkom zapadu“, što se objašnjava nastojanjem vlasti u Beogradu da očuvaju zapadnu naklonost popuštanjem u nekim bitnim pitanjima (poput odnosa prema Kosovu u „dijalogu“ Beograd- Priština), kao i angažovanjem ili rasprodajom nacionalnih resursa (koncesija za kopanje litijuma, nabavke vojnih aviona u Francuskoj) i drugim merama, poput pomoći i prodaje oružja Ukrajini, jačanja saradnje sa Izraelom… Najnoviji izveštaj Evropske komisije potvrđuje utisak da u Srbiji nema bitnijeg napretka, što znamo. Geopolitika je bitna ali bitne su i reforme u suštinskim pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode medija i sl., a u tome režim neće popustiti osim kada na to bude prisiljen. Sa Planom rasta za Zapadni Balkan EU je uvela jedan novi sistem „štapa i šargarepe“ u vidu direktne veze između obećanih koraka u reformama i isplate finansijske podrške. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN JOVIĆEVIĆ, REDITELJ I TEORETIČAR FILMA: Topli film

Objavljeno prije

na

Objavio:

Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posjedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan slijed. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir

 

Hibridni dokumentarac Topli film Dragana Jovićevića bavi se kvir fenomenom kroz čak 38 naslova iz jugoslovenske i srpske kinematografije. Topli film imao je premijeru u Solunu, a prikazan je na mnogim festivalima – u Splitu, Paliću, Novom Sadu, Bangkoku, Pekingu, Berlinu, Londonu, Tel Avivu, Ljubljani, Sarajevu, Hagu… Podgorička publika mogla je da ga pogleda na UnderhillFestu i na Nedjelji prajda.

Dragan Jovićević je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iz oblasti teorije filma, a osnovne studije završio i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Autor je kratkih filmova, video radova i instalacija. Osnivač je nezavisne produkcijske kuće Greifer. Objavio je nekoliko filmskih knjiga, jedan roman, brojne kratke priče, pripovijetke, naučne studije i eseje. Urednik je rubrike Kultura u nedeljniku Radar. Ranije je istu funkciju obavljao u NIN-u, Danasu, a bio je i urednik dokumentarnog programa na TV Avala. Takođe je filmski kritičar Radio televizije Srbije.

MONITOR: U istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije pronašli ste 65 filmova sa kvir tematikom. Zanimljiv je podatak, koji je na samom početku „Toplog filma“, da postoji scena poljupca dvojice muškaraca u filmu  Čiča Ilije Stanojevića iz 1911. godine. Šta Vas je inspirisalo da se bavite kvir odnosima kroz istoriju kinematografije?

JOVIĆEVIĆ: Više toga. Prvo, Topli film je logičan produžetak mojih ranijih teorijskih radova u kojima sam se bavio reistorizacijom jugoslovenske i kasnije srpske kinematografije, iz različitih perspektiva. Tako sam 2014. napisao knjigu Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike s Jovanom Ristićem u kojoj smo tražili sve momente gde je fantastika ušla u ovdašnje filmove i otkrili još impozantniji broj od gotovo 250 filmova, što dugih što kratkih. Odmah zatim, doktorirao sam na Fakultetu dramskih umetnosti sa tezom o žanrovima u srpskoj kinematografiji, što je objavljeno i kao knjiga nekoliko godina kasnije. Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan sled. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir. I naravno, sasvim mi je jasno da će to biti film a ne knjiga ili naučna publikacija, jer  su kvir likovi prosto filmičniji. S druge strane, često čujemo priču o cenzuri nekog filmskog sadržaja zbog gej likova, da je neki glumac odbio da igra gej osobu ili da mlade reditelje te tematike, koje su goruće u svetskoj kinematografiji, uopšte ne interesuju. Ili ih interesuju, ali ne dobijaju finansijsku podršku za njihovo nastajanje. To je sve otvorilo pitanje homofobije, kojim sam na drugom planu hteo da se ovim filmom bavim.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo