Povežite se sa nama

INTERVJU

Nebojša Zelenović, predsjednik partije Zajedno za Srbiju i lider Građanske platforme AKCIJA: Vidim Zapadni Balkan bez granica

Objavljeno prije

na

Politički, na ovim prostorima, od početka potonuća socijalizma u nacionalstičku kaljugu, nije bilo ideologije sa ovako ogromnom snagom, kakva je danas zelena politika

 

MONITOR: Počeli su pregovori vlasti i opozicije u Srbiji  uz posredstvo poslanika Evropskog parlamenta. Vjerovatno ste vidjeli komentare – da je vlast na te pregovore delegirala nekompetentne predstavnike. Kako  na to gledate?

ZELENOVIĆ: Srbija je zarobljena država. Vlast besomučno zloupotrebljava budžet, policiju, tužilaštvo, tajne službe i sudove da bi došla do glasova. Mafija je otvoreno mobilisana da tzv. sigurne glasače sprovede do biračkih mesta. Sve televizije sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi duvaju u tikvu sa režimom, po  dnevnim uputstvima.

U takvim okolnostima opozicija, u stvari, i ne pregovara sa vlašću. Mi vodimo debatu sa EU. Evropljani, kada se bave ovakvim stvarima u nesrećnim zemljama, poštujući mehanizam svog funkcionisanja, angažuju Evropski parlament. E, tako mi, u stvari razgovaramo sa Bilčikom i Tanjom Fajon, kojima pomažu Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, a to su sve sadašnji i bivši poslanici EP-a.

Dakle, nevažno je koga režim delegira. Nije ideja da oni vode debatu. Ideja je da prave cirkus za televizije sa nacionalnim fekvencijama i tabloide i za nesrećne ljude koji ne mogu da gledaju i čitaju bilo šta drugo. Takvih građana ima u Srbiji 54 posto. Tu je ključna tajna i glavna poluga moći režima.

MONITOR: Nema relevantnog izvještaja međunarodnih organizacija koji ne insistira na niskom nivou medijskih sloboda u Srbiji. Predlažete da se slobodna nacionalna frekvencija dodijeli nekoj nezavisnoj TV kući. Mislite li da je to lakše sprovodivo i djelotvornije od jednog od 40-ak zahtjeva opozicije iz 2019. i 2020?

ZELENOVIĆ: Prorežimski mediji su instrument kojim vlast pravi veliki rijaliti od političkog i javnog života. Rekao sam već, više od polovine građana može da prati samo te medije.

Da zamislimo Srbiju u kojoj svaki čovek može, ukoliko to želi, da gleda televiziju koja je profesionalno uređivana. Ne dakle opozicionu televiziju, već vođenu po uzusima novinarskog posla.  Stvari bi se iz korena promenile.

Nije čudo da vodeći ljudi iz vlasti dobijaju napad panike i imaju izlive besa prema svakome ko im to pomene.

Pokušavam da ubedim kolege iz opozicije koliko je ovaj zahtev važan. Uspeo sam da to bude deo pregovaračke platforme grupacije čiji je Zajedno za Srbiju deo u ovim pregovorima. Ja ne odustajem. Pre, ili kasnije, ovo će biti ostvareno.

MONITOR: Svojevremeno ste podržali i predlog Skupštine slobodne Srbije da se organizuju unutaropozicioni izbori. To se nije ostvarilo, kao ni očekivanje da će opozicija nastupati jedinstvenije u pregovorima sa vlašću. Odakle toliki nedostatak pragmatičkog jedinstva?

ZELENOVIĆ: Predizbori bi pokrenuli Srbiju. Šta ćete bolje nego da građani, koji ne pristaju na ovakav život, izaberu kandidate za poslanike, odbornike, nosioca liste za beogradske i predsedničke izbore? Dobili bismo kandidate koji imaju legitimitet. Dobili bismo i veliki broj aktivista, koji bi sa velikim entuzijazmom učestvovali u kampanji i čuvali biračke kutije na dan izbora.U ovom trenutku, na žalost, nema volje u opoziciji da se prethodni izbori sprovedu. Ali i to će se desiti, pre ili kasnije.U Statut Zajedno za Srbiju smo uneli ključnu odredbu: niko neće biti naš kandidat, na bilo kakvoj listi, a da nije pobedio na predizborima koje ćemo mi organizovati. Što se zajedničkog nastupa tiče, jasno je da idemo prema nastupu u više kolona. Vodim stalne konsultacije sa Ne davimo Beograd, sa velikim brojem pokreta. Sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, koji je stekao veliki autoritet u borbi za očuvanje životne sredine, takođe imam stalnu komunikaciju. Korak po korak pokušavamo da stvorimo grupaciju koja ima, u bitnim crtama, zajedničku politiku, a ima sposobnost organizovanja delotvorne političke akcije.Šta će biti sa drugima- videćemo. Ne izgleda mi neostvarivo da opozicija nastupi u tri ozbiljne kolone.

MONITOR: Mnogo nade u promjene polaže se u izbore u Beogradu. Vi ste šest godina vodili Šabac, imate iskustva: šta je potrebno za pobjedu u Beogradu i da li je  i bojkot opcija?

ZELENOVIĆ: Vlast u Beogradu nema većinu. Bitka se vodi za neopredeljene birače, odnosno za to da li će oni izaći na izbore, ili ne.

Zelena koalicija ima ogroman potencijal. Važno je da imamo volju da pobedimo. To bi značilo da su ljudi poverovali da mogu da uzmu svoju sudbinu u svoje ruke. Ne damo da nam zagade vodu, možemo da zavedemo red i da imamo čist vazduh, možemo da stanemo na kraj urbanističkom ludilu…Dakle, biće velika bitka za Beograd.

Bojkot je uvek opcija, ako propadnu svi pokušaji da se vlast privede pameti oko izbornih uslova.

MONITOR: Sarađujete sa Ne davimo Beograd, na tzv. politici tri tačke. Predlažete i „integrisanje Zapadnog Balkana u djelotvornu ekonomsku i političku cjelinu“. Kako biste to izveli?

ZELENOVIĆ: Nema ovde normalnog života dok ne napravimo strateški dogovor sa Amerikom i EU. Vlast u Srbiji nema volju da ide u Evropu. U to sam siguran.

Zbog stanja duhova u Evropi i velikog otpora tamošnjih građana proširenju, mi ovde moramo da imamo odgovor. Vidim Zapadni Balkan bez granica. Zamislite više od 20 miliona ljudi koji se kreću slobodno, rade slobodno, vode svoje poslove po celom ovom prostoru bez ikakvih ograničenja, stvaraju filmove i pozorišne predstave, prevodimo jedni drugima knjige. I to ćemo, pre ili kasnije uraditi. Što pre, to bolje.

Kako ja to vidim, to je naš zajednički, regionalni, međukorak ka EU.

MONITOR: Nedavno ste bili gost na kongresu  grupacije URA, sarađujete i sa drugim bliskim partijama u regionu, Zajedno za Srbiju apliciraće za članstvo u Evropskoj zelenoj partiji…Šta je Vaša „lokalno-globalna“ politika?

ZELENOVIĆ: Svest o značaju zaštite zemljišta, vode i vazduha i vizija održivog, visokog ekonomskog rasta, utemeljena na cirkularnoj ekonomiji osnov je za veliku politiku. Pre svega, na ovaj način se uključujemo u novu tehnološku revoluciju, koja je započela u Americi i Evropi. Filozofija ekonomskog razvoja mora da bude promenjena, zato što smo planetu doveli u strašnu opasnost. Raslojavanje društva u najbogatijim zemljama došlo je do granice da više nije moguće održati osnovnu stabilnost. Zbog toga Amerikanci i Evropljani budžetski ubrizgavaju hiljade miljardi dolara i evra u pomoć siromašnima, u podršku srednjoj klasi, u nauku i tehnološki razvoj, prosvetu, zdravstvo i infrastrukturu. Zbog toga moraju da povećaju poreze i unište poreske rajeve.  Digitalizacija, veštačka inteligencija i veliki iskorak u nauci, treba da snažno povećaju efikasnost privrede. Dramatično smanjenje upotrebe sirovina, produženje veka trajanja potrošnih dobara, ogromno povećanje recikliranja, isto tako veliko smanjenje produkcije otpada i emisija – to je cirkularna ekonomija.

Politički, na ovim prostorima, od početka potonuća socijalizma u nacionalstičku kaljugu, što je ubrzano počelo da se dešava 80-ih godina prošlog veka, nije bilo ideologije sa ovako ogromnom snagom, kakva je danas zelena politika.

Da, bio sam nedavno u Crnoj Gori. Video sam se na kratko sa premijerom Krivokapićem i sa predsednikom parlamenta Bečićem.

Sa Dritanom Abazovićem sam otvorio razgovore o stvaranju saveza zelenih partija na celom Balkanu. Delimo iste poglede i optimizam oko ove stvari.

Već smo krenuli u akciju. U Dimitrovgradu sam, posle posete Crnoj Gori, imao izvanredan sastanak sa Vladislavom Panevim, kopredsednikom Zelenog pokreta, koji su na bugarskim parlamentarnim izborima prošle nedelje, u grupi Demokratična Bugarska, napravili četvrti rezultat, osvojivši 12 posto. Imamo priliku da na Balkanu napravimo zeleni pokret i jednu mirnu zelenu revoluciju. Šta se koga tiče da li verujete u Boga, ili ne, kojem se Bogu molite, da li govorite srpski, crnogorski ili albanski, šta se koga tiče da li ste zaljubljeni u osobu istog, ili suprotnog pola, šta koga briga šta radite u svom privatnom životu, ako ne date da ova pošast zatruje vodu, zemlju i vazduh, ako se borite za bolje zdravstvo i bolje školovanje dece, ako podržavate kulturu, ako ste slobodan čovek.

 

Većina građana u gotovo svim zemljama EU je protiv proširenja

MONITOR: Koliko je Brisel spreman da pritisne Aleksandra Vučića da obezbijedi „fer i poštene izbore“? Pomenuli ste da bi bilo dobro kada bi se i Vašington uključio u ove pregovore.

ZELENOVIĆ: To se menja, zbog toga što se menjaju i okolnosti. Moj čvrst stav je da krajnji ishod  ne zavisi od vlasti, već isključivo od sposobnosti opozicije da se prilagodi stvarnosti.

Mi moramo da razumemo svet u kome živimo. Danas je znatna većina građana u gotovo svim zemljama EU protiv proširenja Unije. U najvećim zemljama procenat protivljenja je zastrašujući. To prozapadnim političkim opcijama u Srbiji zagorčava život.

Sa druge strane, velike promene u NATO-u, a pre svega redefinisanje odnosa Amerike i Turske, čini Balkan prostorom važnih vojno-političkih dešavanja. Ta okolnost srpskim vlastima pravi noćnu moru.

Važno je da ljudi koji se bave politikom u Srbiji i koji veruju da je put ka normalnom životu građana naše zemlje ulazak u EU i stvaranje strateških veza sa Amerikom i Evropom, traže način da zapadnim političarima i građanima zapadnih zemalja pruže jasnu političku viziju evropske Srbije.

AKCIJA i Zajedno za Srbiju koje predvodim, formulisali su takvu viziju Srbije u dokumentu Zeleni dogovor za Srbiju. Kada god imam priliku objašnjavam ljudima iz inostranstva da smo mi u Srbiji sposobni da organizujemo život u zemjli na normalan način.

Bitnije od toga je da građane ubedimo da je normalan život moguć. Krećem se po celoj Srbiji, ohrabrujem ljude da uđu u politiku, da pokrenu  poznanike i prijatelje. Koliko god da je teško, ono što vidim svakoga dana čini me optimistom.

Pritisak na lošu vlast, pa i za izborne uslove, mora da se stvori u zemlji, iz želje ljudi da žive normalno i njihovog uverenja da je to moguće. Spolja će pritisak na vlast rasti srazmerno uverenju da smo sposobni da organizujemo uređenu državu i da imamo razumljivu politiku.

 

Odnos prema Crnoj Gori veliki cirkus koji služi za dobijanje glasova

MONITOR: Odnosi Srbija-Crna Gora prijete da destabilizuju novu vlast u Crnoj Gori. Od strane srpskih zvaničnika i predstavnika Srba pominje se nova sintagma „srpski svet“. Kako Vi vidite odnose između dvije države i kakvi biste željeli da oni budu?

ZELENOVIĆ: Vlasti u Srbiji su nesposobne da naprave bar održiv odnos sa svojim građanima koji ne misle kao oni, a kamoli sa drugim državama. Sve je to jedan veliki cirkus i služi samo dobijanju glasova u Srbiji. Služi i za pravljenje njihovog biznisa kada im prilike dozvole.

Nas cilj je da, što je to pre moguće, uspostavimo jedan ekonomski prostor, da imamo snažan i održiv ekonomski rast, da se, svi zajedno, izborimo da kao građani živimo u pristojnim državama, da imamo slobodne i poštene izbore, da sačuvamo svoje lepe zemlje od zagađenja .

To je moguće, a ja sam optimista!

Nastasja RADOVIĆ

Komentari

INTERVJU

TEA GORJANC-PRELEVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Nedodgovorno se zapostavlja značaj pomirenja u regionu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju

 

 

TXT: MONITOR: HRA i Centar za ženska prava osudili su napad Zorana Ćoća Bećirovića na novinarku Pobjede Anu Raičković, kao apsolutno neprihvatljiv čin nasilja.  Kako vidite dosadašnje reakcije nadležnih i šta bi država morala da učini? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Reagovanje nadležnih je onakvo kakvo treba da bude. Državni vrh je jednoglasno osudio napad, policija je u saopštenju posebno naglasila da želi da unaprijedi bezbjednost novinara, osumnjičeni su odmah privedeni, zadržani i određen im je pritvor zbog opasnosti od ponavljanja djela, jer su izrečene ozbiljne prijetnje novinarki i njenom sinu, i mogućeg uticaja na svjedoke. Sada je važno da procesuiranje bude efikasno, da se postupak ne razvodnjava godinama kao što se dešava. Krivični zakonik od 2021. propisuje strožije kazne za napade na novinare, ali je važno i da se vidi da pravni sistem funkcioniše i da se postupci vode u razumnom roku. Zabrinjava što je ovo sudeći po Sindikatu medija već 18. incident na štetu novinara ove godine.

Reakcije na ovaj događaj, koji nije smio da se desi, pokazuju i dvije karakteristične pojave. Prvo, u javnosti su prisutne naglašene osude napada na novinarku od strane muškog dijela društva, posebno zbog toga što je sve počelo intenzivnim dobacivanjem uvreda ženi iz mraka od strane trojice muškaraca. Važna je ta osuda, jer se naši dječaci moraju učiti novim i mnogo boljim obrascima ponašanja. U tom smislu je ohrabrujuće i svjedočenje novinarke Raičković da sin Bećirovića ni na koji način nije učestvovao u napadu ili vrijeđanju. Druga, razočaravajuća pojava, je to što iako je bilo očevidaca, niko nije pokušao da se umiješa, zaštiti novinarku i spriječi napad, niti je iko drugi, osim nje, pozvao policiju, a to je najmanje što je moglo da se uradi, makar anonimno.


MONITOR: Promocija mržnje, zajedno s mizoginijom i religijskim fanatizmom, sve je prisutnija u crnogorskom društvu, upozorili ste na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Šta to govori o ovom društvu, njegovim vlastima i institucijama? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Uvijek su državni zvaničnici i političari ti koji kreiraju atmosferu, kako mirnodopsku, tako i ratničku. Ova sad nažalost više vuče na ovu drugu. Mislim da se veoma neodgovorno zapostavlja značaj pomirenja u regionu i za crnogorsko društvo i za odnose sa susjedima, a i za učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju. Odnosi sa Hrvatskom su bez ikakve potrebe na najnižem nivou od devedesetih, samo zato što je to odgovaralo vlastima u Srbiji. Sad se ponovo zloupotrebljava slučaj zločinca Balijagića, koji je u bjekstvu, za potpirivanje međuvjerskih i međuetničkih sukoba na sjeveru Crne Gore. Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju. Zanimljivo je i da aktivno bježe od optužbi nadležnih za govor mržnje, bilo tako što se kriju iza imuniteta, kao Marko Kovačević, ili tako što se ne registruju kao mediji u Crnoj Gori, kao portali koji slede politiku srpskih i ruskih vlasti.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PROFESOR EVROPSKOG PRAVA I PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE IZ BEOGRADA: Jedino predvidivo u Trampovoj budućoj politici je da je ona nepredvidiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi- i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica- kako se to, na primjer, desilo u slučaju „bregzita“

 

 

MONITOR: Nakon pogibije 14-oro ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, organizovani su protesti na koje je vlast reagovala privođenjima i hapšenjima. Mnogima je sve to izgledalo kao repriza događaja iz decembra 2023. Hoće li se, i ovog puta, pokazati da vlast ima uspješan način da suzbije nezadovoljstvo i revolt građanstva?

LOPANDIĆ: Radi se verovatno najvećoj nesreći ovog tipa koja se pamti u Srbiji. Nesreća se desila nakon velike rekonstrukcije stanične zgrade, koju su vlasti dva puta svečano otvarale. Ovo je skandaloznan slučaj, gde se mešaju različiti nivoi odgovornosti javnih vlasti i privatnih firmi uz učešće stranaca, veliki novac i korupcija, kao i drastična nekompetentnost i neodgovornost. Gotovo rendgen slika načina na koji SNS vlada Srbijom. Malo – malo, pa nam se nešto sruši na glavu – bilo fizički ili simbolično. Od nesreće prošlo je već dosta dugo a da još niko od odgovornih investitora, izvođača ili nadležnih za nadzor nije čak ni pritvoren – sa izuzetkom aktivista koji su učestvovali u protestima zbog nesreće. Građani su s razlogom besni, a vlasti su odgovorile uobičajenim manipulacijama i odugovlačenjem. SNS je ubacio svoje ekipe da tokom velikog protesta u Novom Sadu prave štetu, kako bi za to optužili organizatore. Već viđen scenario. Nezadovoljstvo i revolt građana neće stati jer ni vlast neće prestati da proizvodi nepočinstva i skandale u serijama.

MONITOR: U izvještaju EK o napretku Srbije, nije primijećen značajan pomak. Ministarka Tanja Miščević očekuje otvaranje novog klastera do kraja godine, mada je to sasvim neizvjesno…Nakon toga, Aleksandar Vučić u obraćanju na samitu Evropske političke zajednice, više  puta je insistirao na strateškom pristupu u politici proširenja, u kontekstu globalnih promjena. Kako vidite dinamiku Srbija-EU i politiku proširenja?

LOPANDIĆ: Vučićeva politika je -u strateškim pitanjima, Srbiju dovela od parole „i Kosovo i EU“ do rezultata „ni Kosovo, ni EU“. Srbija se od 2021. godine nije pomerila u pregovorima sa EU. Ipak, zapazivši sa kašnjenjem da se geopolitička situacija u Evropi i svetu menja-a da je politika proširenja EU oživela, uključujući vesti o napretku Crne Gore i Albanije, Vučić obnavlja priču o ulasku Srbije u Uniju (ranije je samo ponavljao da smo „na evropskom putu“). Osim toga, već neko vreme je primetno tzv. puzajuće okretanje režima ka „političkom zapadu“, što se objašnjava nastojanjem vlasti u Beogradu da očuvaju zapadnu naklonost popuštanjem u nekim bitnim pitanjima (poput odnosa prema Kosovu u „dijalogu“ Beograd- Priština), kao i angažovanjem ili rasprodajom nacionalnih resursa (koncesija za kopanje litijuma, nabavke vojnih aviona u Francuskoj) i drugim merama, poput pomoći i prodaje oružja Ukrajini, jačanja saradnje sa Izraelom… Najnoviji izveštaj Evropske komisije potvrđuje utisak da u Srbiji nema bitnijeg napretka, što znamo. Geopolitika je bitna ali bitne su i reforme u suštinskim pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode medija i sl., a u tome režim neće popustiti osim kada na to bude prisiljen. Sa Planom rasta za Zapadni Balkan EU je uvela jedan novi sistem „štapa i šargarepe“ u vidu direktne veze između obećanih koraka u reformama i isplate finansijske podrške. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN JOVIĆEVIĆ, REDITELJ I TEORETIČAR FILMA: Topli film

Objavljeno prije

na

Objavio:

Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posjedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan slijed. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir

 

Hibridni dokumentarac Topli film Dragana Jovićevića bavi se kvir fenomenom kroz čak 38 naslova iz jugoslovenske i srpske kinematografije. Topli film imao je premijeru u Solunu, a prikazan je na mnogim festivalima – u Splitu, Paliću, Novom Sadu, Bangkoku, Pekingu, Berlinu, Londonu, Tel Avivu, Ljubljani, Sarajevu, Hagu… Podgorička publika mogla je da ga pogleda na UnderhillFestu i na Nedjelji prajda.

Dragan Jovićević je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iz oblasti teorije filma, a osnovne studije završio i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Autor je kratkih filmova, video radova i instalacija. Osnivač je nezavisne produkcijske kuće Greifer. Objavio je nekoliko filmskih knjiga, jedan roman, brojne kratke priče, pripovijetke, naučne studije i eseje. Urednik je rubrike Kultura u nedeljniku Radar. Ranije je istu funkciju obavljao u NIN-u, Danasu, a bio je i urednik dokumentarnog programa na TV Avala. Takođe je filmski kritičar Radio televizije Srbije.

MONITOR: U istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije pronašli ste 65 filmova sa kvir tematikom. Zanimljiv je podatak, koji je na samom početku „Toplog filma“, da postoji scena poljupca dvojice muškaraca u filmu  Čiča Ilije Stanojevića iz 1911. godine. Šta Vas je inspirisalo da se bavite kvir odnosima kroz istoriju kinematografije?

JOVIĆEVIĆ: Više toga. Prvo, Topli film je logičan produžetak mojih ranijih teorijskih radova u kojima sam se bavio reistorizacijom jugoslovenske i kasnije srpske kinematografije, iz različitih perspektiva. Tako sam 2014. napisao knjigu Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike s Jovanom Ristićem u kojoj smo tražili sve momente gde je fantastika ušla u ovdašnje filmove i otkrili još impozantniji broj od gotovo 250 filmova, što dugih što kratkih. Odmah zatim, doktorirao sam na Fakultetu dramskih umetnosti sa tezom o žanrovima u srpskoj kinematografiji, što je objavljeno i kao knjiga nekoliko godina kasnije. Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan sled. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir. I naravno, sasvim mi je jasno da će to biti film a ne knjiga ili naučna publikacija, jer  su kvir likovi prosto filmičniji. S druge strane, često čujemo priču o cenzuri nekog filmskog sadržaja zbog gej likova, da je neki glumac odbio da igra gej osobu ili da mlade reditelje te tematike, koje su goruće u svetskoj kinematografiji, uopšte ne interesuju. Ili ih interesuju, ali ne dobijaju finansijsku podršku za njihovo nastajanje. To je sve otvorilo pitanje homofobije, kojim sam na drugom planu hteo da se ovim filmom bavim.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo