Povežite se sa nama

INTERVJU

AIDA ĆOROVIĆ, GRAĐANSKA AKTIVISTKINJA IZ SRBIJE: Nekada se moraju podnijeti neke žrtve

Objavljeno prije

na

Ne želim da se odreknem svog stava vezanog za ratne zločine, jer ovo je istovremeno i simbolički gest solidarnosti sa građanima Sarajeva. I ako nisam Srpkinja, dužna sam da pokažem odgovornost zbog svega što je prema okruženju, BiH prije svega, urađeno u ime nas građana Srbije

 

MONITOR: Prekršajni apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepeno rješenje kojim ste osuđeni na novčanu kaznu od 100000 dinara jer ste, kako se navodi, prekršili odredbe Zakona o javnom redu i miru. Jeste li očekivali ovakav ishod?

ĆOROVIĆ: Ovakva presuda je glupa. Da su oni koji stoje iza čitavog zamešateljstva pustili da ceo slučaj prođe “ispod žita”, da  zastari, sve bi prošlo neprimećeno. Mene ne bi bilo svako malo u medijima da pričam na ovu temu, a samim tim, ne bi ni tema bila dve godine u žiži interesovanja.

Ključno je – govoriti o ratnim zločinima i ratnim zločincima,  o odgovornosti i krivici političkog, vojnog i vrhova bezbednosnih službi tokom ratova 90-tih. U suštini, jako sam zadovoljna što je moj cilj postignut i što je njihova arogancija prevladala i što je, zahvaljući njima ova tema u fokusu, što su mnogi saznali ko je Ratko Mladić i za šta je pravosnažno osuđen u Haškom tribunlu. Sada postaje potpuno jasno da vlast u Srbiji pokušava da rehabilituje ratne zločince koji su počinili najveća zlodela nakon Drugog svetskog rata. To i ne čudi ako znamo da su baš oni bili deo ratne mašinerije 90-tih.  Naravno, ova presuda ima i dimenziju upodobljavanja i disciplinovanja svakoga ko se na bilo koji način opire vlasti u Srbiji, a nema sumnje da sam agilno osuđena pred same izbore. Nema sumnje da sam i dodatno osuđena kao žena i kao pripadnica manjinskog naroda.  Tako Vučić i pravosuđe daju vetar u leđa nacionalističim krugovima, koji sada imaju argument da me prozivaju izdajnicom Srbije, da me vređaju na nacionalnoj osnovi i šalju me u Sarajevo ili Stambol.

MONITOR: U odluci Suda se navodi da ste „gađali jajima“ i „ psovali policajca“. Nigdje se, međutim, ne pominje da je na zidu bio mural sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Kako objašnjavate taj „previd“?

ĆOROVIĆ: Jasno je da se ne radi o previdu, već o svesti da oni čine prekršaj, a ne Jelena Jaćimović i ja. Skaredno je da u pozivu za sud, a potom i u presudi, piše da sam gađala zgradu. Znaju sudije, mnogo bolje nego ja, da je Republika Srbija donela zakone o sarandji sa Haškim tribunalom i da je država, na osnovu tih pravnih akata, izručila Mladića Hagu.  Srbija  ima i zakonodavni okvir i Specijalni sud koji se bavi procesuiranjem ratnih zločina nižeg reda odnosno zlačina koji spadaju u naše zakonodavstvo. Dakle, Jelena i ja smo samo branile naše zakone i ustavni poredak, a oni su ih ovom presudom prekršili. Zamislte samo da najviši politički vrh u Nemačkoj stane iza prikaza Adolfa Hitlera i da njihovo pravosuđe aminuje takav akt, tako što kazni one koji javno protestvuju  protiv slavljenja najvećeg zločinca u novijoj istoriji sveta.

MONITOR: Najavili ste da kaznu nećete platiti i da ste spremni na posljedicu da Vam se novčana kazna zamijeni kaznom zatvora. „Verujem da ponekad treba žrtvovati sebe“, citirali su mediji Vaš stav. Pretpostavljam da to znači i da očekujete da će ljudi bolje razumjeti Vaše razloge zbog kojih ste napravili javni gest protiv slavljenja zločina?

ĆOROVIĆ:  Uvek i pre svega mi je  važno da budem u miru sa sobom i svojim odlukama. Dala sam reč i imam obavezu pred sobom, pogotovu za javno izgovorenu reč. Zbog odgovornosti  prema sebi  ostaću dosledna u odluci da odem u zatvor. Ne želim da se odreknem svog stava vezanog za ratne zločine, jer ovo je istovremeno i simbolički gest solidarnosti sa građanima Sarajeva. Čak i ako nisam Srpkinja, dužna sam da pokažem odgovornost zbog svega što je prema okruženju, BiH pre svega, urađeno u ime nas građana Srbije.  Nekada se moraju podneti neke žrtve, nemoguće je samo na društvenim mrežama menjati okruženje.

MONITOR: Pored podrške, bilo je i onih koji su prikazujući Vas samo kao Bošnjakinju  smatrali da niste „prava“ za gest osude Mladićevih zločina nad Bošnjacima. To je dolazilo i od onih koji su dobro poznavali Vaš građanski aktivizam. Kako ste razumjeli tu kritiku u vezi sa „podobnošću“?

ĆOROVIĆ: Kada govorimo o drugim ljudima i okolnostima, mi pre svega, govorimo o sebi. I tu leži odgovor na Vaše pitanje. Dežurni kritičari su oni koji uvek traže opravdanje zašto nešto nisu uradili, a ne rešenje i način da nešto bude učinjeno. To su, uglavnom, oni hrabri na društvenim mrežama, ali , odreda, neaktivni kada nešto zaista treba uraditi u realnom životu. To su ljudi koje Radomir Konstaninović opisuje u bravuroznoj Filozofiji palanke;  to je odlika malograđanskog, palančkog duha;  to su ljudi koji, u nedostatku  hrabrosti, zapljuvavaju aktivnosti onih koji stoje iza svojih životnih stavova i dela. Puno je   kolega iz civilnog sektora koji svoj angažman vide kao uhleb i aktivizam kao robu za koju će dobiti neki novac, ergo, ako nema para  nema ni aktivizma. Srećom, nisu svi NVO aktivisti/kinje postali preduzetnici, još je puno onih koji veruju u ideje i ideale.

MONITOR: Ovih ste dana, aktivni i u reaktiviranju Antifašistickog fronta žena koji je nekada bio ambiciozno zamišljeni posleratni projekat emancipacije zena. Pominje se povezivanje zainteresovanih za tu ideju u svim postjugoslovenskim državama. Šta su povodi a šta ciljevi i ambicije novog AFŽ-a?

ĆOROVIĆ: Osam decenija nakon osnivanja Antifašističkog fronta žena, 6.decembra prošle godine, u Bosanskom Petrovcu nastala je Feministička antifašistička mreža (FAM-a) koja se oslanja na internacionalno nasleđe pretkinja koje su udružene u AFŽ krenule u borbu protiv fašizma.. Izbor svih nas koje činimo ovu mrežu su mir i razoružanje, ideja ravnopravnosti, poštovanja različitosti, slobode i pravde kao osnovnih vrednosti…Iza FAM-a danas stoji više od stotinu žena iz postjugoslovenskog prostora. Ali, važno mi je da podvučem, da je ova mreža otvorena ka svima.

Nekome ko prvi put čita naš  Manifest- sve to može zvučati kao spisak lepih želja ili kao neka nova utopija. Ali, svaku stavku u ovom dokumentu vidimo kao osnov za zdravo društvo utemeljno na ravnopravnosti i poštovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda.

MONITOR: Nakon dva masovna ubistva početkom maja, mnogo se govorilo o uzrocima erupcije tolikog nasilja. Neki su to povezivali i sa nikada „prevaziđenom“ atmosferom ratnih 1990-tih. Zašto su-i da li su, mali ili nikakvi pomaci u razumijevanju uloge Srbije u ratnom raspadu SFRJ?

ĆOROVIĆ: Ja sam jedan od najupornijih i najdosadnijih glasova u srpskoj javnosti koji stalno pokušava da nas vrati na početak 90-tih i na ono šta je tada pod okriljem srpskih i crnogorskih, a uz snažnu podršku hrvatskih političkih predvodnika  učinjeno u krvavom raspadu Jugoslavije. Zagovornica sam i ideje da ratovi iz 90-tih nikada nisu ni otišli sa ovih prostora. Ovo što danas živi većina građana u Srbiji nije ništa drugo do rat, u nešto izmenjenom obliku. Kada se propagandni slojevi ogule, pokazuje  se da ova je vlast  svojim odnosom prema ratnim zločinima iz 90-tih, legitimisala svoj modus operandi. U moru egzistencijalnih problema, ali i u nastojanju da se 90-te zaborave, većina građana Srbije-ali i najveći deo opozicije, nikako da uvide snažne uzročno-posledične veze koje stoje između sadašnje pljačke Srbije, otimanja prirodnih resursa, Rio Tinta, između potpune devastacije Beograde i većine gradova ove zemlje, između sve gorih uslova života i sve većeg siromaštva, između razorenih institucija i uništavanja države, između skoro opipljivog osećanja straha i nesigurnosti, sa onim što je, u ime srpstva, urađeno tokom 90-tih. Tragični događaji iz maja ove godine i 19 ubijenih u OŠ Vladislav Ribnikar i u selima oko Mladenovca,  posledica su  mržnje i zla koje se svakodnevno ubrizgavaju u mentalne matrice većine, a sve to korene ima u 90-tim. Deca koja kinje i tuku drugu decu, deca koja spaljuju i čereče životinje, deca koja šalju dojave o bombama, deca koja maltretiraju starije, deca  puna mržnje i straha su posledica vrednosnog sistema koji smo kao društvo iznedrili.

 

Upadljiv  je izostanak čestitki sa Zapada Vučiću poslije izbora

MONITOR: U Beogradu se traži poništavanje beogradskih izbora. EU je reagovala dosta uopšteno, a Vladimir Bilčik je izborne nepravilnosti proglasio neuticajnim na rezultat. Drugi EU posmatrači su naveli očigledne prevare, a oglasilo se i Njemačko ministarstvo spoljnih poslova sa oštrijim primjedbama na regularnost. U kom pravcu bi moglo da krene razrješenje ove situacije?

ĆOROVIĆ: Dosadašnje ponašanje EU institucija mi nije ulivalo poverenje, a izjava Vladimira Bilčika je najbolje oslikavala njihov odnos prema nama. Dobra je vest da sada ključni mediji u Nemačkoj i Francuskoj pišu o otvorenoj izbornoj krađi, a sve glasniji su uticajni evropski političari koji apostrofiraju te iste probleme. Čini mi se da suština leži u izjavi Florijana Bibera, koji je rekao da je upadljiv izostanak čestitki sa Zapada i da će dalji razvoj događaja zavisti od toga koliko se opozicija i građani budu borili da ospore rezultate izbora.

 

Predstavnici međunarodne zajednice su saučesnici u našoj pljački i unižavanju

MONITOR: Ratovi  u Ukrajini i na Bliskom istoku, pokazuju koliko je praksa zaštite prava na život u najvećem dijelu savremenog svijeta, daleko ispod „birokratski“ prihvaćenih normi. Kako gledate na nove lokalno-globalne sukobe i na njihov uticaj na zemlje našeg regiona koji se, od strane „geopolitičkog Zapada“ smatra ranjivim u ovom kontekstu?

ĆOROVIĆ: Podivljali i dehumanizovani neoliberalni kapitalizam, udružen sa brojnim oblicima perfidnog neokolonijalzma, uz pumpanje međuetničkih i međurasnih sukoba i kroz kreiranje straha-kao najefikasnijih načina držanja ljudi u potčinjenosti, čine novi pojavni oblik fašizma. Te  činjenice obeležavaju ovaj globalni trenutak. Ratovi koje ste naveli služe da ljude na planeti drže u strahu i tako nam otupljuju reakciju za građansko samoorganizovanje i otpor planetarnoj ekonomskoj pljački. Tu se ni naš prostor ne razlikuje od ostatka sveta-desila se dramatična preraspodela dobara i vrednosti, većina građana grca u bedi i siromštvu, a broj milionera i milijardera je u stalnom porastu. Predstavnici međunarodne zajednice su druga strana tog novčića i mogu da kažem da su oni, praktično, saučesnici u pljački i unižavanju svih nas koji živimo na ovim prostorima. Licemerje međunardne zajednice vidi se u skretanju pogleda sa neregularnih izbornih procesa, u stalnom pritisku nad nezavisnim medijima, u tolerisanju minimizovanja i ukidanja ljudskih prava. Ogleda se i u stalnoj i bezrezervnoj podršci stabilokratskim režimamima čije su uspostavljanje podržali, ali najznačajnije, pokazuje se u stavljanju šape nad ekonomskim resursima u regionu. Ne verujem više obećanjima o ulasku u EU. Oni nas vide kao otpad za prljave tehnologije, kao izvor besplatnih ljudskih  resursa i kao branu od narastajuće migranske plime.

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

MIODRAG VUJOVIĆ, EKONOMSKI ANALITIČAR: Logika Skarlet O’Hare

Objavljeno prije

na

Objavio:

Sve je vidjivija površnost u prikrivanju problema koji su očigledni: postepena ekonomska marginalizacija socijalno ranjivijih, sveopšti pad preduzetničkog elana i dolazak na naplatu nagomilavanja zaposlenih u državnoj upravi

 

 

MONITOR: Dobili smo prijedlog budžeta za 2025. godinu, sa tri dana kašnjenja u odnosu na zakonsku normu. Kakvi su prvi utisci?

VUJOVIĆ: Da je Budžet koncipiran sasvim surotno od onog što je obećavala ova vlast kada je bila opozicija. On je prepun stavki koje govore o povećanju privilegija i beneficija za one koji su na vlasti, a dozirana su sredstva prava iz oblasti socijlne zaštite. Druga impresija je da se isuviše nonšalantno predstavljaju trenutna i buduća budžetska opterećenja.

Dva paramtera nam dosta govore. Prvi: uvećana su sredstva za reprezentaciju sa oko 650 hiljada eura koliko je planirano za ovu, na preko miliona eura za narednu godinu, službena putovanja su uvećana sa 5,8 na oko 8,2 miliona, dakle uvećanje od 41 posto dok je za porodiljsko odstvo uvećanje bilo sa 35 na 36 miliona, ili manje od 3 posto. Stavka ostala prava iz oblasti socijalne zaštite nepromijenjena je u odnosu na 2024. godinu. Poseban komentar ne treba.

Drugi: nedostajuća sredstva na nivou od 1,14 milijardi eura prilično su velika, bez obzira na zavodljivost određenih parametara o sveopštem rastu. Dionica autoputa Smokovac – Mateševo je koštala znatno ispod tog iznosa sa svim mogućim propustima, finansijskim nepromišljenostima i nedorečenostima. Naravno da nova vlast nasljeđuje dugove prethodne i da ih mora servisirati, ali to je ne lišava odgovornopsti da sistem uvede u stabilnije okvire. Jednog dana će i neka buduća vlast morati da menadžeriše vraćanja nekih ranijih dugova. Vidjeli ste trendove u socijlanim davanjama, to je indikator da stvari nisu ružičaste ni sada.

Ova dva parametra izazivaju nelagodu i sve je vidjivija površnost u prikrivanju problema koji su očigledni: postepena ekonomska marginalizacija socijalno ranjivijih, sveopšti pad preduzetničkog elana i dolazak na naplatu nagomilavanja zaposlenih u državnoj upravi.

Milena PEROVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

BODO VEBER, SAVJET ZA POLITIKU DEMOKRATIZACIJE, BERLIN: Šolcov poziv Putinu je štetan – samim tim što se desio

Objavljeno prije

na

Objavio:

Ako EU zaista želi štititi Zapadni Balkan od Trampa, ima samo par sedmica za sveobuhvatni strateški politički preokret prema regiji, baziran na čvrstoj i dosljednoj odbrani svojih demokratskih vrijednosti

 

 

MONITOR: Razrješenje ministra finansija Kristijana Lindnera iz liberalne FDP, povod je za gubitak većine njemačkog kancelara Olafa Šolca u Bundestagu. Šta su pravi uzroci raspada vladajuće „semafor koalicije“?

VEBER: Vladajuća semafor koalicija prva je u istoriji Savezne Republike Njemačke koja nije bila sastavljena od dvije nego od  tri stranke, što je značilo vise ideološko-programskih razlika nego što je uopbičajeno. A onda su svjetski politički tokovi-konkretno rat u Ukrajini, suštinski promijenili okvir vladavine naspram dogovorenog, kompromisnog vladinog programa. U prvoj godini, 2022. to je značilo uspješan krizni manadžment oslobođenja ovisnosti od ruskih energenata. Medjutim, ekonomske poslijedice i prethodne korona pandemije te tog skupog preobrata, bili su inflacija te ekonomska recesija zbog rasta energetskih troškova naše industrije. Politički se s time nositi zatijevalo je dogovor između ideološko suprotnih finansijskih politika koalicijskih stranaka – liberali sa politikom štednje, socijaldemokrati i zeleni s politikom novog zaduživanja. Našli su izlaz u triku – preusmjeravanje 60 milijardi eura predviđenih a nepotrošenih od prethodne vlade. Taj je kompromis 2023. godine iznenadno srušen od Ustavnog suda, kome se bila obratila opoziciona CDU. Od tada traje rat koalicijskih partnera – u 2023. su još uspjeli dogovoriti kompromis za budžet za 2024. Ove jeseni  spremnosti za kompromis oko budžeta došao je kraj.

MONITOR: Vanredni parlamentarni izbori se predviđaju za februar 2025., a ankete pokazuju veliku prednost CDU Fridriha Merca od oko 32 posto a prema njima, SPD ima oko 15 posto. Ako rezultat na izborima bude sličan, ko bi bio vjerovatan partner CDU-sem očekivane CSU?

VEBER: Već godinu sve tri stranke sada raspadnute koalicije imaju manje  nego opozicioni CDU-CSU. Međutim, pošto se koalicija razišla zbog ideologijskih razlika, mi u Njemačkoj- prvi put u najmanje dvije decenije, imaćemo izbornu kampanju između političkih vizija i programa građanskih parlamentarnih stranaka. To je  već smanjilo postotak populističkih stranaka, konkretno novoformirane stranke Savez Sarah Wagenknecht (BSW)  sa prethodnih 10 na šest pa sad pet posto, i blizu su- prvi put rizika da neće ući u Bundestag, dok tradicionalno prirodni partner CDU-a – liberali (FDP) i dalje rizikuju da ispadnu iz parlamenta. Pod tim okolnostima, CDU-CSU će imati koalicijsku opciju samo između Socijaldemokrata i Zelenih.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR NADIJA REBRONJA, DOCENTKINJA NA DRŽAVNOM UNIVERZITETU U NOVOM PAZARU: Brisanje bošnjačke književnosti

Objavljeno prije

na

Objavio:

Izbacivanje predmeta iz bošnjačke književnosti i profesorke bošnjačke književnosti jasan je koncept. Protiv brisanja sam se  pobunila. Za svoj angažman brutalno sam kažnjena jer nisam pristala na cenzurisanje knjiga prema kojima osjećam ljubav

 

Nadija Rebronja je pjesnikinja i esejistkinja. Doktorirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Predaje književnost kao univerzitetski docent. Njena poezija je prevođena na engleski, španski, italijanski, francuski, njemački, poljski, turski, persijski, makedonski, albanski i slovenački jezik. Kao naučnik-istraživač boravila je na Univerzitetu u Beču (2009) i Univerzitetu u Granadi (2010—2011). Kao predavač književnosti održala je nekoliko gostujućih predavanja na univerzitetima u Panami na španskom jeziku. Govori engleski, španski i turski, služi se ruskim i poznaje arapski jezik. Školovala se, duže ili kraće živjela u Novom Pazaru, Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Granadi, Beču, Istanbulu. Ne vjeruje u adrese ni mjesta boravka.

MONITOR: Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru radite od 2007. Očekivali ste da vas nakon odličnih preporuka stručne komisije izaberu u zvanje vanrednog profesora. Umjesto toga, odbijen je vaš reizbor u docenta, pa nakon isteka ugovora u januaru 2025. očekujete otkaz. Kako je došlo do svega ovoga?

REBRONJA: To nisam očekivala. Ispunila sam sve uslove za vanrednog profesora i od traženih 24 boda, koliko je potrebno za napredovanje, imam 76. Komisija je ocijenila da ja višestruko premašujem tražene uslove i da u svakom aspektu koji se vrednuje kao uslov pokazujem izvrsnost. U poslednjih 10-13 godina izbori u više zvanje na DUNP više liče na montirane procese protiv ljudi nego na ono što je akademska praksa. Izmišljaju se izgovori da kolege ne mogu da napreduju i biraju ih 2-3 puta u docentsko zvanje iako imaju uslove za napredovanje. Dešavalo se da kolegama traže da od matičnog odbora koji funkcioniše pri Ministarstvu prosvjete dostave potvrde koje ne postoje jer ih taj odbor ne izdaje. Neke kolege  pristaju na sve to da zbog egzistencije. Mnogi zbog svega napuštaju univerzitet, izgubili smo dragocjene kadrove, vodeće intelektualce. Mi koji smo gradili ovaj univerzitet od njegovog početka u želji da emancipujemo podneblje u kom živimo, što je valjda suštinski nagon intelektualca, u nekom trenutku osjetili smo da smo dio Potemkinovog sela, da igramo u teatru apsurda čiji je cilj da se uhljebe pojedinci a da se adekvatan razvoj tog kraja ne desi.

Praksa maltretiranje ljudi pri izboru u zvanje dovela je do toga da su jedine osobe koje su gradile svoju karijeru na DUNP od asistenta, a koje su uspjele da pređu put do redovnog profesora zapravo rektorka Zana Dolićanin i njen brat Edin Dolićanin. Oni su djeca prvog rektora koji je učestvovao u osnivanju univerziteta, Ćemala Dolićanina. Nakon svega, Zana je izabrana za rektorku jer nije bilo mnogo redovnih profesora koji su konkurencija.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 22. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo