Javni dug Srbije udvostručen je za deset godina naprednjačke vlasti, sa 16 na 32 milijarde dolara
MONITOR: Predsjednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponovo je predložio Anu Brnabić za mandatarku sljedeće Vlade Srbije. Predsjednik je dao i osnovne kadrovske koordinate buduće Vlade: Ivica Dačić kao zamjenik premijerke, potpredsjednici Miloš Vučević i Siniša Mali. Kako biste objasnili „logičnost“ ovakvog kadriranja?
STEPANOVIĆ: Kao sasvim logično. Ana Brnabić se pokazala kao idealan kandidat za premijera po merilima Aleksandra Vučić, a prema njemu je servilna i poslušna, što su osobine koje on visoko ceni, a prema opoziciji se ponaša krajnje arogantno i čak nepristojno. Vučić je uspostavio sistem po kome je on glavni „šef“ bez obzira što time direktno krši Ustav Srbije jer predsednik nema takva ovlašćenja. Ana Brnabić je idealan predsednik Vlade pošto svoja ovlašćenja najmoćnije funkcije u Srbiji uopšte ne koristi. Naprotiv, ona Vučića javno zove „šefe“. Siniša Mali je čovek koji raspolaže državnom kasom i jedini ima uvid u sve finansijske tokove, a Miloš Vučević je predsednikov novi čovek od poverenja, pošto su mnogi prethodni poispadali – Nebojša Stefanović, Bratislav Gašić, Selaković, da ne nabrajam. Iako Vučević nije ni mlad ni nov u politici, sedi na funkciji gradonačelnika Novog Sada, Vučić nije propustio priliku da ga na specifičan način čak i ponizi, izjavom da će pored Ane Brnabić da se „sprema“ za buduću poziciju premijera, ali i šefa stranke kad se on povuče. Naravno da je ponovo ponizio i Anu Brnabić jer joj je po drugi put četvorogodišnji mandat unapred skratio na dve godine.
MONITOR: Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije, Zoran Ivošević, smatra da je izjavom o oročavanju mandata Ane Brnabić na period do 2024. godine, Aleksandar Vučić prekršio Ustav Srbije. Šta građanke i građani Srbije mogu da očekuju od ovakve i ovako oročene Vlade?
STEPANOVIĆ: Građani mogu da očekuju ono što im Aleksandar Vučić otvoreno i govori: poskupljenja, pad standarda, tešku zimu, moguće nestašice struje i veliku neizvesnost. Ali za to su glasali. Istina uz velike manipulacije, medijski i svaki drugi pritisak, razjedinjenu opoziciju, ali su ipak glasali. To što Aleksandar Vučić ponovo oročava mandat Vladi Ane Brnabić na dve godine, a Vlada još nije ni formirana, kao što je uostalom uradio i 2020. pokazuje njegov stil vladanja: svi ste zamenjivi, Ustav i zakoni za mene ne važe, mogu da vas smenim kad god hoću, mogu da vas „rekonstruišem“, da raspišem prevremene izbore, a mogu da vas ostavim i do kraja mandata. Sve su opcije otvorene, a na vama je da se borite za moju naklonost i za svoje pozicije. Sasvim je jasno da to nikako nije odlika demokratskog, već autokratskog sistema.
MONITOR: Mandatarka Ana Brnabić je izjavila da će cilj i njene nove Vlade biti jačanje ekonomije i napomenula da to djeluje „gotovo nemoguće“ ali da ona vjeruje da je moguće. Pošto je već dva puta u periodu od pet godina postavljana za premijerku, kako ocejenjujete domete nje i njenih kabineta?
STEPANOVIĆ: Kako sam i rekla, Ana Brnabić se pre svega, da ne kažem isključivo, za to vreme dokazivala svom „šefu“ a pokazivala aroganciju i netrpeljivost prema svakome ko je postavio neko pitanje ili uputio neku kritiku. Katastrofalne odluke koje su donošene i posledice koje su ostavljene – razbacivanje novca na sve građane tokom pandemije bez obzira na imovinsko stanje (takozvani „helikopter mani“) koštalo je Srbiju oko dve milijarde evra, devastacija Elektrioprivrede Srbije koštaće za sada isto toliko, a do kraja se posledice ne mogu ni sagledati. Srbija sada uvozi struju umesto da je izvozi, i to kad su cene otišle u nebo. Srbija sada uvozi i ugalj, što će sigurno morati da bude zabeleženo kao fenomen. Srbija zimu čeka i sa neizvesnošću oko snabdevanja gasom, umesto da je bar prošireno skladište u Banatskom dvoru, jedino koje imamo. To će sve neminovno pasti na leđa budžeta, dakle svih građana Srbije. Samo da napomenem, javni dug Srbije udvostručen je za deset godina naprednjačke vlasti, sa 16 na 32 milijarde dolara.
MONITOR: Sudeći prema izvještaju agencije Fič kreditni rejting Srbije je solidan kao i ranije-BB plus. Ovo kao da ima malo veze sa realnošću ekonomskog položaja stanovništva koji ubrzano pogoršava rast cijena proizvoda i usluga koji unaprijed „jede“ i najnovije najave o povećanju plata i penzija. Hoće li se izlaz tražiti u sve većem zaduživanju?
STEPANOVIĆ: Možda bi najbolji odgovor bio citat dela izveštaja Fiskalnog saveta, valjda jedinog preostalog stručnog i nezavisnog kontrolnog tela u Srbiji:
„Privredna aktivnost je usporila, inflacija koja je već bila visoka dodatno je ubrzala, a deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni snažno je porastao. Makroekonomski rezultati u Srbiji na početku 2022. primetno su lošiji nego u drugim zemljama CIE, što ukazuje na to da se deo pogoršanja duguje neodgovarajućim domaćim politikama – između ostalog i lošem upravljanju javnim energetskim preduzećima. Jedino je domaća inflacija bila nešto niža nego u zemljama CIE, budući da je u maju izmeren međugodišnji rast cena od 9,2% naspram prosečnih 10,7% u CIE. Međutim, iza ovog boljeg rezultata ne stoje zdraviji ekonomski fundamenti, već prvenstveno čvršća kontrola cena u Srbiji, što se naročito odnosi na cene struje i gasa. Vlada je cene ovih energenata „zaledila“ na pretkriznom nivou. Rigidna kontrola cena struje i gasa jeste donekle pomogla da se ublaži inflacija u prethodnim mesecima, ali je ta mera dovela do ogromnih gubitaka u javnim preduzećima koji se u velikoj meri prelivaju na budžetski deficit i javni dug“. Dakle, ovakvu ekonomsku politiku će neko na kraju morati da plati. A nema ko nego opet svi građani.
MONITOR: Vučić hvali „kontroverznog“ ministra finansija Sinišu Malog i budućeg potpredsjednika Vlade, kao nekog čijim bi se rezultatima mogla pohvaliti malo čija vlada. Kako Vi ocjenjujete Vučićevog glavnog finansijskog stručnjaka koji je svoju karijeru počeo u Agenciji za privatizaciju?
STEPANOVIĆ: Stalno ponavljam da svi koji potcenjuju Sinišu Malog grdno greše. On je doduše kompromitovan onim doktoratom koji mu je Univerzitet poništio, pa sad traži da mu se taj doktorat prizna preko suda, ali on je definitivno mozak svih finansijskih operacija u Srbiji. I državnih, i paradržavnih, a i onih koje se obavljaju za „familiju“. Famozni Beograd na vodi, noćno kriminalno rušenje kvarta Savamala, razne transakcije o kojima je i Nova ekonomija pisala, nekako uvek vode do njega. Kao „nagradu“ za ovaj moj stav, pisanje i pričanje o tim temama, dobila sam da Uprava za sprečavanje pranja novca već skoro dve godine „istražuje“ moje račune, poslovanje moje firme (zajedno sa još pedesetak novinara i NVO) pod tobože sumnjom za pranje novca i finansiranje terorizma (?!). Ta Agencija i ta akcija pod direktnom su ingerencijom Siniše Malog. Dakle, novac ne pere Siniša Mali, nego eto, ja.
MONITOR: Pred Srbijom je neizvjesnost snabdijevanja potrebnom energijom tokom zime. Od Vučića se, naizmjenično, dobijaju krajnje obeshabrujuće („Čeka nas 1944-a“) ili krajnje optimistične prognoze (da nas Rusija neće iznevjeriti). Tek od novembra i nas pogađaju sankcije koje je EU uvela Rusiji u vezi sa uvozom nafte. Od čega najviše zavisi razrešenje ove „Vučićeve dileme“?
STEPANOVIĆ: To je prepoznatljiv stil vladanja Aleksandra Vučića. Osim što stalno izmišlja i stvara spoljne i unutrašnje neprijatelje pa često vrlo neverovatnim konstrukcijama, najavama ratova, sopstvenog ubistva, plaši građane što lično što preko svojih tabloida, sada je počeo da manipuliše egzistencijalnim strahovima ljudi. Čas govori „groblja će vam biti mala“, čas – ne brinite, nabavili smo dovoljno vakcina, zdravstveni sistem super radi, sve je pod kontrolom. Čas kaže čeka nas užasna zima, nema hrane, nema ogreva, čas – vodimo odgovornu politiku, najbolji smo u regionu, svi nam zavide na uspesima. Time se građani vrlo uspešno drže u strahu, onda se on pojavi da ih spase, i stalno su u psihozi, nesposobni da se okrenu oko sebe i vide šta se stvarno događa.
MONITOR: Ovih dana, vidimo da i najbogatije i ekonomski najmoćnije članice EU računaju na štednju energije i na privremeni povratak na izvore energije koji su bili napušteni. Kako vidite globalni ratni političko-ekonomski „rašomon“?
STEPANOVIĆ: Kao prvo, Evropa ni sada ni u narednim godinama ne može bez ruskog gasa, Nemačka i priznaje da je pogođena ratom u Ukrajini. Dakle, trebaće vreme za postepeno oslobađanje od zavisnosti od uvoza ruskog gasa, a evropskim zemljama je taj energent potreban sada. Alternativa se u ovom kratkom roku očigledno ne može naći. Čini mi se i da je cela Evropa sada uvidela da prelazak na obnovljive izvore energije i napuštanje tradicionalnih – prljavih kao što je ugalj, više nije realistično i da će se ta aktivnost ostaviti za budućnost.
Nastasja RADOVIĆ
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
FOKUS3 sedmice