Ne želim da se odreknem svog stava vezanog za ratne zločine, jer ovo je istovremeno i simbolički gest solidarnosti sa građanima Sarajeva. I ako nisam Srpkinja, dužna sam da pokažem odgovornost zbog svega što je prema okruženju, BiH prije svega, urađeno u ime nas građana Srbije
MONITOR: Prekršajni apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepeno rješenje kojim ste osuđeni na novčanu kaznu od 100000 dinara jer ste, kako se navodi, prekršili odredbe Zakona o javnom redu i miru. Jeste li očekivali ovakav ishod?
ĆOROVIĆ: Ovakva presuda je glupa. Da su oni koji stoje iza čitavog zamešateljstva pustili da ceo slučaj prođe “ispod žita”, da zastari, sve bi prošlo neprimećeno. Mene ne bi bilo svako malo u medijima da pričam na ovu temu, a samim tim, ne bi ni tema bila dve godine u žiži interesovanja.
Ključno je – govoriti o ratnim zločinima i ratnim zločincima, o odgovornosti i krivici političkog, vojnog i vrhova bezbednosnih službi tokom ratova 90-tih. U suštini, jako sam zadovoljna što je moj cilj postignut i što je njihova arogancija prevladala i što je, zahvaljući njima ova tema u fokusu, što su mnogi saznali ko je Ratko Mladić i za šta je pravosnažno osuđen u Haškom tribunlu. Sada postaje potpuno jasno da vlast u Srbiji pokušava da rehabilituje ratne zločince koji su počinili najveća zlodela nakon Drugog svetskog rata. To i ne čudi ako znamo da su baš oni bili deo ratne mašinerije 90-tih. Naravno, ova presuda ima i dimenziju upodobljavanja i disciplinovanja svakoga ko se na bilo koji način opire vlasti u Srbiji, a nema sumnje da sam agilno osuđena pred same izbore. Nema sumnje da sam i dodatno osuđena kao žena i kao pripadnica manjinskog naroda. Tako Vučić i pravosuđe daju vetar u leđa nacionalističim krugovima, koji sada imaju argument da me prozivaju izdajnicom Srbije, da me vređaju na nacionalnoj osnovi i šalju me u Sarajevo ili Stambol.
MONITOR: U odluci Suda se navodi da ste „gađali jajima“ i „ psovali policajca“. Nigdje se, međutim, ne pominje da je na zidu bio mural sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Kako objašnjavate taj „previd“?
ĆOROVIĆ: Jasno je da se ne radi o previdu, već o svesti da oni čine prekršaj, a ne Jelena Jaćimović i ja. Skaredno je da u pozivu za sud, a potom i u presudi, piše da sam gađala zgradu. Znaju sudije, mnogo bolje nego ja, da je Republika Srbija donela zakone o sarandji sa Haškim tribunalom i da je država, na osnovu tih pravnih akata, izručila Mladića Hagu. Srbija ima i zakonodavni okvir i Specijalni sud koji se bavi procesuiranjem ratnih zločina nižeg reda odnosno zlačina koji spadaju u naše zakonodavstvo. Dakle, Jelena i ja smo samo branile naše zakone i ustavni poredak, a oni su ih ovom presudom prekršili. Zamislte samo da najviši politički vrh u Nemačkoj stane iza prikaza Adolfa Hitlera i da njihovo pravosuđe aminuje takav akt, tako što kazni one koji javno protestvuju protiv slavljenja najvećeg zločinca u novijoj istoriji sveta.
MONITOR: Najavili ste da kaznu nećete platiti i da ste spremni na posljedicu da Vam se novčana kazna zamijeni kaznom zatvora. „Verujem da ponekad treba žrtvovati sebe“, citirali su mediji Vaš stav. Pretpostavljam da to znači i da očekujete da će ljudi bolje razumjeti Vaše razloge zbog kojih ste napravili javni gest protiv slavljenja zločina?
ĆOROVIĆ: Uvek i pre svega mi je važno da budem u miru sa sobom i svojim odlukama. Dala sam reč i imam obavezu pred sobom, pogotovu za javno izgovorenu reč. Zbog odgovornosti prema sebi ostaću dosledna u odluci da odem u zatvor. Ne želim da se odreknem svog stava vezanog za ratne zločine, jer ovo je istovremeno i simbolički gest solidarnosti sa građanima Sarajeva. Čak i ako nisam Srpkinja, dužna sam da pokažem odgovornost zbog svega što je prema okruženju, BiH pre svega, urađeno u ime nas građana Srbije. Nekada se moraju podneti neke žrtve, nemoguće je samo na društvenim mrežama menjati okruženje.
MONITOR: Pored podrške, bilo je i onih koji su prikazujući Vas samo kao Bošnjakinju smatrali da niste „prava“ za gest osude Mladićevih zločina nad Bošnjacima. To je dolazilo i od onih koji su dobro poznavali Vaš građanski aktivizam. Kako ste razumjeli tu kritiku u vezi sa „podobnošću“?
ĆOROVIĆ: Kada govorimo o drugim ljudima i okolnostima, mi pre svega, govorimo o sebi. I tu leži odgovor na Vaše pitanje. Dežurni kritičari su oni koji uvek traže opravdanje zašto nešto nisu uradili, a ne rešenje i način da nešto bude učinjeno. To su, uglavnom, oni hrabri na društvenim mrežama, ali , odreda, neaktivni kada nešto zaista treba uraditi u realnom životu. To su ljudi koje Radomir Konstaninović opisuje u bravuroznoj Filozofiji palanke; to je odlika malograđanskog, palančkog duha; to su ljudi koji, u nedostatku hrabrosti, zapljuvavaju aktivnosti onih koji stoje iza svojih životnih stavova i dela. Puno je kolega iz civilnog sektora koji svoj angažman vide kao uhleb i aktivizam kao robu za koju će dobiti neki novac, ergo, ako nema para nema ni aktivizma. Srećom, nisu svi NVO aktivisti/kinje postali preduzetnici, još je puno onih koji veruju u ideje i ideale.
MONITOR: Ovih ste dana, aktivni i u reaktiviranju Antifašistickog fronta žena koji je nekada bio ambiciozno zamišljeni posleratni projekat emancipacije zena. Pominje se povezivanje zainteresovanih za tu ideju u svim postjugoslovenskim državama. Šta su povodi a šta ciljevi i ambicije novog AFŽ-a?
ĆOROVIĆ: Osam decenija nakon osnivanja Antifašističkog fronta žena, 6.decembra prošle godine, u Bosanskom Petrovcu nastala je Feministička antifašistička mreža (FAM-a) koja se oslanja na internacionalno nasleđe pretkinja koje su udružene u AFŽ krenule u borbu protiv fašizma.. Izbor svih nas koje činimo ovu mrežu su mir i razoružanje, ideja ravnopravnosti, poštovanja različitosti, slobode i pravde kao osnovnih vrednosti…Iza FAM-a danas stoji više od stotinu žena iz postjugoslovenskog prostora. Ali, važno mi je da podvučem, da je ova mreža otvorena ka svima.
Nekome ko prvi put čita naš Manifest- sve to može zvučati kao spisak lepih želja ili kao neka nova utopija. Ali, svaku stavku u ovom dokumentu vidimo kao osnov za zdravo društvo utemeljno na ravnopravnosti i poštovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda.
MONITOR: Nakon dva masovna ubistva početkom maja, mnogo se govorilo o uzrocima erupcije tolikog nasilja. Neki su to povezivali i sa nikada „prevaziđenom“ atmosferom ratnih 1990-tih. Zašto su-i da li su, mali ili nikakvi pomaci u razumijevanju uloge Srbije u ratnom raspadu SFRJ?
ĆOROVIĆ: Ja sam jedan od najupornijih i najdosadnijih glasova u srpskoj javnosti koji stalno pokušava da nas vrati na početak 90-tih i na ono šta je tada pod okriljem srpskih i crnogorskih, a uz snažnu podršku hrvatskih političkih predvodnika učinjeno u krvavom raspadu Jugoslavije. Zagovornica sam i ideje da ratovi iz 90-tih nikada nisu ni otišli sa ovih prostora. Ovo što danas živi većina građana u Srbiji nije ništa drugo do rat, u nešto izmenjenom obliku. Kada se propagandni slojevi ogule, pokazuje se da ova je vlast svojim odnosom prema ratnim zločinima iz 90-tih, legitimisala svoj modus operandi. U moru egzistencijalnih problema, ali i u nastojanju da se 90-te zaborave, većina građana Srbije-ali i najveći deo opozicije, nikako da uvide snažne uzročno-posledične veze koje stoje između sadašnje pljačke Srbije, otimanja prirodnih resursa, Rio Tinta, između potpune devastacije Beograde i većine gradova ove zemlje, između sve gorih uslova života i sve većeg siromaštva, između razorenih institucija i uništavanja države, između skoro opipljivog osećanja straha i nesigurnosti, sa onim što je, u ime srpstva, urađeno tokom 90-tih. Tragični događaji iz maja ove godine i 19 ubijenih u OŠ Vladislav Ribnikar i u selima oko Mladenovca, posledica su mržnje i zla koje se svakodnevno ubrizgavaju u mentalne matrice većine, a sve to korene ima u 90-tim. Deca koja kinje i tuku drugu decu, deca koja spaljuju i čereče životinje, deca koja šalju dojave o bombama, deca koja maltretiraju starije, deca puna mržnje i straha su posledica vrednosnog sistema koji smo kao društvo iznedrili.
Upadljiv je izostanak čestitki sa Zapada Vučiću poslije izbora
MONITOR: U Beogradu se traži poništavanje beogradskih izbora. EU je reagovala dosta uopšteno, a Vladimir Bilčik je izborne nepravilnosti proglasio neuticajnim na rezultat. Drugi EU posmatrači su naveli očigledne prevare, a oglasilo se i Njemačko ministarstvo spoljnih poslova sa oštrijim primjedbama na regularnost. U kom pravcu bi moglo da krene razrješenje ove situacije?
ĆOROVIĆ: Dosadašnje ponašanje EU institucija mi nije ulivalo poverenje, a izjava Vladimira Bilčika je najbolje oslikavala njihov odnos prema nama. Dobra je vest da sada ključni mediji u Nemačkoj i Francuskoj pišu o otvorenoj izbornoj krađi, a sve glasniji su uticajni evropski političari koji apostrofiraju te iste probleme. Čini mi se da suština leži u izjavi Florijana Bibera, koji je rekao da je upadljiv izostanak čestitki sa Zapada i da će dalji razvoj događaja zavisti od toga koliko se opozicija i građani budu borili da ospore rezultate izbora.
Predstavnici međunarodne zajednice su saučesnici u našoj pljački i unižavanju
MONITOR: Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, pokazuju koliko je praksa zaštite prava na život u najvećem dijelu savremenog svijeta, daleko ispod „birokratski“ prihvaćenih normi. Kako gledate na nove lokalno-globalne sukobe i na njihov uticaj na zemlje našeg regiona koji se, od strane „geopolitičkog Zapada“ smatra ranjivim u ovom kontekstu?
ĆOROVIĆ: Podivljali i dehumanizovani neoliberalni kapitalizam, udružen sa brojnim oblicima perfidnog neokolonijalzma, uz pumpanje međuetničkih i međurasnih sukoba i kroz kreiranje straha-kao najefikasnijih načina držanja ljudi u potčinjenosti, čine novi pojavni oblik fašizma. Te činjenice obeležavaju ovaj globalni trenutak. Ratovi koje ste naveli služe da ljude na planeti drže u strahu i tako nam otupljuju reakciju za građansko samoorganizovanje i otpor planetarnoj ekonomskoj pljački. Tu se ni naš prostor ne razlikuje od ostatka sveta-desila se dramatična preraspodela dobara i vrednosti, većina građana grca u bedi i siromštvu, a broj milionera i milijardera je u stalnom porastu. Predstavnici međunarodne zajednice su druga strana tog novčića i mogu da kažem da su oni, praktično, saučesnici u pljački i unižavanju svih nas koji živimo na ovim prostorima. Licemerje međunardne zajednice vidi se u skretanju pogleda sa neregularnih izbornih procesa, u stalnom pritisku nad nezavisnim medijima, u tolerisanju minimizovanja i ukidanja ljudskih prava. Ogleda se i u stalnoj i bezrezervnoj podršci stabilokratskim režimamima čije su uspostavljanje podržali, ali najznačajnije, pokazuje se u stavljanju šape nad ekonomskim resursima u regionu. Ne verujem više obećanjima o ulasku u EU. Oni nas vide kao otpad za prljave tehnologije, kao izvor besplatnih ljudskih resursa i kao branu od narastajuće migranske plime.
Nastasja RADOVIĆ
FOKUS4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DANAS, SJUTRA4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice