Povežite se sa nama

INTERVJU

Šariću se može suditi i u odsustvu

Objavljeno prije

15 godina

na

ivanasimovic

Redovna profesorka beogradskog Fakulteta za bezbednost, Ivana Simović- Hiber, godinama se pored krivičnog prava bavila i kriminologijom. Za našu sagovornicu ipak je posebno kvalifikuje to što je radeći u tim zahtjevnim oblastima naglasak stavljala na zaštitu ljudskih prava. Javno se na tome angažuje godinama, između ostalog je i jedna od osnivača Beogradskog centra za ljudska prava. MONITOR: U aferi Šarić postavlja se pitanje kako doći do osumnjičenih?
SIMOVIĆ-HIBER: Ono što je bitno ako se radi o poziciji Darka Šarića jeste to da ne postoji mesto izvršenja krivičnog dela. Za mogućnost suđenja, kao supsidijarno relevantno, je državljanstvo. Na tome se zasniva stvarna i mesna nadležnost suda koji bi sudio za neko krivično delo.

MONITOR: Stvar je u tome što on, na primjer, nije uhvaćen sa kilogramom droge?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, što nije uhvaćen ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u Urugvaju. Nigde nije tako uhvaćen. Tu se,dakle, kao supsidijarni princip koristi državljanstvo učinioca krivičnog dela. Ako govorimo o regionu, državljanstvo je veoma bitno. U ovom slučaju se mora uzimati u obzir da se još radi o pretkrivičnom postupku, gde su pravne norme bitne za zasnivanje nadležnosti za buduće suđenje. Tu smo još u policijskom delu priče kada je to naravno važno, ali smo još kod ,,vanpravnih” pitanja. To je pitanje odnosa policija i obaveštajnih, kontraobaveštajnih i drugih službi. Postojanje srpskog državljanstva isključuje mogućnost izručenja radi suđenja, kada bi to, i u slučaju Šarića, tražila neke druga država. Naročito Crna Gora, jer između Srbije i Crne Gore ne postoji sporazum o dvojnom državljanstvu. Kada bi, na primer, Crna Gora htela da sudi Darku Šariću, on bi morao da dobije ispis iz srpskog državljanstva.

MONITOR: Ministar Dačić rekao je da Šarić, zbog toga što je osumnjičen za trgovinu narkoticima, neće dobiti taj ispis koji je ,sredinom januara, zatražio preko ovlašćenog posrednika u Beogradu?
SIMOVIĆ-HIBER: Naravno.To je jedno od prava države i prema njemu se mora ova država ponašati kao prema svakom drugom državljaninu.

MONITOR: Čini se da to nije tako lako?
SIMOVIĆ-HIBER: Nimalo.To bi, posebno u slučaju Šarića sa istragom koja se vodi protiv njega, bila prilična greška.

MONITOR: Na neki način, iz jednog državljanstva se ne može izaći dok se ne ,,oduže dugovi” , ne okonča istraga i eventualni sudski postupak?
SIMOVIĆ-HIBER: Da. Postoji još jedan mehanizam kod nas a to je da se suđenje može ustanoviti i u odsustvu okrivljenog. Ako naš državljanin nije tu, nije dostupan državnim organima – može mu se suditi i u odsustvu.

MONITOR: To znači da u slučaju Darka Šarića, ukoliko istražni organi prikupe dovoljno dokaza za podizanje tužbe, njemu se može suditi i u odsustvu?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, ako se ispune svi drugi uslovi dovoljni za podizanje tužbe. Sada mogu da se urade dve stvari – suđenje u odsustvu i privremeno oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Tužilac za organizovani kriminal je to već tražio. To je tzv. privremeno oduzimanje imovine koje traje do pravosnažnosti presude. Na osnovu nje će ta imovina biti vraćena ili trajno oduzeta.

MONITOR: Da li ste primijetili koliko je tema dogovaranja oko dvojnog državljanstva između Srbije i Crne Gore “vruća”?
SIMOVIĆ-HIBER: To je sada političko pitanje. To je ono što ne valja u smislu da je u medijima i u izjavama izvršne vlasti i ovde i u Crnoj Gori čitava priča oko toga zamagljena. Mi pričamo o tome da li će mu se suditi ovde ili tamo, da li će biti izručen ili neće. To sve zamagljuje suštinu i ovu stvar prenosi na teren da ne kažem političkih obračuna, ali svakako izjava koje nikome ne pomažu…

MONITOR: To sve usporava efikasnost sprovođenja pravde?
SIMOVIĆ-HIBER: Apsolutno. Imamo izjavu Tadića i njeno tumačenje od strane Đukanovića gde oni, u stvari, govore o odnosima dve države. Nema logike da u odnosima država rasprava o ,,kriminalcima”, da tako kažem, bude centralna tema, najveći međudržavni problem. Uostalom, za te Šariće do skoro šira javnost nije ni čula. Odjednom, imamo izjavu državnog sekretara Homena da su vlasnici 70 odsto ugostiteljskih radnji u Srbiji, sumnjivi kao kriminalci. To je zapanjujuća izjava. Šta to znači?

MONITOR: To znači da je država žmurila na to?
SIMOVIĆ-HIBER: Naravno. Kako je to odjednom otkriveno? To se tiče još širih pitanja koja govore o carujućem organizovanom kriminalu. Kako je moguće da taj Šarić ili neko drugi može da učestvuje u kupovini svega i svačega a da ih niko ne pita odakle im pare, da se niko ne pozabavi pitanjem da li se tu u stvari peru pare i kako.

MONITOR: Što bi trebalo da bude ,,azbuka” i za jednog osrednjeg finansijskog inspektora?
SIMOVIĆ-HIBER: Apsolutno. Nije organizovani kriminal to što se troje dogovore na pijaci da prodaju cigarete. Organizovani kriminal je ono što vodi najčešće do izvršne vlasti, ali što je još mnogo zanimljivije, i na tome se posebno insistira u novijim teorijama, do parlamenta, do zakonodavne vlasti. Najnoviji organizovani kriminal, na organizacionom nivou ima potrebu saradnje ili zaštite od strane policije ili carine, ali ono što je najvažnije jeste – zakon. Savremeni organizovani kriminal široko organizuje svoje poslove. Da bi to mogao traži zakonodavnu zaštitu. Ona može da traje šest meseci ili dve godine, ali je dovoljna da mnogo toga završi za njih. To i je jedan od najvećih problema.

MONITOR: To ima veze i sa presporim usvajanjem važnih zakona kao što je Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom koji je u Srbiji usvojen tek prošle godine?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, tek sada. A upravo onemogućavanje uživanja u plodovima organizovanog kriminala jedno je od najefikasnijih sredstava.U tome su, kao u Italiji, pale i žrtve iz redova pravosuđa , tužioci i sudije… Ima tu, naravno, mnogo problema. U svetu se i danas stalno govori o ,,borbi” protiv organizovanog kriminala, pri čemu država, njen pravni sistem sa svim instrumentima, sebe dovodi u inferioran položaj. Ako se tek stalno boriš protiv nečega, to je nešto što je ili po snazi ravno tebi ili nešto sa čim ne izlaziš na kraj. U teorijskoj literaturi je poznato, a može se reći da je i za nas karakteristično, da je organizovani kriminal u liku mafije nekakva ,,zaustavljena slika” nečega što se čak, na neki način, i idealizuje.

MONITOR:Volimo da gledamo seriju ,,Porodica Soprano”…
SIMOVIĆ-HIBER: I to. To omogućava situaciju da se sve i svašta zove mafijom. U prošlih par godina, imali smo stečajnu mafiju, pa putnu mafiju, pa …

MONITOR: Što je neozbiljno?
SIMOVIĆ-HIBER: Da. Zna se da organizovani kriminal nikada ne znači grupu ljudi koja vrši krivično delo, to je klasični kriminal, sa klasičnim postupkom i ,,institutima”.To je saučesništvo u različitim oblicima, a organizovani kriminal je nešto deseto. Ono što je u tome zapanjujuće jeste da se nazivanjem svakoga mafijom dobija druga posledica koja može da se odnosi i na ovaj slučaj. A to je razvodnjavanje.

MONITOR: Na ,,slučaju Šarić”?
SIMOVIĆ-HIBER: Da, šverc kokaina, je nešto veoma ozbiljno. Bojim se da će se o tome pričati nedelju ili mesec dana, pre svega o onome što je u tom slučaju ,,skandalozno”, na vidljiv način…

MONITOR: Novac, kupovine, kontakti i prijateljstva u “džet setu”?
SIMOVIĆ-HIBER: Jeste.

MONITOR: A organizovani kriminal je ulazak ,,klasičnog kriminala” u državni sistem, nalaženje partnera i saradnika u dijelovima države ili moćnim pojedincima, njihovo pretvaranje u kriminalce?
SIMOVIĆ-HIBER: Naravno, i taj deo. Ali, ono što je možda još bitnije – bukvalno razvodnjavanje svake priče vodi tome da više nema ,,prave priče” o organizovanom kriminalu. Mnogi slučajevi nazvani ,,mafijaškim” u Srbiji su jednostavno već zaboravljeni. Negde suđenja uopšte nisu počela, negde jesu ali godinama se ništa ne dešava na tome. To je, na primer, u slučaju ,,profesorske mafije” stiglo dotle da su oni koji su na optužnicama na kojima su optuženi čak i za organizovani kriminal, vraćeni na fakultet kao funkcioneri.

MONITOR: Uz pomoć političkih struktura…
SIMOVIĆ-HIBER: Vrlo verovatno. Da li je to zbog promena u izvršnoj vlasti, sudstvu. Svašta se menjalo… Naravno, uvek važi načelo krivičnog prava – pretpostavka nevinosti. Ali, sada su tu dve mogućnosti: ili će se stići do pravosnažne presude ili do zastarelosti. Do zastarevanja slučaja ukoliko se na vreme ne sprovedu neke procesne radnje. Tako se javlja jedna od najvažnijih posledica organizovanog kriminala i korupcije, a to je potpuno izbacivanje morala iz prava. Apsolutno. Presumpcija nevinosti sigurno ima svoje epohalno značenje, ali se tako dovodi do zloupotrebe prava. Dakle, ako nema pravosnažne presude, dođe do zastarevanja, optuženi su nevini. I ,,sve je u redu”…

MONITOR: Ako u slučaju Šarić govore o milijardu eura godišnje zarade, jasno je da se sa tim novcem malo ko ne može ne podmititi već ,,kupiti”?
SIMOVIĆ-HIBER: Ali kako je to otkriveno navodno, tek relativno skoro? Svaka vrsta nenadanog sticanja bogatstva se inače evidentira…

MONITOR: Crnogorsko tužilaštvo je tražilo u slučaju jednog uhapšenog da Srbija dostavi nalaze koji ga terete, ali su bili odbijeni. Navodno, to ne mogu da rade do pravosnažne presude.
SIMOVIĆ-HIBER: Pored formalnih razloga, u ovom slučaju se pokazalo i prilično nepoverenje između državnih organa dve zemlje. Pored toga što bi davanje podataka iz istrage na takav način bio presedan, izjavama političara svemu je dat politički kontekst. Ne radi se samo o odbrani formalnih prava, mora da još nešto stoji iza toga.

MONITOR: Da li se slažete da se i u slučaju Šarić priča o svemu, samo ne gdje je on u državnim strukturama našao partnere? Koliko su partije uporišta organizovanog kriminala?
SIMOVIĆ-HIBER: To sigurno nije neki lokalni nivo. Sve političke stanke su ovde odavno dokazale da su spremne na sve. Za mene je, ponavljam, najveća opasnost da sve ostane na nivou senzacije i kurioziteta. Ili da se zaustavi na međudržavnim i političkim prepucavanjima. Bio bi veliki skandal ako bi Šarić sada dobio ispis iz srpskog državljanstva. Može mu se suditi i u odsustvu.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

INTERVJU

BRANO MANDIĆ, PISAC I NOVINAR: Potvrda da je imalo smisla pisati

Objavljeno prije

3 sata

na

14 Marta, 2025

Objavio:

Koliko god bizaran bio ovaj slučaj policijske zloupotrebe, on se uklapa sa svjetskim trendom. Naglašena autoritarna politika osnažena kapitalom koji kontroliše tehnologiju i suštinski uređuje medijski prostor, nadvila se kao prijetnja sa obje strane Atlantika

 

 

MONITOR: Napisali ste da ste pomislili da je to nevjerovatno, kad ste dobili papir Uprave policije da je protiv vas pokrenut postupak  zbog  kolumne u kojoj ste kritikovali javni nastup profesora Aleksandra Stamatovića. Zaista je nevjerovatno. Pomalo i jezivo. Šta ste još pomislili kad ste pročitali dokument?

MANDIĆ: Pomislio sam da je policijsko pismo najbolja moguća reklama koja se može desiti jednom piscu i da ću morati da ubrzam objavu moje knjige sabranih eseja i kolumni “Zbogom novine”. Baš ovih dana radim na tom rukopisu, prilično obimnom, i ova prijava nekako savršeno zatvara krug. Dvije se misli smjenjuju. Prva, da sam sve dosad u životu pisao uzalud, i druga, da je možda ovo što se dešava upravo potvrda da je imalo smisla pisati, neka vrsta priznanja da sam neke stvari makar dodirnuo.

Zapravo, kad sam dobio to plavo pisamce, trebalo mi je malo vremena da shvatim da nije riječ o privatnoj tužbi, nego da je država procijenila da je moj teskt opasan po javni red i mir. Situacija je bizarna i zato izgleda neozbiljno i upravo tu vidim najveću zamku percepcije. To što izgleda neozbiljno, ne abolira nas da cijeli slučaj tretiramo kao ozbiljan pritisak na novinara i podrivanje slobode govora, što na koncu cijela ova situacija jeste. A što se smiješne strane tiče, kažu da se Kafka smijao dok je čitao djelove Procesa, mislio je kako je to jako zabavno i komično djelo.

MONITOR: Osim što je ovaj postupak policije prijetnja  slobodi govora, državne institucije  se stavljaju u zaštitu profesora koji je  u medijima iznio najprizemnije seksističke komentare, a smatraju da vi remetite javni red i mir jer kritikujete takvo ponašanje profesora, kao i Etički odbor UCG koji ga je zaštitio?

MANDIĆ: O slučaju seksističke opaske profesora Stamatovića nisam imao namjeru da pišem, sve je tu bilo dovoljno jasno i jadno da bi se javnost dalje edukovala. Mislim da je profesor svojim ponašanjem sam sebi naškodio, pokazao se u svijetlu koje je samo po sebi karikaturalno i ne ostavlja mnogo prostora za satiričnu intervenciju. Ali kad je Etički odbor Univerziteta Crne Gore porodio nekakvu jeftinu pseudifilozofiju u vidu odbrane našeg profesora “zavodnika”, stvar je postala sistemska. Tek onda sam krenuo da pišem, jer je riječ o zanimljivoj i značajnoj temi – lažnom moralu akademske zajednice. Presuda Etičkog odbora nije bila ni objavljena na sajtu Univerziteta, dobio sam je od jedne NVO koja je pratila slučaj. Zgranut sam bio tim jezikom, farisejskim konstrukcijama o dobrom profesoru koji hvali duh ispod majice i novinarku gleda kao cilj a ne sredstvo. Jednom riječju, mrak. Mrak bez trunke svjetla, tim prije što je Odbor imao nekoliko elegantih načina da profesora opomene, da se ogradi, nije uopšte morala ničija glava da leti. Ipak, autoritarne strukture ne dozvoljavaju ni najmanju pukotinu za kritiku, sve tu mora biti ugašeno, splasnuto, bezgrešno, kako bi podržalo simulakrumu od koga žive armije pokornih, gotovo anonimnih profesora, nespremnih za bilo kakav javni istup.

Da, upravo sam to htio da kažem, naš Univerzitet dobrim dijelom funkcioniše kao autoritarna struktura i samo nečiji autoritet, pretpostavljam rektorov, učinio je da se odmah nakon Stamatovićevog gafa Univerzitet jednim nepotpisanim saopštenjem ogradi od njegovog ponašanja. Međutim, kad je stvar predata na rješavanje po proceduri, Etički odbor je pokazao kakva je zapravo klima na Univerzitetu, kako se ubija zdrava misao tamo gdje bi trebalo da se uči sloboda.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE I POTPREDSJEDNIK PARTIJE SRBIJA CENTAR: Režim se ljulja,  postoji  jedna vrsta predustaničkog stanja u Srbiji

Objavljeno prije

3 sata

na

14 Marta, 2025

Objavio:

Podjele u društvu koje je režim preobučenih radikala stvarao tokom više od decenije, sada prijete da dovedu i do nasilja, za što će svu odgovornost snositi vlast

 

 14

MONITOR: Za 15. mart se očekuje veliki skup studenata i građana koji bi trebalo da dođu iz čitave Srbije. Vučić najavljuje-za isti datum, „kraj obojene revolucije“. Da li bi taj dan mogao da znači i kraj dosadašnjih vidova otpora?

LOPANDIĆ: Treba razlikovati Vučićevu propagandu od realne situacije. Srbija je u dubokoj političkoj krizi, režim se ljulja, postoji  jedna vrsta predustaničkog stanja sa desetinama protesta koji se dešavaju svaki dan i koji su do sada obuhvatili preko 400 gradova i sela. Neki od njih, poput skupova u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu okupili su i više stotina hiljada građana. Svo nezadovoljstvo stanovnišva nepočinstvima režima sada se izlilo na ulice. Ono ne bi dostiglo ovolike razmere da već duže ne postoji proširen osećaj nezadovoljstva i nepravde u narodu na koje „šef“ i grupa na vrhu nisu u stanju  niti imaju nameru da odgovore. Vučić je u toku četiri protekla meseca pokušao potpuno bezuspešno sve moguće taktike kako bi zaustavio studentski i narodni bunt, od represije, laži, pretnji i kontramitinga do pomirljivosti, kampanje „borbe“ protiv korupcije, uzaludnih pokušaja da podmiti studente… U poslednje vreme intenzivirao je neuverljivu priču o „obojenoj revoluciji“ koja će se završiti 15. marta. Ali to je samo njegova pusta želja. Podele u društvu koje je režim preobučenih radikala stvarao tokom više od decenije, sada prete da dovedu i do nasilja, za što će svu odgovornost snositi vlast. Studenti su najavili, „dugoročnu borbu radi sistemskih promena“ kao i trodnevni generalni štrajk nakon 15. marta, uključujući i blokade nekih od ključnih državnih kompanija, poput EPS-a i dr.

MONITOR:  Kako  gledate na dinamiku u odnosima studenata u blokadi i ostalih društvenih aktera, posebno opozicionih političkih partija?

LOPANDIĆ: Podržavamo sve studenstke zahteve ali istovremeno smatramo da oni ne mogu sami (u ovom herkulovskom poduhvatu promena), i u kome bi – kao uostalom i građani u protestima – trebalo da učestvuju i svi drugi organizovani politički subjekti. „Netransparentnost“ studentskog pokreta kada se radi o načinu da se stigne do krajnjeg cilja, široj ideologiji ili kontaktima sa drugim društvenim grupama koje se već godinama zalažu za promenu sistema (od opozicije do organizacija civilnog društva) do sada je bila najveća originalnost, ali potencijalno i moguća slabost protesta. Studenti se zalažu za ispravne ciljeve, poput jadnakosti i pravde, borbe protiv korupcije, vladavine prava, primene zakona itd., ali nije baš sasvim jasno kako će do tog cilja i doći nasuprot žilavom i ukorenjenom režimu koji se svom snagom i na svaki način opire promenama. Zahtev da „institucije rade svoj posao“ je nerealan u uslovima zarobljene države koju je zgrabila kleptokriminalna hobotnica.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 14. marta ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DŽEVDET PEPIĆ, GRAĐANSKI AKTIVISTA: Prošlost ne smijemo šminkati

Objavljeno prije

1 sedmica

na

7 Marta, 2025

Objavio:

U Crnoj Gori se većinski prema istoriji ponaša kao prema samoposluzi. Iz nje se uzima samo što kome odgovara

 

 

MONITOR: Prošle sedmice obilježene su 32 godine od zločina u Štrpcima. Da li primjećujete kod nove vlasti drugačiji odnos prema zločinima iz devedesetih ili se na njih samo podsjeti prilikom sličnih obilježavanja?

PEPIĆ: O strašnim i veoma teškim 90-im se puno priča. Mnogi se tog perioda i prisjećamo i podsjećamo. Uglavnom,  osuđujemo takvo zlo. I oni koji su u tom periodu dizali glas i osuđivali te zločine, a bogami sada i oni koji su ćutali. Mnogo je onih koji su u tom zlu na  direktan  ili indirektan način  učestvovali. Na žalost, dobro je poznato da je u tom periodu, većinska Crna Gora bila na strani onih ,,Crnom Gorom teče Zeta, uskoro će i Neretva” u odnosu na one ,,Sa Lovćena Vila kliče, oprosti nam Dubrovniče”.

Prošle sedmice smo obilježili tužan, tragičan i sraman događaj otmice putnika iz voza 671 na pruzi Beograd – Bar. Kada su zločinci  u ,,ime srpstva” 27.02.1993. oteli u mjestu Štrpci 20 putnika, koji su imali ,,pogrešna imena ” i odveli ih u smrt. Od tih otetih i ubijenih, većini ni kosti nijesu pronađene. Rekao bi neko, pa ,,šta se tu moglo uraditi”,  to se desilo na drugoj teritoriji. Moglo se.

Što reći i o tome što je ondašnja crnogorska vlast, u maju 1992. izvela monstruoznu akciju, hvatanja i deportacije bosansko hercegovačkih izbjeglica, Bošnjaka,koji  su poslati u smrt. Tada je bio premijer isti ovaj čovjek koji je sada Počasni predsjednik DPS- a.

Ne mogu da ne pomenem ime sada pokojnog Slobodana Pejovića, koji je kao ondašnji policijski inspektor, prvi javno o tome progovorio.  I šta je taj ČOVJEK,  u pravom i punom smislu te riječi, doživio nakon toga, naročito od ,,zaštitnika lika i djela” i ,,perača” biografije Đukanovića. Na sve i svakakve načine su pokušavali i pokušavaju da ocrne Slobodana Pejovića. A Slobodan Pejović je heroj.

O tim i takvim devedesetim nije odgovaralo mnogima koji su bili na vlasti do 30.08.2020. da se priča i  ,,razjasni” uloga nekih od kojih su u tom periodu zla u tome  saučestvovali.  Ni kod ovih ,,novih” ne vidim iskrenu želju, da se time na pravi način bave. Podsjećanja i obilježavanja tragičnih  događaja iz 90-ih, više služe za ,,dekor”.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 7. marta iil na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo