Teško da će ova vlast u Srbiji otići sa političke scene demokratskim putem, odnosno izborima

MONITOR: Srbija je danas zemlja mitinga i kontramitinga. Može li se tim protestima srušiti režim Aleksandra Vučića?

POPOV: Građanski protesti koji traju nekoliko meseci su ipak uspeli da uzdrmaju vlast tim pre jer se ne dešavaju samo u Beogradu i Novom Sadu, nego u još preko 25 gradova u Srbiji. Vlast je učinila nekoliko ustupaka koji idu u prilog ovoj konstataciji. Smenila je,  na primer,  svoja dva gradonačelnika koji su zbog kriminalnih dela, koja su učinili, izgubili ne samo gradonačelničke pozicije, nego će najverovatnije završiti u zatvoru. Moglo bi se navesti još takvih primera, pri čemu vlast pokušava da prikaže da to nije ustupak opoziciji nego uvažavanje volje nezadovoljnih građana. Ukoliko se istraje u protesima to bi moglo ozbiljno da uzdrma vlast, da je polako kruni i dovede do neminovnog kraja.

MONITOR: Protesti su bili i građanski, a onda se pokazalo da iza njih stoje čelnici stranaka?

POPOV: Pokazalo se da je prošlo vreme narandžastih revolucija i da su postkomunistički lideri postali otporni na gandijevske građanske proteste, kao i da su spremni da upotrebe sva raspoloživa sredstva da bi ostali na vlasti (a imaju ih u izobilju od regularne do paramilicije, tajnih službi, kontrolisanih medija) i ne libe se da ih koriste u punom kapacitetu. U svim državama ex Jugoslavije imali smo u više navrata građanske proteste, zbog autoritarnih vlasti koje su građane dovele u materijalnu i moralnu bedu, međutim oni bi trajali jedno vreme, a onda se ugasili sami od sebe jer nisu imali jasno vođstvo, kao ni jasan progam. Naravno, to ne znači da stavljanje stranaka na čelo protesta garantuje pozitivan ishod, tim pre kada  u suštini po svojoj prirodi, pa i ideologiji koju zastupaju, nisu ništa bolje od sadašnje vlasti, kao što je sada slučaj u Srbiji.

MONITOR: Ko su Borko Stefanović, Vuk Jeremić i Boško Obradović,  koji se zalažu za radikalizaciju protesta?

POPOV: Borko Stefanović je levičar bez stranke, Vuk Jeremić se još iz vremena kad je bio ministar spoljnih poslova Srbije pokazao kao nacionalista koji nas je zavađao sa susedima, pa i najuticajnijim zemljama Zapada, a Boško Obradović je vođa Dveri, koja je ultra desničarska stranka koja u svom programu ima elemenata Ljotićeve ideologije. Ako tome dodamo i Đilasa, koji je nedavno osnovao sopstvenu stranku nazovi leve orijentacije, onda dobijamo ono što narod kaže – kad bi ih skuvali ne bi im se čorbe pomešale. Takva jedna šarolika grupacija, gde po eksponiranosti, pa i radikalnosti, značajno preteže desna strana u velikoj meri je doprinela smanjenju broja građana koji protestuju, a i među onima koji se okupljaju nedostaje energije, što je bilo veoma vidljivo na velikom okupljanju 13. aprila, najavljenom kao presudnom za rušenje sadašnje vlasti za vreme i nakon kojeg se ništa značanije nije desilo. Razlog što oni nisu uspeli da pridobiju veliki deo građanski opredeljenih ljudi, koji jesu opoziciono orijentisani u odnosu na Vučića, leži  u programu Saveza za Srbiju u kojem se već  u prvoj tački zalažu za zamrznut konflikt na Kosovu, a evropski put Srbije se nigde ne spominje.

Zbog sve bahatijeg ponašanja ovog režima, koje izaziva sve brojnije proteste i na cehovskoj i drugoj osnovi, sigurno je da mu se bliži kraj, ali za taj kraj neće biti najzaslužnija trojka koju ste spomenuli, mada će naravno i njihovo delovanje tome doprineti .

MONITOR: Kakve bi se mogle očekivati promjene u Srbiji i regionu ako bude smijenjen Vučić?

POPOV: Odlazak ovog režima i njegovog čelnika biće buran. Teško da će ova  vlast otići sa političke scene demokratskim putem, odnosno izborima, što nosi sa sobom brojne neizvesnosti.To tim pre jer je Srbija trenutno veoma podeljeno društvo po više osnova – u odnosu na rešavanje problema Kosova, u odnosu na evropski put, a samim tim je podeljena i na proevropski i proruski orijentisane građane. Imajući u vidu da je ova vlast podsticala te podele, nije isključeno da na toj osnovi dođe i do unutrašnjih previranja. Kakav bi njihov ishod mogao biti, to ni najupućeniji  analitičari ne mogu da predvide. Bitno je i  ponašanje  spoljnog faktora u takvoj situaciji, jer se baš preko Srbije velike sile nadmeću za uticaj na ovim prostorima, koje ponekad podseća na period Hladnog rata. Ako se ima u vidu da imamo latentnu nestabilnost BiH, da u Crnoj Gori i Albaniji traju slični protesti protiv autoritarnih vlasti, sigurno je da bi se u ovakvom raspletu nestabilnost prelila i na region.

MONITOR: Kako Vučiću uspijeva da sedam godina, kako kažu analitičari, drži Srbiju u zarobljeništvu i poručuje učesnicima protesta: „Neka šeta i pet miliona, nijedan zahtev neću usvojiti“?

POPOV: Ovaj režim opstaje po sličnom receptu koji je već viđen u Mađarskoj i drugim zemljama sa autoritarnim režimima. Vlast je urušila vladavinu prava, razorila nezavisne institucije, uvela kontrolu medija i razvila klijentelizam, tako da je danas u Srbiji teško doći do bilo kog posla ukoliko nisi član vladajuće stranke. Režim vlada ucenama i zastrašivanjem, a tamo gde to ne uspeva potkupljivanjem građana. Ali   sve ima svoje granice dokle se može trpeti. Sve to, kao i razvijena korupcija, masovni odlazak mladih, kao i sve veća bahatost režima, koja se ogleda i u navedenoj Vučićevoj izjavi, su i tempirana mina pod temeljima ovog i ovakvog režima i osnovni generator sadašnjih protesta sa nesagledivim posledicama po sam režim, ali i budući razvoj događaja u Srbiji.

MONITOR: Kako ocenjujete rezultate dijaloga na Samitu u Berlinu od 29. aprila?

POPOV: To je još jedan pokušaj da se ožive briselski pregovori bez konkretnih rezultata. Dalji razvoj događaja zavisiće  od sastava i stava nove briselske administracije, imajući opet na umu američko uplitanje u rešavanje kosovskog problema.

MONITOR: Kako je najbolje rješiti status Kosova?

POPOV: Mislim da je najbolje rešenje bilo da je primenjen deo Briselskog sporazuma o Zajednici srpskih opština, uz davanje neke vrste eksteritorijalnosti za srpske manastire na Kosovu.

MONITOR: Predsjednik Predsjedništva BiH i doskorašnji predsjednik Republike Srpske i dalje priča o ujedinjenju sa Srbijom, a to nailazi na prećutnu saglasnost i Beograda…

POPOV: Još u vreme Koštunice otvoreno je nagoveštavana mogućnost da se gubitak Kosova nadomesti pripajanjem RS, a ona i dalje nije stavljena ad akta, svojim izjavama svakodnevno je podgreva Milorad Dodik. Što je najgore od tih izjava, koje je često  na raznim javnim skupovima  iznosio i  u Beogradu, ne ograđuju se zvaničnici Srbije. Svaki iole politički pismen čovek mora biti svestan da bi razbijanje BiH na ovaj način dovelo do potpune destablizacije regiona, pa i Evrope, koja je zbog problema unutar EU nestabilnija nego ikad od Drugog svetskog rata.

MONITOR: Povodom nedavne 30- godišnjice od “jogurt revolucije” kojom je režim Slobodana Miloševića ukinuo autonomiju Vojvodine,  Vi ste izjavili da je nakon toga Vojvodina “potpuno materijalno i moralno uništena”.

POPOV: Dok je Vojvodina imala punu autonomiju na najbolji način koristila je komparativne prednosti, tako da je u nekadašnjoj Jugoslaviji, zajedno sa Slovenijom, bila u vrhu po razvijenosti. Koliko je Vojvodina osiromašila mogu ilustrovati na mikro primeru. Srbobran je varošica na glavnom magistralnom putu E 75 koji sa juga zemlje vodi prema Mađarskoj i u vreme pre Miloševića grad je imao razvijenu poljoprivredu i prehrambenu industriju i živeo punim životom, Danas je to mrtva varoš u kojoj ne možeš prodati kuću kad neko umre. Većina nekada razvijenih vojvođanskih gradova liče danas na Srbobran.

MONITOR: Vojvodina je nadaleko bila poznata po multietničnosti. Kakvo je stanje danas?

POPOV: Vojvodina je i danas, pored Istre, jedina prava multietnička regija na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Međutim međuetnički odnosi  u Vojvodini nisu ni blizu onih koje smo imali pre Miloševićeve ere, jer seme nacionalizma koje je tada posejano i dalje klija i u Vojvodini. I u periodu posle Miloševića kroz zakonsku normativu i institucionalni okvir uveden je sistem segregativnog multikulturalizma gde deca raznih nacionalnosta nemaju mnogo prilike da se druže, idu čak u odvojene objekte, od obdaništa do završetka srednje škole. Dešava se nešto što je ranije bilo nezamislivo- u Vojvodini imamo monoetničke kafiće.

aokret ka Rusiji i Kini

MONITOR: Nakon prošlenedjeljnog susreta sa Putinom, Vučić se pohvalio da mu je predsjednik Rusije rekao da će podržavati Srbiju i „neće dozvoliti da je bilo ko dira“. Šta to znači u kontekstu Vučićevih izjava da je Srbija za evrointegracije?

POPOV: Srbija je po svemu sudeći uveliko skrenula sa evropskog puta. Jedan od razloga zbog kojih je Evropa tolerisala gušenje unutrašnjih sloboda u Srbiji je bilo uverenje da će im SNS na čelu sa Vučićem u dogledno vreme isporučiti rešenje kosovskog problema. Međutim, zahvaljujući opstrukciji sprovođenja dogovorenog u Briselu i od strane Beograda i Prištine, ali i labavom vođenju ovog procesa od strane Brisela, pregovarački proces je dospeo u ćorsokak i teško je predvideti kako će stvari dalje ići. Zbog toga je i opala blagonaklonost i bezrezervna podrška Brisela, a pre svega Nemačke i Francuske, kao okosnice EU, Beogradu. Beograd se još pre toga počeo okretati Rusiji kao svom najvećem zaštitniku, što je takođe bolo oči Briselu. Međutim, u poslednje vreme sve je vidljivije da se umesto Evropi Srbija sve više otvoreno okreće ka Rusiji i Kini i da evropske integracije više nisu prioritet sadašnje vlasti. Vlast je svesna da je krajnje neizvesno rešavanje kosovskog pitanja, tim pre što se u ceo proces umešala i Amerika, koja ga je sa idejom o razgraničenju skoro potpuno iščašila iz evropskog okvira. Prošle godine je Srbija otvorila samo dva pregovaračka poglavlja, što je upozorenje da ni Evropska unija nije zadovoljna tempom rešavanja kosovskog problema, a još manje stanjem u oblasti ljudskih prava i medijskih sloboda. Zbog svega toga aktuelna  vlast sve više traži alternativu u savezništvu sa Rusijom i Kinom, udaljavajući se ubrzano od svog evropskog puta.

U Evropi jača desnica

MONITOR: Šta očekujete od Evrope nakon izbora za Evropski parlament 26. maja?

POPOV: Po svemu sudeći desnica će u evropskim institucijama imati daleko jaču poziciju nego što je imala. Zbog unutrašnjih problema proces proširenja će biti zaustavljen na neodređeno vreme, a sasvim je moguće da se ostvari Makronova ideja o tome da se stvore dva kruga članica, gde će u prvom krugu biti zemlje starih demokratija, a u drugom većina od bivših socijalističkih zemalja koje nakon prijema ne samo da nisu ojačale svoj demokratski kapacitet, nego su neke od njih uvele autoritarne režime, urušile vladavinu prava, slobodu medija i nezavisne institucije, bez velike želje da se upuste u borbu protiv visokog nivoa korupcije.

Veseljko KOPRIVICA