Nadam se da stanje na terenu može da dovede do rješenja. Rusima je jasno da ne mogu da okupiraju cijelu Ukrajinu, dok je Ukrajincima jasna količina destrukcije koju im Rusija može nanijeti
MONITOR: Napadom na Ukrajinu kao da su se pokazale pogrešnim one analize u kojima se tvrdilo da će se Vladimir Putin ponašati kao u slučaju Abhazije i Južne Osetije. Međutim, i tada je ruska vojska stigla blizu Tbilisija, pa je onda potpisano primirje. Ipak, postoje i izvjesne sličnosti?
VUKSANOVIĆ: Postoji sličnost u tome da Rusija uvek vojno reaguje na bilo koju, pa čak i teorijsku šansu, da se neki od njenih suseda može približiti NATO-u. Međutim, i Gruzija 2008. i Ukrajina 2014. godine su bile precizne operacije u smislu da se nametnuo teritorijalni gubitak tim zemljama kao vid kazne i sprečavanja njihovog članstva u Alijansi, bez uvlačenja u prolongiranu i skupu operaciju. Trenutni rat je drugačiji, pošto sve ukazuje na preuranjenost u načinu na koji je Putin doneo odluku, kao i u tome da nije lako nositi se sa zemljom od preko 40 miliona stanovnika. Mnogo je veći rizik nego 2008. i 2014. godine.
MONITOR: NATO je intervenisao na raznim stranama svijeta, pa i 1999. u SRJ. Tada je, između ostalog, obrazloženje bilo da se mora spriječiti humanitarna katastrofa. Sada gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko govori o tome da je Kijev „pred humanitarnom katastrofom“. „Humanitarna katastrofa“ sada ne može biti razlog za intervenciju NATO?
VUKSANOVIĆ: To i jeste bio strateški paradoks intervencije NATO-a 1999. godine pošto je NATO osmišljen da brani države članice od spoljnog napada, ne da interveniše na teritoriji zemalja koje nisu obuhvaćene njenim članstvom. Razlika je očigledna i razumljiva čak i laiku, prošle intervencije nisu podrazumevale rat sa nuklearnom Rusijom, u njenom dvorištu.
MONITOR: Vladimur Putin je deklarisao podizanje ruskih snaga za odvraćanje na viši nivo, pominjući i nuklearno oružje. I u danu invazije, prijetio je nukearnim potencijalom Rusije. Kako bi trebalo gledati na ove, otvorene, prijetnje?
VUKSANOVIĆ: To je bila politička i strateška poruka i Kijevu i Zapadu: ‘Ozbiljan sam, i tako treba da me shvatite. Spreman sam da idem do kraja.’
MONITOR: Predsjednik Ukrajine Volodomir Zelenski kao da je očekivao neku veću pomoć Zapada i NATO-a nego što su to sankcije Rusiji. On je, međutim, opštu mobilizaciju proglasio tek kada je napad Rusije već počeo. Kako to da razumijemo?
VUKSANOVIĆ: Što se tiče mobilizacije, to je, najverovatnije, zato što je i on, kao i mnogi, verovao da do rata neće doći. Zelenski je rekao ključnu stvar izjavivši da je Ukrajina prepuštena samoj sebi. Ukrajina je žrtva ruskog napada, ali i žrtva dubiozne politike Zapada. Zapad je uporno odbijao zahtev Moskve da se obustavi „politika otvorenih vrata“ kada je u pitanju članstvo u NATO-u. Zapad bi to odbijao pod obrazloženjem da Ukrajina ima pravo na samostalnu spoljnju politiku, a kada bi usledilo pitanje Vašingtonu: „Da li ste spremni da vojno branite to pravo Ukrajine?“, odgovor je bio – ne. Samim tim, i članstvo u NATO-u je besmisleno ako SAD nisu spremne da idu u rat zbog te zemlje. Međutim, SAD su istrajavale na svojoj poziciji što je stvorilo lažnu nadu u Kijevu da će jednog dana postati članica, čime su se našli na nišanu Moskve. Treba isto napomenuti da će Ukrajina dobiti naoružanje sa Zapada, ali da li će dobiti i vojnike? Naravno da ne. Što se tiče pregovora, ohrabren sam činjenicom da je delovalo da ih i ruski i ukrajinski pregovarači ozbiljno doživljavaju. Nadam se da do rešenja može da dovede postojeće stanje na terenu. Rusima je jasno da ne mogu da okupiraju celu Ukrajinu, dok je Ukrajincima jasna količina destrukcije koju im Rusija može naneti.
MONITOR: Predsjednik Rusije pominje neispunjavanje obaveza koje je Ukrajina prihvatila Minskim sporazumima iz 2014. i 2015. Koliko je, međutim, sama Rusija poštovala te sporazume?
VUKSANOVIĆ: Ni Moskva ni Kijev nisu ispunili svoje obaveze. Kijev je insistirao na odredbama sporazuma koje su nalagale da Kijev preuzme kontrolu nad ukrajinskim delom ukrajinsko-ruske granice. Međutim, Moskva je insistirala na redosledu gde bi dve proruske provincije Donjeck i Lugansk prvo dobile autonomiju, što Minsk II nalaže, pa tek onda da Kijev preuzme kontrolu nad granicom. Vlada u Kijevu, a posebno Zelenski, imali su problem da implementiraju sporazum usled unutrašnjeg otpora. Situacija je bila još komplikovanija usled toga što obe strane nisu poštovale odredbe o prekidu vatre, o čemu je OEBS izveštavao.
MONITOR: Usaglašavanjem sankcija i preko SWIFT sistema bankarskih komunikacija, djeluje da su EU, SAD i Velika Britanija sankcije Rusiji digle na najviši nivo. Može li se pretpostaviti da je Rusija već napravila dogovor sa Kinom i da bi mogla preći na njen sistem prekograničnih bankarskih komunikacija CIPS?
VUKSANOVIĆ: Takvog sporazuma za sada nema, barem ne javno, pošto se Kina lukavo drži podalje od svega dok je ovaj sukob užaren. Međutim, Kina će sigurno iskoristiti priliku da uspostavi specijalne veze s Rusijom u domenu finansija, energetike i trgovine pošto Moskva neće imati drugog velikog partnera sem Kine, da olakša svoje ekonomske muke. Kina, svesna te činjenice, diktiraće sve uslove i pravila. Kina je veliki dobitnik ove krize, ne samo zato što će Rusija biti bliža Kini već i zato što će SAD, dok bave Rusijom i Evropom, imati manje vremena i resursa da se bave Kinom.
MONITOR: Kako gledate na odluke Savjeta za nacionalnu bezbjednost o kojima nas je obavijestio predsjednik Aleksandar Vučić?
VUKSANOVIĆ: Vučić za sada izbegava izjašnjavanje pošto ga za Rusiju vežu Kosovo i dogovor sa Putinom o šestomesečnim cenama gasa iz novembra, što mu treba za izbornu kampanju. Međutim, Vučić se najviše plaši sopstvenih glasača jer je popularnost Rusije ogromna u javnom mnjenju. Smatra da bi udaljvanje od Rusije dovelo do unutrašnjih previranja i odlaska njegovih glasača kod drugih desničarskih stranaka. To Moskva zna i može da iskoristi protiv njega. Međutim, sa ovim sukobom, Zapad više neće tolerisati bilo kakvu slabu kariku, i samim tim mislim da će zbiti redove na Zapadnom Balkanu toliko snažno da će i Vučiću biti teško da bude neopredeljen.
MONITOR: Vjerujete li riječima Karla Bilta da je Srbija odbijanjem da podrži sankcije EU, samu sebe isključila iz EU perspektive?
VUKSANOVIĆ: Te reči Karla Bilta su možda bile nepotrebne, ako se gleda komplikovana situacija Srbije. Međutim, delimično je u pravu, u smislu da status kvo neće biti održiv.
MONITOR: Iz EU stižu nova upozorenja Srbiji, dok se stišava buka oko informacije o dolasku u Beograd sekretara Savjeta za nacionalnu bezbjednost RF Nikolaja Patruševa, o kojem je opoziciona štampa svojevremeno pisala da je sa Vulinom u Moskvi, napravio „radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“. Da li je, u ovom momentu, interes Rusije da učestvuje u destabilizaciji zemalja Zapadnog Balkana, kroz Vulinov „srpski svijet“?
VUKSANOVIĆ: Poseta Patruševa je otkazana – što dokazuje koliko Beograd ozbiljno shvata situaciju. „Srpski svet“ je besmislen koncept koji su izmislili pojedini članovi vladajuće koalicije u Srbiji za unutrašnju promociju i koji nema nikakve šanse da se ostvari. Rusi potencijalno gledaju na Balkan kao mesto gde mogu da podrivaju Zapad. Međutim, Vučić kada udara na susede, on to radi zbog sopstvenog interesa da bi se ojačao u Srbiji, a ne za račun Rusije jer bi ga to stavilo na nišan Zapada čija mu podrška treba da bi ostao na vlasti. Pored toga, nakon rata u Ukrajini, Zapad iz bezbednosnih razloga neće više nigde dozvoliti prazan prostor, uključujući i u Beogradu.
Nastasja RADOVIĆ
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
FOKUS3 sedmice