Učlanjenje Crne Gore podržava 30 odsto ispitanika dok je protiv 25 odsto. Indiferentno je 21 odsto dok 24 nema mišljenje. Kada se oduzmu indiferentni i neodlučni, ispada da ulazak Crne Gore podržava 54,5 odsto ispitanika. Poslije Crne Gore najveću podršku ima BiH sa 28 odsto za ali i 29 odsto protiv. U  slučaju Sjeverne Makedonije 26 je za,  a 27 odsto protiv ). U slučaju Srbije protiv je 35 odsto, a za  25.  Albansko članstvo je  podržalo 24 odsto anketiranih ,  35 odsto protiv. Kosovo u sastavu EU želi vidjeti 20 odsto anketiranih  dok je protiv 37 odsto

Anketa koju je 12. decembra objavio Evropski savjet za vanjske poslove (ECFR) otkriva nove trendove u podršci običnih građana EU kada se radi o politici proširenja ovog bloka. Podrška ranije posrnulom proširenju je ponovo u porastu od februara 2022. godine kada je Ruska Federacija otpočela oružanu agresiju na Ukrajinu. Međutim, u Evropi, u ovoj godini ponovo jačaju populističke i evroskeptične partije, i uz stagnaciju ukrajinske inicijative na frontu, ECFR smatra da je EU dužna iskoristiti sadašnji momenat.

Istraživanje je objavljeno samo dva dana prije početka Samita EU lidera (14-15. decembar) na kojem je odlučeno da se otpočnu pristupni pregovori sa Moldavijom i Ukrajinom, dok je Gruzija dobila status zemlje kandidata. Isto je obećano i Bosni i Hercegovini nakon dodatnog usklađivanja sa kriterijima za članstvo o čemu Evropska komisija (EK) treba izvijestiti u martu. Suvišno je reći da je za mnoge građane ove zemlje odluka sa samita predstavljala novo razočarenje.

Anketa je rađena na reprezentativnom uzorku od šest zemalja od kojih su četiri stare članice (Danska, Njemačka, Francuska i Austrija) i dvije nove (Poljska i Rumunija). Iako se istraživanje primarno bavi nivoom podrške Evropljana članstvu Ukrajine rezultati ispitivanja evropskog javnog mnijenja na slučaju Zapadnog Balkana zavrijeđuju pažnju. Od šest balkanskih zemalja na putu za članstvo u EU, većinsko raspoloženje građana EU za proširenjem postoji samo u slučaju Crne Gore. U totalu iz svih 6 država članica učlanjenje Crne Gore podržava 30 odsto ispitanika dok je protiv 25 odsto. Indiferentno je 21 odsto dok 24 nema mišljenje. U apsolutnim brojkama kada se oduzmu indiferentni i neodlučni građani ispada da ulazak Crne Gore podržava 54,5 odsto ispitanika. Osim naše zemlje, građani EU bi večinski podržali još učlanjenje Moldavije (30 odsto za i 28 odsto protiv) i Ukrajine (37 odsto za i 33 odsto protiv).

Poslije Crne Gore najveću podršku ima BiH sa 28 odsto za ali i 29 odsto protiv. Mala razlika od 1 procenta postoji i u slučaju Sjeverne Makedonije (26 za prema 27 odsto protiv ). U slučaju Srbije protivljenje EU građana njenom ulasku je puno veće (protiv je 35 odsto dok je za 25). To korespondira i većinskom protivljenju srbijanskog stanovništva članstvu u EU, pogotovo ako to znači obavezujuće priznanje nezavisnosti Kosova. Sadašnja srbijanska vlast je jedini izuzetak na Balkanu koja već duže vrijeme u medijima pod svojom kontrolom vodi aktivnu kampanju protiv učlanjenja u EU (iako deklarativno nije odustala od članstva i predpristupnih fondova prije svega) uz forsiranje teorija zavjere protiv srpskog naroda i svetosavlja. Kao alternativa se nudi “neutralnost” u zagrljaju Rusije i Kine čiji totalitarni sistemi služe kao  uzor za uređenje srpske države.

Još veće protivljenje EU građana je prema članstvu Albanije i Kosova. Albansko članstvo bi podržalio 24 odsto Evropljana dok bi 35 odsto bilo protiv. Kosovo u sastavu EU želi vidjeti samo 20 odsto Evropljana dok je protiv 37 odsto. Evropljani su većinski i protiv članstva kavkaske Gruzije (25 za i 31 odsto protiv). U slučaju Turske postoji apsolutno većinsko protivljenje ulasku u EU od 51 odsto naspram svega 19 odsto podške.

Kada se pogledaju ankete po pojedinačnim državama članicama EU (u okviru ukupnog uzorka od 6 država) crnogorsko pristupanje ima daleko veću podršku u novim članicama EU od prilično hladnog stava “stare Evrope”.

Od starih članica Austrijanci imaju najveći postotak podrške od 34 odsto, ali se i 36 odsto protivi crnogorskom članstvu. Danska podrška stoji na 26 odsto za dok je protiv procenat više – 27. Njemačka podrška je ista kao i danska, ali se zato 33 odsto Njemaca protivi ulasku Crne Gore. Crnogorci najgore stoje kod Francuza čija podrška je svega 17 odsto dok je protiv ulaska Crne Gore u EU duplo veći broj ispitanih – 34 odsto. Ovakvi stavovi o crnogorskomm članstvu ne bi trebali čuditi budući da je trodecenijski režim Mila Đukanovića i njegove Demokratske patrije socijalista (DPS) gradio imidž Crne Gore kao mafijaške države duvanskih i narko kartela u prijateljstvu sa Putinovom Rusijom i njegovim oligarsima. Podrška evropskim vrijednostima je bila, kao i u slučaju bratskog srbijanskog režima, samo deklarativna i ciljana da omogući pristup predpristupnim fondovima.

Raduje  puno bolja percepcija Crne Gore i njenog članstva u istočnoj Evropi. Poljaci ubjedljivo podržavaju naš ulazak sa 36 odsto podrške i svega 13 odsto protiv dok je podrška Rumuna još ubjedljivija sa 38 odsto za i samo 9 odsto protiv. Interesantno je i da Poljaci i Rumuni većinski podržavaju proširenje evropskog bloka prema svim aspirantima sa izuzetkom Kosova (u slučaju Rumunije koja ionako ne priznaje njegovu samostalnost).

Osim snažne podrške Evropskog savjeta za vanjske poslove (ECFR) da se iskoristi momentum zbog rata protiv Ukrajine, na novom crnogorskom rukovodstvu je da odradi najveći dio posla i iskoristi potencijalne prednosti u slučaju malene Crne Gore. Ulazak Crne Gore u EU bi u tehničkom smislu predstavljao statističku grešku koji ni EU ni njeni građani ne bi bi osjetili, a sa prihvatanjem Crne Gore bi se poslao jasan signal da vrata EU nisu trajno zatvorena nakon ulaska Hrvatske. Međutim, sa mnogih evropskih adresa se konstantno poručuje da ostaje veliki dio posla da se uradi na razgradnji miloističkog sistema i imidža kako bi predstavili Crnu Goru u boljem svjetlu i prema starim članicama EU.

Jovo MARTINOVIĆ