Višedecenijska vladavina jedne partije proizvela je stapanje države i tog partijskog tkiva na način da se nije moglo prepoznati gde počinje država, a gdje završava DPS. Potrebne su godine da se država i njene institucije ODVOJE od partijskog tkiva DPS-a. To odvajanje će  biti praćeno pokušajima da neka od partija sebe proglasi za nasljednika, i nastavi sa tretmanom države kao partijske svojine. Ovo je  najveća opasnost na koju mediji i intelektualci moraju stalno ukazivati

MONITOR: Kako vidite promjene na političkoj sceni uoči vanrednih parlamentarnih izbora?

BEŠIĆ: Promene su tektonske, suštinske i fundamentalne. Ništa više nije i neće biti isto. Nakon tri decenije vladavine jedne partije, bilo je i očekivano, ali  ne u meri u kojoj se to desilo, da će doći do nastanka novih aktera, političko-partijskog restruktuiranja, i kadrovskih promena. Pad cementirane trodecenijske vlasti bio je okidač za seizmičke poremećaje i u političkom i partijskom tkivu društva. Uvjeren sam da će taj proces trajati najmanje nekoliko godina, verovatno ovaj i još jedan izborni ciklus, dok se ne konsoliduju nove snage, novi akteri i novi odnosi moći. Važno je razumeti sledeće aspekte. Prvo, mislim da dubinu ovih promena građani, a ni mediji i politički akteri još nisu percipirali;  promene su se desile toliko brzo i anarhično, da niko nije u stanju da razume njihov kapacitet. Drugo, decenijska vladavina jedne partije proizvela je stapanje države i tog partijskog tkiva na način da se nije moglo prepoznati gde počinje država, a gde završava DPS. Potrebne su godine da se država i njene institucije ODVOJE od partijskog tkiva DPS-a. To odvajanje će  biti praćeno pokušajima da neka od partija sebe proglasi za naslednika, i nastavi sa tretmanom države kao partijske svojine. Mislim da je ovo najveća opasnost na koju mediji i intelektualci moraju stalno ukazivati. Plastičan primer i lakmus papir ovog stava ogleda se u partijskom zapošljavanju koje je nastavljeno, ako nije i pojačano, nakon izbora 2020. godine, a koje sprovode partije ,,naslednice“ bivše vlasti. Četvrto, i za ove izbore veoma relevantno, uz sve nedostatke partijske države oličene u DPS-u, period vladavine ove partije karakterisala je politička stabilnost. Tu stabilnost u Crnoj Gori više nemamo, a imajući u vidu infantilno stanje svih partija, verovatno je nećemo ni imati u doglednom periodu.  Ako nestabilnost potraje, naročito ako bude praćena i ekonomskom nestabilnošću, to je prostor za dalju destabilizaciju krhkih i ne-nezavisnih institucija, jačanja radikalnih ideja, i otvaranja prostora za podele i političke sukobe. Ovo poslednje je najveći razlog za zabrinutost.

MONITOR: Turbulencije se dešavaju i u Pokretu Evropa sad  koji važi za favorita na izborima. Kako to komentarišete?

BEŠIĆ: Evropa sad je partija u infantilnom stanju, koja mora da preleži dečije bolesti. To je partija koja je u kratkom periodu akumulirala značajnu podršku, a da ona nije rezultat partijskog rada, jačanja organizacije, infrastrukture i temljene kadrovske selekcije. Potpuno je normalno da se u ovoj partiji dešavaju potresi različitog tipa, a uveren sam, dešavaće se u još većoj meri u bliskoj budućnosti. Ključ njihovog problema,  nije samo sukob između dva lidera, koji se više ne može prikriti, koliko činjenica da nedostaju svi ostali elementi snažne i organizovane partije. Jako zanimljiv je ideološki koncept ove partije koji bih ja okarakterisao kao ‘pragmatični ekonomistički konzumerizam’. Snagu i autoritet ova partija je zadobila na programu Evropa sad, koji je uzgred budi rečeno bio program Vlade, a ne njihov lični projekat. Ovaj program je gotovo duplirao prihode građana nominalno, i ovaj potez je snažno rezonovao u biračkom telu, i dao efekte usled činjenice da je DPS već bio ‘na izmaku snage’. Oni, kako vidimo, i na ovim izborima idu sa proširenim obimom ponude ‘pragmatičnog ekonomističkog konzumerizma’, i gotovo je izvesno da će ovo dati rezultate u ovom izbornom ciklusu. Naprosto, obećanja o povećanju plata koja dolaze iz PES-a imaju kredibilitet koji je zasnovan na integritetu povećavanja plata koje su već uradili lideri PES-a dok su bili u Vladi. Drugim rečima, kada PES danas obećava dalje povećanje plata, građani im veruju, i oni niti razmišljaju, niti su u obavezi da razmišljaju, o tome da li država ima sredstava za povećanje plata, i odakle taj novac. To znači da mediji, intelektualci i svi oni koji imaju svojom strukom viši stepen odgovornosti moraju da postave prava pitanja PES-u. Ključno pitanje je jednostavno: ‘odakle novac za dalje povećanje plata i penzija?’ Ako će to raditi na način da se država dalje zadužuje, to se mora reći. Ako će to povećanje da se desi na način što će se ojačati privreda i realni sektor, ili  će nekim posebnim merama fiskalne politike dugoročno obezbediti viši prihodi, to se mora reći. Mislim da je jako pogrešno, i neprihvatljivo da je na neki način postavljen javni diskurs tako da je nelegitimno postavljati ovakva pitanja?!

MONITOR: Dva lidera te partije  imali su i različite stavove o načinu izlaska na izbore, a konačno je odlučeno da izlaze samostalno. Kako vidite tu odluku?

BEŠIĆ: Nekoliko stvari ovde se moraju jasno reći. Prvo, unutar-partijski sukobi, u osnovi, i ne trebaju da zanimaju građane. Ako je to modus njihove interne komunikacije, i ako je to mera unutar-partijske demokratije, ne vidim zašto bi oni koji nisu članovi partije uopšte imali problem po ovom pitanju. Drugo, oni imaju pravo da izađu na izbore na način na koji to žele, i da donesu odluku o tome na partijskim organima na način na koji to žele. Dakle, u ovom delu ništa nije sporno. Treće, ako govorimo o  odluci, sasvim je logično da izlaze sami (iako ako pogledamo listu to baš i nije slučaj), stoga što PES sada ima momentum i nema političkog razloga da prave koalicije sa bilo kim.  Građae i javnost treba da  zanimaju  ponašanja lidera koja imaju posledice na društvo-državu, i ponuda/obećanja koja daju građanima. PES će  verovatno biti nosilac buduće vlasti, te su njihovi stavovi, ponašanja i odluke važni jer se tiču građana. Prva, rekao bih ključna, stvar jeste stav novoizabranog predsednika Crne Gore. Ne može se osporiti činjenica da su glasanjem protiv bivšeg predsednika Đukanovića građani iskazali potrebu za dikontinuitetom vlasti DPS-a. Sam narativ i kritike PES-a i novoizabranog predsednika počivao je na ideji diskontinuiteta i kritici DPS-a.  Da budem jasan, novoizabrani predsednik je morao u trenutku kada je izabran da kaže da napušta sve partijske funkcije, i da onda sa integritetom kaže da je predsednik svih građana. Ovo se nije desilo, naprotiv, on pokazuje jasne partijske ambicije. Još mi je manje jasno kako može novoizabrani predsednik da kaže da će biti predsednik svih građana, a da paralelno učestvuje u partijskim borbama oko raspodele buduće političke moći. Takođe mi nije jasno na koji način ovakav stav/ponašanje demonstrira diskontinuitet sa DPS-om, i ta na mestu i u trenutku kada je to bilo ključno. Nejasno mi je i zašto mediji, politička zajednica, intelektualci prelaze preko toga kao da je to „normalno“? Dakle, mi imamo normalizaciju i legitimizaciju nedemokratskih praksi koje je DPS ustanovio.

MONITOR: Demokrate i URA pozivali su partije, kako su saopštavali, građanske i evropske profilacije, pa i Evropu sad, u  savez. Ipak, proširenja nije bilo.  Šta će to značiti za taj „anti-mafija blok“, kako sebe nazivaju?  

BEŠIĆ: Njihov ključni argument je borba protiv korupcije i kriminala.  Uistinu, to može biti veoma efektivan argument u ovoj izbornoj kampanji stoga što ako pogledate istraživanja, nakon ekonomskih pitanja, ključno pitanje koje zanima građane je borba protiv korupcije i kriminala. U proteklom periodu URA je zaista pokazala određeni kapacitet i integritet u tom smislu. Šta god ko mislio o Demokratama, i nema nijedan slučaj njihovih funkcionera da su umešani u bilo koju koruptivnu radnju ili bilo šta što je nelegalno, iako imaju značajne poluge vlasti i moći u državnim preduzećima, na javnim funkcijama  i naročito u opštinskim vlastima. Mislim da ovaj blok koji su formirali URA i Demokrate ima potencijala, a rezultat će svakako u velikoj meri zavisti od kampanje. Konačno, mislim da je dobro da dolazi do ukrupnjavanja partijskih struktura, jer  ima ih previše sa veoma sličnim ponudama. To je dugoročno neodrživo.

MONITOR: Šta bi se moglo promijeniti nakon ovih parlamentarnih izbora?

BEŠIĆ: Ovo je ključno pitanje. Prvo, nema sumnje da će doći do ključnih političkih promena kada je reč o odnosima snaga, odnosima moći, ključnim akterima, pojavljivanju novih ljudi na važnim funkcijama i slično. Iako je nepredvidivo ko će i koliko participirati u budućoj vlasti, nema sumnje da će promene biti veoma, veoma intenzivne. Ono što je, međutim, po meni ključno pitanje jest: šta će se to promeniti kada je reč o načinu na koji država funkcioniše, odnosno institucije?  Hoće li one biti ‘oslobođene’ ili ponovo zarobljene, sada nekom novom partijom? Da li će se sprovesti depolitizacija i departizacija političkih institucija, ili će one ostati zarobljene partijskim interesima? Da li će se politika partijskog zapošljavanja nastaviti, ili će nova vlast da se obračunava sa ovom deformacijom? Da li će se i na koji način ubrzati EU integracije? Šta će se učiniti da se ojača REALNA ekonomija? Dakle, lista suštinskih pitanje je dugačka, a ja ne vidim u postojećim ponudama ozbiljne odgovore na ova pitanja. Namesto ovih odgovora vidim izborne narative usmerene na što veći broj glasova, a iza kojih ne stoje realni programi i mere. To je ono što je, po mom sudu, ključno pitanje koje će pre ili kasnije doći na dnevni red, a mišljenja sam, bolje što pre, jer ako bude kasnije, sve će to skuplje koštati građane i državu.

Nemoguće je predvidjeti rezltate izbora

MONITOR: Hoće li se sve ove promjene, odnosno prestrojavanja,  značajnije odraziti na rezultate izbora?

BEŠIĆ: Toliko su se intenzivno promenili politički akteri u svakom smislu, i toliko je novih partijskih struktura nastalo, da je nemoguće predvideti rezultate izbora, a ovo važi i za istraživanja javnog mnjenja. Ova konfuzija i kakofonija ponude, drugim rečima, značajno otežava građanima da prepoznaju kvalitet same ponude i da se opredele, pa će u ovoj izbornoj iteraciji veliki broj građana glasati na osnovu ne jasno definisanog stava, nego na osnovu intuicije, utiska ili bilo kog drugog situacionog faktora. Prema tome: ove promene će imati veoma, veoma veliki značaj na izborne rezultate, ali potpuno je nepredvidivo na koji način, na kom nivou, i u kom smeru.

Učesnici u kampanji će biti vrlo agresivni

MONITOR: Predizborna kampanja biće svakako jedna od najkraćih, s obzirom na to da su liste predate ove sedmice, a izbori su početkom sljedećeg mjeseca. Šta će to značiti?

BEŠIĆ: Jednostavno, značiće haos. Imaćete kampanju velikog broja novih, ili značajno promenjenih aktera, koji će otežati građanima da prepoznaju šta je to njihov izbor.

Nema sumnje da će svi učesnici u kampanji biti veoma agresivni, što može da dovede do  ograničavanja kapaciteta građana da prime bilo kakvu informaciju i razumeju ponudu i političke poruke.

Milena PEROVIĆ