MONITOR: Proteklo je devet mjeseci od nastavka Briselskog dijaloga o Kosovu. Kakav je rezultat?
BAJRAMI: Od kako je porošle godine najavljeno da dijalog ulazi u finalnu fazu, u kojoj bi Kosovo i Srbija trebali postići ono što EU već zvanično naziva sveobuhvatni pravno obavezujući dogovor o normalizaciji, nema pozitivnih pomaka. Naprotiv, počelo se sa spekulacijama i kalkulacijama kako bi taj finalni dogovor mogao izgledati – u Beogradu se javno govori o novim teritorijalnim rešenjima uključujući podelu Kosova, dok je u Prištini pukla politička konfrontacija oko toga ko će predstavljati Kosovo u tim pregovorima. Istivremeno, od onoga što je bilo ranije dogovoreno ništa se više nije moglo sprovesti – svi su u očekivanju šta će taj krajnji dogovor da donese, ukoliko ga bude.
Naravno, ne treba smetnuti sa uma i to da je dijalog i prije najavljene finalne faze već bio zapao u ćorsokak; od 2015. godine skoro da i nema većih kopraka napred, osim onoga o telefonskom kodu za Kosovo, koji je ionako već bio dogovoren 2013, ali je njegova implementacija zakasnela. Ako se iskreno pogleda taj Briselski dijalog, neće se naći bog zna kakav progres u poslednje 3-4 godine, a sa lakoćom se može naći dosta regresa. Nije ovo bio uspešan proces.
MONITOR: Da li će Kosovo biti podijeljeno ili će biti razmjene teritorija – jug Srbije za sjever Kosova?
BAJRAMI: Mislim da ni jedno ni drugo nije moguće bez guranja celog regiona u nove sukobe. Takva rešenja, koja se u biti zasnivaju na etničkom principu, ne mogu se sprovesti izolovano, samo na Kosovu. Ako se dozvoli podela Kosova, zašto se ne bi podelile i ostale zemlje regije, naročito one koje imaju poveće manjinske zajednice? Ko bi onda imao pravo zabraniti otcepljenje Albancima u Makedoniji ili Crnoj Gori, Bošnjacima u Srbiji ili Crnoj Gori, Srbima u Bosni, Hrvatskoj ili Crnoj Gori… i tako dalje, da ne nabrajam sve moguće slučajeve. A to bi se onda moglo proširiti i van regije, na skoro celu Istočnu Evropu. Tako nešto je ne samo opasno jer će nas vratiti u doba etničkih sukoba i ratova, već je i neostvarljivo – jer teritorije Ballkana i Evrope nisu etnički homogene. Razmena teritorija bi podrazumevala i razmenu stanovništva, stotine hiljada novih izbeglica, miliona možda, i, naravno, totalni krah politike Zapada o stvaranju multietničkih i multikulturalnih demokratija na Balkanu. Mislim da je to u Evropi 21. veka, nedozvoljivo, ali i neizvodljivo.
MONITOR: Ko forsira podjelu Kosova?
BAJRAMI: Priča oko podele Kosova nije nova. O tome se već dosta govorilo u Beogradu, malo šapatom a od skora i sve glasnije. Mislim da je ta ideja, koju neki u Srbiji nazivaju i razgraničenjem, potekla od Dobrice Ćosića, koji je već poodavno predložio da se Kosovo podeli, tako da se, kako je on to tada rekao, “zna šta je srpsko, a šta albansko”.
Izgleda da je na kratko, 2002. godine, podelu Kosova kao rešenje na umu imao i ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić. Priče o podeli Kosova su stale 2008. proglašenjem nezavisnosti Kosova, ali nisu zaboravljene, pa je već dosta dugo srpski šef diplomatije Ivica Dačić zagovarao podelu/razgraničenje. A sada, vidimo, i predsednik Srbije je stao iza te ideje.
Na Kosovu, iako ima najava da je predsednik Hašim Tači spreman pregovarati o razmeni teritorija – Sever za Preševsku Dolinu – podela generalno nije prohvatljiva. Čak je i ači bio pažljiv da javno govori o ujedinjenju Preševske Doline sa Kosovom, a ne o podeli, kojoj se on zvanično protivi. No, javne diskusije i polemike u poslednjih nekoliko nedelja pokazuju kako nema kritične mase među Albancima, ali i Srbima, za nešto takvo. Od kako je Beograd i javno počeo zagovarati podelu kao “rešenje”, a kosovski predsednik Tači predlaže “korekciju granica” – što je za mnoge jedna te ista stvar kao i razmena teritorija –većina reakcija na Kosovu je negativna, dok se tome oštro protivi i većina Srba na Kosovu, pa čak i Srpska crkva. To je logično, jer bi tim nekim planom “Sever za Preševo” sve ono što Beograd i Srbi decenijama nazivaju “svetinjom” i “Jersualemom” srpstva na Kosovu, ostalo u ruke Albanaca! Što, naravno, pokazuje da su političke parole beogradskih vlasti o Kosovu kao “Srcu Srbije” ništa drugo do priče za malu decu.
MONITOR: Je li pravedno rješenje zajednica srpskih opština?
BAJRAMI: Asocijacija srpskih opština može biti pravedno rešenje samo ako omogući funksionalnost celog Kosova i ukoliko se ono uklopi unutar drzavnog ustavno-pravnog poretka. Mislim da bi najlogičnije bilo da se asocijacija dogovori između Vlade Kosova i političkih predstavnika kosovskih Srba. Meni je činjenica da se o asocijaciji pregovaralo sa Srbijom nelogična i sasvim neproduktivna. Asocijacija je prihvatljiva ako je ona sredstvo za poboljšanje lokalne vlasti u opštinama gde su Srbi većina. Ako će asocijacija da bude neka nova Republika Srpska, to je neprihvatljivo. Kosovo neće i ne može da postane nova Bosna i Hercegovina. A mislim posle iskustva sa BiH, ni međunarodna zajednica ne bi trebala da ima žeđ za takvim rešenjem. Naravno, osim onih koji ne žele stabilnost i mir u regiji.
MONITOR: Koje je najbolje rješenje od svih scenarija?
BAJRAMI: Eto, već sam pomenuo, rešenje je da Srbija prizna Kosovo, da Kosovo nastavi izgradnju građanskog društva, sa posebnim pravima za manjine, nacionalne i verske, pa da svi skupa gradimo demokratsku državu, u kojoj vlada pravo, a političari služe narodu.
Možda to nekome zvuči kao utopija, ali ja verujem da je to ne samo moguće, već i neizbežno, ako želimo uzeti pravac Zapada.
Ako nastavimo verovati da mi to ne možemo, da to nije naša sudbina,
onda i nećemo krenuti u tom pravcu i cena će biti ogromna.
Najgore je kad mi sami sebe potcenjujemo. Lično mislim da su ljudi Kosova i cele regije, naročito mladi, spremni da krenu u tom novom pravcu. Problem nisu građani, već oni koji nas vode i koji još uvijek žive u nekim starim konfliktima iz 19-og veka, pa zato i ne znaju ponuditi bolja rešenja nego podele i razmene teritorija i stanovništva.
Ali to u ovom modernom svetu, u Evropi 21. veka, nije više ni moguće.
MONITOR: Da li je opravdan strah u regionu od ukidanja granica između Albanije i Kosova od januara iduće godine?
BAJRAMI: Nije opravdan. Mislim da je vreme da se ukinu sve granice u regiji, pa da ljudi slobodno putuju. Ionako se svi zalažemo za članstvo u EU, a tamo i nema unutrašnjih granica. Naravno, u vreme populizma u celoj regiji, svaki će se potez gledati kroz nacionalnu prizmu. Ali je dugoročno ukidanje granica pozitivna stvar. Sa druge strane, kad govorimo o mogućem ujedinjenju Kosova i Albanije, mislim da je red da se postavi pitanje da li bi građani obe zemlje takvo nešto stvarno želeli. Kad neki govore o Albaniji, kao da zaboravljaju da je to zemlja članica NATO-a i da je kandidat za članstvo u EU.
MONITOR: Ideja Velike Albanije ponovo je prisutna, ocjenjuje švajcarski dnevnik “Blik” dodajući da protivnici te ideje sa strepnjom prate postepeno približavanje Albanije i Kosova…
BAJRAMI: Naravno, priče poput ovih oko podele Kosova i razmene teritorija će svakako još više uticati da se ovakve priče – o čistim i velikim nacionalnim državama – množe. Zato i jeste važno da se cela priča oko nezavisnosti Kosova zaokruži onako kako je zamišljena. Nezavisno Kosovo, kao projekat građanske države na Balkanu, jeste model – barem na papiru – kako bi trebale izgledati države naše regije u 21. veku, kao potencijalne članice Evropske Unije.
MONITOR: Novi sastanak predsjednika Srbije i Kosova u Briselu zakazan je za početak septembra. Šta očekujete od tog razgovora?
BAJRAMI: Pa, izgleda da će do septembra cela ova priča oko podele i prekrajanja granica postati suvisla, pa nekako i očekujem da će se taj sastanak više baviti asocijacijom opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Ali, ne očekujem neki napredak. Mislim da je već jasno da ono što Kosovo može da pruži nije ono što Srbija traži da dobije. Sa druge strane, na Kosovu se sve više ljudi protive da predsednik Tači vodi dijalog u ime naše države, pa će i taj pritisak imati svoj efekat – a kakav će biti, to treba tek da se vidi. Istovremeno, već je jasno da ni Vučić nema bezrezervnu podršku u Srbiji, pa je veoma teško zamisliti da će biti nekakvog dogovora. Ustvari, mislim da će u septembru polako postati jasno da je zacrtani cilj Mogherinijeve da se do proleća postigne finalni dogovor o normalizaciji nemoguće postići.
Tačijevi bolni kompromisi
MONITOR: Vaš list je objavio da politički analitičari tvrde da Tači priprema teren za “bolne kompromise”, od kojih je jedno autonomija za sjever Kosova…
BAJRAMI: Predsednik Tači je rekao da nas čekaju “bolni kompromisi”. I mislim da je to bio nagoveštaj ovoga o čemu danas pričamo – podeli i razmeni teritorija. Ali, isto tako mislim da su se Tači i Vučić, a sa njima i Mogherini, preračunali. Jer, to što oni misle da je “rešenje”, to niti prihvata narod na Kosovu, niti prihvataju evropske države. Sada nam ostaje da se vratimo onome što je moguće i što je prihvatljivo, a to je mislim već zapisano u Ustavu Kosova koji je napisan prema Ahtisarijevom planu. Taj plan, koji manjinskim zajednicama daje široka prava na lokalnom nivou i kvalitativno učešće u državnim institucijama, je jedino evropsko rešenje.
Osnov za potpunu implementaciju tog plana jeste priznanje Kosova od strane Srbije. To je jedini način da Beograd pomogne poboljšanju života i prespektive za Srbe na Kosovu. To je suštinski kompromis između Albanca i Srba – stvaranje zajedničke države građana.
MONITOR: Tači ne poriče ni mogućnost da se razgovara o razmjeni teritorija…
BAJRAMI: Tači jeste porekao da se razgovara o razmjeni teritorija, ali njemu niko više ne veruje…
Ćutljiva EU
MONITOR: Da li podjelu podržavaju Evropska Unija i SAD?
BAJRAMI: Većina velikih evropskih zemalja – naročito Nemačka, Velika Britanija i Francuska – su kategorički protiv podele Kosova ili prekrajanja granica na Balkanu. Nemačka kancelarka Angela Merkel je to sada javno i veoma jasno rekla: Nema promena granica na Balkanu.
Sa druge strane, imamo mnogo nejasniju poziciju SAD, i ćutljivu EU. Sad, što se SAD tiče, nije čudno da bi administracija predsednika Trampa i mogla promeniti kurs politike na Balkanu; njima Balkan i nije više mnogo važan. Ali je važan mnogim drugim američkim institucijama, državnim i političkim, koje ne bi da bace kroz prozor američku politiku na Balkanu u poslednjih 30 godina. Meni se čini da u ovoj situaciji, osim lokalnih političara koji predlažu podelu Kosova ili razmenu teritorija, najveću grešku pravi EU, odnosno visoka predstavnica Federica Mogherini, pod čijim se nadzorom i odvija dijalog, i unutar koga je ova priča o podeli započeta, a ona celo vreme ćuti!
Mislim da je to nedozvoljivo, jer priča o podeli nije samo jedna od mogućih opcija dogovora, već je najneevropskija opcija dogovora.
Meni je ta očigledna želja Mogherinijeve i Brisela da se po svaku cenu postigne dogovor, pa makar on bio najgori mogući na svetu, i u protivnosti sa svim evropskim principima i vrednostima, odvratna.
Veseljko KOPRIVICA
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
DANAS, SJUTRA3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
U SJEĆANJU3 sedmice
FOKUS4 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice