Ovaj rat se posmatra suviše cinično i odvojeno od stradanja u Ukrajini. Reagovanja NATO i EU bolja su nego što se očekivalo, ali je Ukrajini potrebna veća pomoć. Ukrajini je potrebno više vojne pomoći i Rusiji bi trebalo presjeći dotok milijardi koje dobija prodajom gasa i nafte Evropi. To za mene znači da ja kao stanovnik Austrije pomažem Putinu da finansira ovaj rat, a nepodnošljivo je misliti da se tako, u stvari, plaćaju ratni zločini

MONITOR: Srbija je dva puta glasala za rezolucije UN kojima se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu i isključuje Rusija iz Saveta za ljudska prava UN. Ubrzo posle ovog drugog glasanja, javnost je informisana da je Vučić razgovarao sa Vladimirom Putinom. Vučić je rekao da Putin razumije ovo glasanje Srbije. Otkuda ova tolerancija Putina na ponašanje Srbije?

BIBER: Za Rusiju, Srbija je i dalje jedna od perspektivnih saveznica u Evropi, to je zemlja koja nije podržala sankcije protiv nje i ima snažno opredeljeno pro-rusko javno mnjenje. Zbog toga bi bilo glupo kritikovati Vučića jer, u suštini, drži Srbiju na pro-ruskoj liniji. Podržavanje rezolucija u UN je bio jedan za Srbiju jeftin način da pošalje signal svog „pro-zapadnog“ opredeljenja, a da je to ništa ne košta. Prvo, radi se o deklaracijama i iako je suspenzija Rusije iz Saveta za ljudska prava njen simbolički važan poraz, on nema praktične posledice. Posebno jer je Vučić ovu odluku objasnio kao posledicu pritiska čime je umanjio moralnu poruku te rezolucije kojom se osuđuje zločinački rat i počinjeni ratni zločini od strane Rusije.

MONITOR: Napad Rusije na Ukrajinu, pojačao je kod  ljudi u BiH strahove  od novih sukoba. EUFOR povećava svoje snage u BiH, a Brisel verbalno dodatno podržava njene EU integracije. No, Milorad Dodik i dalje vodi prorusku politiku. Da li se strahovi ljudi u BiH mogu zasnovati na predvidljivim događajima?

BIBER: Razumljivo je da su mnogi Bosanci retraumatizovani slikama Mariupolja i drugih ukrajinskih gradova koji su bombardovani, sećajući se opsade Sarajeva i „etničkog čišćenja“ u Istočnoj Bosni. Posebno jer Dodik i drugi-uključujući Čovića podržavaju ruske pozicije i rade na potkopavanju bosanske države. Međutim, ja smatram da je verovatnije da rat u Ukrajini deluje na smanjivanje rizika od konflikta u Bosni. Prvo, ojačavanje EUFOR-a pokazuje da Zapad proruske aktere uzima ozbiljnije nego što je to radio poslednjih godina. To je potvrđeno britanskim i američkim sankcijama protiv Dodika i odlukom da OHR anulira Zakon o nepokretnoj imovini koji je donet u Republici Srpskoj. Sve te odluke verovatno bi bile blaže bez ruske agresije. Ukratko, rat je izoštrio zapadnu perspektivu, uključujući i njegov odnos prema Bosni i učinio lakšom podršku za ozbiljnije mere. Drugo, Rusija sada ima manji prostor da se meša u Bosni ili regionu. Nije im čak moguće ni da avionom stignu do Bosne zbog zatvorenog vazdušnog prostora i sankcija svih NATO zemalja. Rusija ima druge prioritete u Ukrajini i s obzirom na sankcije njena sposobnost da stvara probleme je ograničena. U odnosu na Rusiju, pozicija Balkana je ojačana ovim ratom. Ukratko, problemi sa kojima se Bosna suočava neće nestati, ali prilike da Rusija, i njeni saveznici i prijatelji pogoršaju te probeleme, postale su za njih mnogo nepovoljnije.

MONITOR: Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, ovih dana izjavljuje da je BiH najkorumpiranija država Zapadnog Balkana i da njeni problemi nisu etnonacionalni već da su to interesi koji dolaze od rasprostranjene korupcije. Ima li istine u tome?

BIBER: Tačan je utisak da se dominantne etnonacionalne partije, SNSD, HDZ i SDA kroz razna pokroviteljstva, korupciju i zarobljenu državu, ne razlikuju od stranaka u Srbiji i svuda u regionu. Razlika je u tome što su one bazirane na etničkoj podeli moći koja im omogućuje da njihove politike opstaju. Sem toga, zapadni akteri-uključujući EU i SAD posrednike često će, ovim koruptivnim liderima, radije dati veći legitimitet nego da deluju preko institucija i istovremeno uključuju druge partije. Tako da oni isti koji kritikuju postojeći sistem, istovremeno pomažu da on opstane.

MONITOR: Kako i ocjenjujete poteze Zapada kojima se suprotstavljaju Rusiji: da li su oni zakasneli, da li su adekvatni težini situacije, koliko je ponašanje Zapada i politika širenja NATO na Istok, dobar izgovor Putinu za napad,  pred građanima/kama Rusije?

BIBER: Reagovanja NATO i EU bolja su nego što se očekivalo, ali je Ukrajini potrebna veća pomoć. Gledamo zločine koje su ruske snage počinile u Ukrajini, ubijanje nevinih civila i razaranje gradova koji liče na genocid, a to se prepliće sa ruskom propagandom koja negira postojanje ukrajinske nacije. Nasilje i retorika eskaliraju jer Rusija ima mnogo problema u ovom ratu. Tragično je da se težina ratnih zločina često povećava kada su ljudi poraženi ili pružaju slab otpor. Dakle, Ukrajincima je potrebno da ih se podrži da ne bi bili poraženi od Rusije – pre svega zbog bojazni da bi moglo doći do još veće patnje i razaranja. Ukrajini je potrebno više vojne pomoći i Rusiji bi trebalo preseći dotok milijardi koje dobija prodajom gasa i nafte Evropi. To za mene znači da ja kao stanovnik Austrije pomažem Putinu da finansira ovaj rat, a nepodnošljivo je misliti da se tako, u stvari,  plaćaju ratni zločini. Ovde, EU i NATO članice pripremaju svoje građane za ekonomske posledice, ali bojim se da će, bez ove mere, rat trajati duže i da će koštati još života.

MONITOR: Pitanje energetske zavisnosti od Rusije pomalo je ove sankcije učinilo paradoksalnim jer EU, prema njenim zvaničnicima- još najmanje pet godina neće moći da se osloni na druge i sopstvene energente. Zanimljivo je da je u posjetu Putinu, odmah poslije posjete Kijevu i sastanka sa Volodimirom Zelenskim, otišao austrijski kancelar Karl Nehamer. Austrija je, tvrdi se, veoma zavisna od ruskih energenata i nije bila oduševljena prijedlozima o novim sankcijama. Kako da razumemo ovaj potez?

BIBER: Nehamerova poseta je u Austriji i drugde većinski viđena kao loše pripremljena i procenjena. Austrijski uticaj je minoran u ovom širem konfliktu a on je u Moskvu otišao nepripremljen –šta je on mogao da ponudi ili čemu je mogao da se nada? Važna procena za svaku diplomatsku aktivnost jeste da se bude sigurno da će ona biti manje štetna nego korisna, a ja nisam siguran da je on to uspeo. Umesto toga, obezbedio je municiju ruskoj propagandi kao prvi EU lider koji je posetio Moskvu od početka rata. Sve to je ostavilo utisak slabosti Zapada a da se, pri tom, ništa vredno nije postiglo. Svaka poseta nekog EU lidera morala bi biti pažljivo isplanirana i trebalo bi da Putinu pošalje jednu jedinstvenu poruku i istovremeno da se za to osigura i podrška ukrajinskih lidera. Ne sme biti pregovora sa Rusijom bez uključivanja Ukrajine.

MONITOR: Emanuel Makron i Marin le Pen idu u drugi krug francuskih predsjedničkih izbora. Makronu se, bez obzira na visok rezultat Le Penove, predviđa i drugi mandat. Koliko su ti izbori značajni za situaciju u Francuskoj i EU, a koliko za zemlje Zapadnog Balkana – pa i Ukrajinu, koje bi da postanu članice EU? 

BIBER: Na prvi pogled, rezultati su dobri, Makron je uvećao podršku u zadnje vreme i sve izgleda da će Le Pen izgubiti. Međutim, ono što zabrinjava jeste da je ultra desnica jača sa Zamurom koji je dobio 7,1% glasova, što je ultra desnicu popelo do blizu 30%. Dogmatski levičar Melenšon je osvojio 22%, tako da su radikalni kandidati dobili više od polovine glasova. Obe ove radikalne opcije nisu marile da li će njihovi kandidati dati podršku Putinu. Za razliku od Srbije, to ne znači da su im glasači proputinovski, ali to znači da im njihovo ponašanje ne smeta. Le Penova je pozajmicu za svoju prošlu kampanju dobila od jedne banke koja je povezana sa Rusijom a koja je sada povezana sa Mađarskom, a možda još sa ruskim bekgraundom, na neki način. Ona je time jasno pokazala da svuda služi interesima nacionalističkih autokrata. Ako Le Pen pobedi, što je samo jedna dosta daleka mogućnost, bila bi to propast za Evropu, kao što je to bila Trampova pobeda u SAD – samo u gore vreme. Putin bi tako dobio saveznicu u srcu Evrope, a nova slika jedinstva kroz integraciju Evrope bila bi ozbiljno ugrožena.

Sumnjam da će faktor Ukrajina uticati na odnos proruskih snaga  u Crnoj Gori prema Putinu

MONITOR: Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović mandat za sastav nove vlade povjerio je Dritanu Abazoviću koji je na izborima 2020. dobio samo pet odsto glasova a njegov uspjeh  kao mandatara je još  neizvjestan. Koliko faktor rata u Ukrajini može uticati na događaje u Crnoj Gori?

BIBER: Teško je predviđati šta će se događati, ali se čini logičkim i neophodnim – sada više nego ranije, da se Demokratski front isključi iz Vlade, s obzirom na to da je ta partija zadržala svoj pro-ruski kurs, što nije saglasno sa politikom koju bi Crna Gora trebalo da vodi kao članica NATO. U tom smislu bi imao logike ovaj potez za sastavljanje nove vlade. Međutim, ja sumnjam da će rat u Ukrajini u značajnijoj meri promeniti odnos javnog mnjenja, iako bi se trebalo nadati da bi oni građani koji su pro-ruski opredeljeni, mogli da shvate da je Putinova Rusija kriminalna diktatura i procenjivati ovu  invaziju na susednu zemlju kao agresorski rat što bi svako trebalo da razume kao pretnju. Ali, ovaj rat se posmatra suviše cinično i odvojeno od stradanja u Ukrajini.

Dobra odluka Kristijana Šmita

MONITOR: Kako biste ocjenili odluku Visokog predstavnika Kristijana Šmita, da suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, a koji je nekoliko dana prije njegove odluke da upotrebi Bonska ovlašćenja, potpisala Predsednica RS, Željka Cvijanović?

BIBER:To je dobra odluka, s obzirom da je uloga Visokog predstavnika upravo u tome da korišćenjem Bonskih ovlašćenja osigurava primenu Dejtonskog sporazuma. Iako bi naravno bilo poželjnije da ovo nije bilo potrebno, to je, u ovom trenutku, važan signal da su jednostrani potezi RS kojima ona sabotira državu, neprihvatljivi. Ako RS želi da opstane, to od nje zahteva da ostane u okviru Dejtona i doprinese da Bosna funkcioniše. Međutim, ključni izazov za Visokog predstavnika Šmita biće da osigura da njegove odluke budu sprovedene i da pokaže da veća međunarodna pažnja kada se radi o stabilnosti, uključujući i Bosnu, može pomoći. Rusija je godinama opstruirala te napore i to radi i danas, a takvo njeno ponašanje je sada još manje prihvatljivo nego pre rata.

Nastasja RADOVIĆ