Izgleda da se ipak došlo do svijesti da male balkanske autokrate ne mogu biti dio rješenja na duže staze, već su suštinski dio problema. Moji razgovori sa diplomatama iz inostranstva ukazuju na to da je došlo vrijeme novog pristupa – pokretanja ozbiljnih pitanja unutrašnje politike i stanja u Srbiji

MONITOR: U Beogradu je boravio Mihael Helmut Rot, predsjednik Spojnopolitičkog odbora njemačkog Bundestaga. U intervjuu za Novi Magazin, izjavio je da je proteklu deceniju u Srbiji obilježilo veliko nazadovanje demokratije. Može li se, u nekoj bližoj budućnosti, očekivati više kritičnosti na račun Beograda u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji?

STOJKOVIĆ: Procene situacije u kojoj se nalaze naše društvo i država, a koje obavljaju razne međunarodne agencije, kao što je Freedom House, već godinama jasno definišu nedostatke u srpskom sistemu. Mi smo označeni kao „hibridna demokratija“ i u toj kategoriji kvaliteta kontinuirano padamo. Hibridni sistem podrazumeva da postoje neke formalne demokratske procedure, kao što su politički izbori, ali oni nisu slobodni; postoje institucije države, ali su one pod potpunom kontrolom političkog centra moći; u dokumentima su predviđeni standardi slobode medija, a ipak je medijska slika centralizovana, pod cenzurom i najjednostavnije se može opisati kao propagandna mašinerija vladajuće stranke i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Katastrofalno smo ocenjeni i prema nivou korupcije u izveštajima Transparency International odakle zaključujemo da se kroz korupciju na svim nivoima ogleda ogroman deo problema jednog autokratskog društva. Za proevropsku opoziciju, naravno, veliku prepreku predstavlja činjenica da je međunarodna zajednica ignorisala ove probleme za račun tzv. stabilokratije, tj. održavanja kakvog-takvog mira među balkanskim državama. Izgleda da se ipak došlo do svesti da male balkanske autokrate ne mogu biti deo rešenja na duže staze, već su suštinski deo problema. Moji razgovori sa diplomatama iz inostranstva ukazuju na to da je došlo vreme novog pristupa – pokretanja ozbiljnih pitanja unutrašnje politike i stanja u Srbiji.

MONITOR: Dio Višeg tužilaštva u Beogradu pobunio se protiv predsjednika tog tužilaštva Nenada Stefanovića koji se smatra bliskim stranci na vlasti, a smatra se i da on zataškava istrage. Prve su o problemima progovorile zamjenice Višeg tužioca Jasmina Paunović i Bojana Savović. Sada su mete napada i disciplinskih prijava od strane prorežimskih NVO, ali i ministra Ivice Dačića. Koliko je ovo „momentum“ da se da podrška društva u Srbiji samostalnosti tužilačke funkcije?

STOJKOVIĆ: Meni je žao zbog činjenice da ni ovaj događaj nije pokrenuo veliki društveni bunt. Konkretno pitanje progonjenih tužiteljki moglo je postati opšte društveno i poslužiti za profilisanje borbe za samostalnost pravosuđa, što je zasigurno najveća otvorena rana u organizovanju i funkcionisanju naše zajednice. Pokazalo se da smo prilično zaboravili da borba za javni interes podrazumeva solidarnost i stavljanje u stranu uskih interesa i ličnih odnosa između pojedinaca i malih organizacija. Nije zanemarljiva ni praksa naprednjačke vlasti da u svaku aktivnost ubacuje svoje organizovane elemente koji unose dodatni razdor. Dakle, procene da demokratija nazaduje jesu tačne, kao i uporedno opadanje razumevanja demokratskih vrednosti i društvenog organizovanja.

MONITOR: Da li „Zajedno“ brine i to što se tvrdi da je predsjednik Srbije kao nagradu za pristanak na Sporazum, dobio dolazak Mercedesa sa fabrikom litijumskih baterija? Hoće li obećane investicije pogurati odluku o uvođenju sankcija Rusiji i kako bi Vučić mogao da objasni takve odluke?

STOJKOVIĆ: Pretpostavljamo da postoje neki razgovori iza zatvorenih vrata koji bi trebalo da Vučića pritisnu i/ili odobrovolje da radi na implementaciji Sporazuma. On će, naravno, u skladu sa svojim manirom vladanja, pokušavati da sve odlaže i šibicarski vara tokom procesa. To će raditi i njegov parnjak Kurti. Vučićev problem na unutrašnjem planu jeste priroda ponuđenih stranih investicija, a koje se oslanjaju na litijum. Na litijumu se ova vlast opekla više puta i sada bi morala savladati veliki zadatak da od problema napravi primamljivu ponudu koja će povećati podršku Sporazumu. Slično je i sa sankcijama Rusiji. Bilo je tu previše intenzivnog i dugog negovanja proruskog sentimenta da bi se sada, bez štete, Vučić opredelio za sankcije. Biće zanimljivo gledati kako će i da li će populista i medijski manipulator Vučić uspeti da prevaziđe ove prepreke.

MONITOR: Vučić je nedavno na jugu Srbije započeo kampanju svog Narodnog pokreta za državu. Može li se spekulisati ko bi sve od političkih partija, NVO i javnih ličnosti pristao da bude dio Vučićevog Pokreta i pokušaja da se repriziraju „događanja naroda“ s kraja 1980-ih?

STOJKOVIĆ: Nasilna i apsolutistička vladavina ne može trajati predugo bez izmišljanja nekakvih noviteta. Vučić imitira Putinovu „Jedinstvenu Rusiju“ i pokušava, kao svaki populista, da građane ponovo i još jače okupi oko jednostavne ideje tribalnog jedinstva. Važno mu je da za sebe čvršće veže stranke koje već jesu s njim u vlasti, kao i da asimiluje one sa desnog političkog spektra. Stvara se konglomerat koji bi trebalo da „proguta“ sitnije aktere. SPS će sigurno morati da postane deo pokorene gomile. Biće zanimljivo videti ko će od javnih ličnosti, potpisnika raznih pisama podrške Vučiću, morati da se javno deklariše kao član pokreta. U konačnici, percepcija javnosti biće ista kao i do sada – Vučić na čelu stranke ili pokreta, sve je jedno.

MONITOR: Gardijan je objavio tekst u kojem se tvrdi da je Tito bio neka vrsta VIP dvostrukog agenta u vrijeme Hladnog rata. Ovih dana je dopisnik austijske ORF iz Srbije i Ukrajine Kristijan Veršic, povodom predstavljanja svoje knjige intervjua, jednom kosovskom mediju izjavio da mu je Vučić, dva mjeseca pred početak napada Rusije na Ukrajinu, rekao da će se taj napad dogoditi. Možemo li, u ovoj stvari, praviti paralelu sa Titovom ulogom kako ju je vidio Gardijan?

STOJKOVIĆ: Međunarodni ugled Tita bazirao se na kanalu komunikacije između zapada i istoka i svako je prepoznavao važnost postojanja takvog „VIP dvostrukog agenta“. Vučić nije ništa od toga, a posebno se njegova uloga ne prepoznaje u posredovanju u bilo kom svetskom procesu. Njega možemo tačnije opisati kao voajera koji posmatra i sakuplja informacije, nebitan je za događaje, ali mu je važno da pokaže koliko je informisan. Da je pokrenuo neke diplomatske i mirotvorne inicijative u vezi sa najavom agresije, mogli bismo da govorimo o nekoj značajnijoj ulozi.

MONITOR: U Sarajevu ste Nebojša Zelenović i Vi kao kopredsjednici „Zajedno“, potpisali Deklaraciju o uspostavi platforme za saradnju zelenih političkih stranaka. U tom dokumentu o regionalnoj saradnji pominje se i stvaranje zajedničkog pokreta. Kako „Zajedno“ zamišlja takav pokret i kako bi on djelovao, s obzirom na to da su Deklaraciju potpisali i učesnici iz Hrvatske koja je, kao članica EU, već postigla jedan od glavnih ciljeva ovog udruživanja – članstvo u EU?

STOJKOVIĆ: Deklaracija je deo plana da svoju politiku predstavimo kao alternativu SNS-u i sličnim politikama u zemljama Balkana. Naša vizija je trajni mir, njihova je trajni strah. Većina balkanskih vladara bazira svoju vlast na primitivnom nacionalističkom narativu, zbog čega decenijama živimo u međusobnoj mržnji i zamrznutom stanju tenzija. Naše zemlje spaja zajednička istorija, kultura, mnoge od nas i zajednički jezik. Delimo iste probleme – siromaštvo, socijalne razlike, korupciju, organizovani kriminal, zagađenje, itd. Naše povezivanje uključuje i Kosovo, pa je plan za Zapadni Balkan ujedno i plan za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova. Radićemo na stvaranju Balkanske zajednice i međusobne podrške u sprovođenju demokratskih reformi kako bismo svi zajedno ušli u EU. Hrvatski prijatelji su nam važni zbog iskustava koje imaju u ovim procesima. Probudili smo interesovanje evropskih aktera i imamo njihovu podršku. Uverena sam da je ovo jedini ispravan put za razvoj Balkana.

Sumnjiva je iskrenost opozicionog djelovanja nekih aktera na političkoj sceni

MONITOR: Kakve su šanse da opozicija zbije redove?

STOJKOVIĆ: Postoje velike i opravdane sumnje u iskrenost opozicionog delovanja nekih aktera na političkoj sceni. Pored toga, lični animoziteti između ljudi koji su već decenijama politički istaknuti, dovode do ogromnih problema i šumova u komunikaciji, kao i do slabljenja potencijala za okupljanje. Mnogi od današnjih lidera opozicionih stranaka i pokreta nikada pre 2000. godine nisu delovali iz opozicije, već su u demokratske stranke ušli kada su one već bile na vlasti. Neka nova lica na čelu tih organizacija previše su mlada da bi se sećala građanske i političke borbe iz devedesetih godina. Mislim da u ovim činjenicama leži deo problema – nepoznavanje načina na koje se vlast osvaja, što svakako mora podrazumevati udruživanje. Tu je i aktuelno pitanje „kosovskog sporazuma“ za koje tvrdim da je uzrok ogromnih turbulencija unutar svake stranke i pokreta, ne samo između njih.

Da su se Vučić i Kurti pitali zaraćeno stanje trajalo bi zauvijek

MONITOR: Sem desničarskih partija koje su napale prihvatanje Sporazuma Vučić–Kurti, većina opozicionih stranaka su se čuvale da ne idu naruku Vučiću, a možda i da zarade neki glas. Da li je moguće da građanska opozicija Albancima na Kosovu ponudi svoj prijedlog? Kakav bi on trebalo da bude – makar i kao osmišljen simbolički gest?

STOJKOVIĆ: Situacija je veoma nezgodna budući da se podrška Sporazumu može tumačiti kao podrška Vučiću, ili će je makar na taj način medijski predstavljati oponenti u opoziciji. Sada se koristi trenutak da se odnosi između opozicionih opcija dodatno zaoštre kroz tumačenja toga ko jeste a ko nije „izdajnik“. Stranka Zajedno je otvoreno proevropska i važno nam je da izbegnemo takva etiketiranja. Trenutno smo u velikoj diplomatskoj ofanzivi kroz koju želimo da međunarodni akteri stanu iza našeg plana. U ovu ofanzivu su uključeni, posredno, i naši susedi, tj. nama bliske zelene stranke, sa kojima radimo na politici mira. Želimo da se jasno iscrta evropska perspektiva za Srbiju i za ceo region Zapadnog Balkana, čime bi se ojačala naša pozicija i potencijal za prihvatanje evropskog sporazuma. Ne želim da taj dokument označim kao „sporazum Vučić–Kurti“, jer da su se oni pitali, zaraćeno stanje trajalo bi zauvek.

Nastasja RADOVIĆ