Iako su vanredni parlamentarni izbori u Sjevernoj Makedoniji održani u vrijeme epidemije korona virusa, odaziv glasača bio je više nego zadovoljavajući, a rezultati su pokazali da umjesto jednog društva postoje dva konceptualno identična, ali etnički različita društva
MONITOR: Vanredni parlamentarni izbori u Sjevernoj Makedoniji održani su 15. jula, poslije nekoliko odgađanja. Kakvu su poruku birači, prema preliminarnim rezultatima, poslali javnosti?
ILJOSKA: Ovi su izbori bili zaista interesantni. S obzirom na to da su održani u vreme epidemije korona virusa, odaziv glasača je bio više nego zadovoljavajući. Rezultati su pokazali da umesto jednog društva postoje dva konceptualno identična, ali etnički različita društva, u kojima dominiraju duplirana ideološka i politička rivalstva unutar etničke zajednice.
MONITOR: Da li su, s obzirom na pandemiju korona virusa, bili obezbijeđeni normalni uslovi za glasanje?
ILJOSKA: Protokol za glasanje u uslovima korone bio je ispoštovan u svakom smislu. Svaki glasač je nosio zaštitnu masku, a svako biračko mesto imalo je dezinfekciono sredstvo za ruke. Članovi izborne komisije su isto tako držali distancu. Uopšte nije bilo gužve i glasači su mogli brzo i bezbedno da glasaju.
MONITOR: Sjeverna Makedonija od početka januara nema vladu, vodi je tehnička vlada za sprovođenje izbora, a od raspisivanja izbora 12. marta ne funkcioniše ni parlament. Kako se to odrazilo na ukupno stanje u državi?
ILJOSKA: Tehnička vlada nije imala upošte lak zadatak. Održavanje stabilnosti u svakom smislu – ekonomskom, zdravstvenom, u pogledu bezbednosti, bio je izazov za celi svet, pa tako i za vlasti u Severnoj Makedoniji. S jedne strane Ministarstvo zdravlja, lekari i ostalo medicinsko osoblje davali su i još dan danas daju sve od sebe da našu zemlju ne snađe italijanski scenario. Brinu se da uvek ima slobodnih bolničkih kreveta i respiratora. Isto tako, veoma odgovorno vodi se evidencija da se širenje ove bolesti mapira tako da bi se znalo tačno gde i kako se inficirao svaki pacijent i da se na vreme spreči dalje širenje virusa.
Ministrastvo ekonomije, uz pomoć EU i NATO, pobrinulo se da, koliko je to bilo moguće, obezbedi finansijsku pomoć za biznise i građane kako bi se održala ekonomska stabilnost.
Međutim, bilo je i takvih koji nisu poštovali zaštitne mere, a MUP ih nije kažnjavao. Još od početka policijskog časa i karantina policija je uglavnom samo opominjala one koje su se okupljali ili nisu nosili zaštitnu opremu. A to uopšte nije išlo u koristi zdravstvenih radnika. Policija nije kažnjavala ni govor mržnje koji je, uz invazije lažnih vesti, pridoneo da se etnička i verska miržnja prodube. Na to su se nadovezali i određeni članovi Makedonske akademije nauka i umetnosti.
Оno što je izazvalo najveće reakcije u proteklom periodu i ostavilo crni trag na etiku korišćenja društvenih mreža je tvit akademika Katice Kulavkove. Na svom profilu 6. juna napisala je: „Plaćamo cenu suživota sa životom“, aludirajući na to da su građani određene etničke zajednice krivi za porast slučajeva KOVID19.
U vreme kada se ceo svet i naša država bore protiv nevidljive opasnosti i kada su koegzistencija i nacionalno jedinstvo presudni, akademik Kulavkova je pokušala da doprinese legitimizaciji i opravda govor mržnje u očima šire javnosti.
Verski lideri su isto tako išli kontra vladinih mera. Smenjeni reis Islamske zajednice Sulejman Redžepi otišao je toliko daleko u borbi za prevlast da je onog trenutka kada se obratio javnosti čestitajući Bajram, sebi čak dozvolio da proglasi virus mrtvim.
MONITOR: Analitičari kažu da su ovi izbori nesvakidašnji za obje strane političkog spektra (SDSM i VMRO-DPMNE), jer se vodi politička borba između demokratije i autoritarizma, odnosno između građanskog i/ili etničkog karaktera Sjeverne Makedonije.
ILJOSKA: Iako rezultati još nisu oficijelni, uočljiva je mala razlika između SDSM i VMRO-DPMNE. SDSM, koja je u prednosti, zaista je pokušala da bude inkluzivna partija gde svako može da ima svog predstavnika bez obzira na verske razlike i etničke pripadnosti. Međutim, analiza izbornih rezultata pokazuje da treba još mnogo da se radi na podizanju demokratske svesti u našoj zemlji.
MONITOR: Je li tačno da je Nikola Gruevski izbornu kampanju vodio iz Budimpešte sa logistikom najmanje četiri države, koje su mu stavile na raspolaganje svoje sigurnosno-obavještajne aparate i neograničena sredstva, da sruši postojeću vlast u Sjevernoj Makedoniji okupljenu oko SDSM i Zorana Zaeva?
ILJOSKA: Posle Facebooka i Forenzička laboratorija za digitalna istraživanja Atlantskog saveta (DFR Lab) označila je našu zemlju kao izvor lažnih vesti. DFR Lab je preslikao na desetine portala i online medija koji putem svojih Facebook stranica šire lažne vesti. Mnogi od ovih izvora, koje DFR Lab deli u četiri podgrupe koje su međusobno povezane i prenose identične vesti.
Detaljna analiza ove organizacije kaže da je prema projektu prijavljivanja organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) Agnes Adamik, bivši izvršni direktor mađarske nacionalne televizije MTV, osnovao makedonsku kompaniju Adinamik Media u 2017. U to vreme ova kompanija je kupila većinski udeo u tri medijske kompanije – Prva Republika, EM Media i LD Press Media, a od 2018. godine te kompanije su vlasništvo sedam programa na kojima se podržava naša najveća desničarska stranka VMRO DPMNE, poseduje veb stranice Internet i Lider Republike Republike (poslednja je preneta iz EM Media u Prvu Republiku). Druga kompanija, EM Media, objavljuje vesti u Kuriru, Deneshenu, na Ekonomski i Vistina. LD Press Media vodi konzervativni veb sajt Netpress. Prema Mertak Media Center oni su pomogli premijeru mađarske Victoru Orbanu za širenje uticaja zemlje u regionu Balkana, a takođe i da podrži svog saveznika Nikolu Gruevskog i njegovu stranku VMRO-DPMNE u Severnoj Makedoniji.
MONITOR: Prvi put od osamostaljivanja i nezavisnosti na makedonskoj političkoj sceni formirana je predizborna multietnička koalicija u kojoj su zajedno Makedonci i Albanci, ali i drugi građani. Međutim, Demokratska unija za integracije upozorila je da neće pristati na formiranje nove vlade ukoliko se na njenom čelu ne bude Albanac?
ILJOSKA: Ima još vremena da postizborna alhemija sazre. Pregovori oko formiranje vlade neće biti laki s obzirom na to da je DUI osvojila većinu albanskih glasova. Ipak, smatram da su predizborne ambicije ove stranke da dobiju premijera nerealne.
MONITOR: Vanredno stanje bilo je uvedeno 18. marta zbog epidemije korona virusa i prestalo 14. juna. Kakvo je trenutno stanje kad je riječ o epidemiji?
ILJOSKA: Tokom izbornog dana registrovano je 198 novih slučajeva KOVID 19, a četiri osobe su preminule.
MONITOR: Zbog čega je toliko zaraženih?
ILJOSKA: Najviše zbog nepoštovanje zaštitnih mera. Dok je većina sedela kući, bilo je i takvih koji su se skupljali na različitim proslavama. Ako analiziramo stanje, najviše registrovanih od KOVID 19 klastera su unutar porodica koje su se okupljale u zatvorenim prostorima, gde se osećaju slobodni i zaboravljaju da drže propisanu distancu.
MONITOR: Jesu li zdravstvene ustanove na adekvatan način reagovale na epidemiju?
ILJOSKA: Zdravstvene ustanove rade dan i noć kako bi mi bili bezbedni. Čuvari našeg zdravlja su postali žrtve našeg nepoštovanja propisanih mera. Oni su organizovali svoj rad tako da bi se svaki pozitivan slučaj pravovremeno izolovao i kako bi se onemogućilo dalje širenje virusa. Javnost mora da shvati da je sprečavanje daljeg širenja pandemije u našim rukama.
MONITOR: Koje su mjere trenutno na snazi i poštuju Ii ih građani?
ILJOSKA: Zaštitne mere već popuštaju. Od srede u kafiće i restorane za isti sto može sedeti više od dve osobe, otvaraju se plaže i bazeni. Maske i držanje distance su još obavezni deo našeg svakodnevnog života. Severna Makedonija je već na listi zemalja za nabavku vakcine.
Veseljko KOPRIVICA
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
DANAS, SJUTRA3 sedmice
FOKUS3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice