Povežite se sa nama

INTERVJU

LJUBODRAG STOJADINOVIĆ, KOLUMNISTA PEŠČANIKA IZ BEOGRADA: Mafija se popela na vlast, a vlast sišla u podzemlje

Objavljeno prije

na

Šešeljevi politički učenici vladaju Srbijom i ona je duboko nedemokratska, radikalska u najgorem smislu te riječi

 

MONITOR: Koji su to najteži problemi sa kojima se danas suočava Srbija?

STOJADINOVIĆ: Srbija nije u stanju da definiše svoje probleme, niti da ih rešava. Mi se nalazimo u fukcionalnom haosu, koji neizbežno nastaje iz zarobljenog društva. Građani se nalaze pod okupacijom sopstvene vlasti. Sve što bi moralo da ima smisla, nastaje iz inercije, svi sistemi rade na nepoznat način, i sve što bi moralo da bude u službi građana, nalazi se pred planskim urušavanjem. Iluzija koju opsesivno proizvodi vlast, po kojoj je Srbija u zlatnom dobu, dodatni je činilac razaranja ostataka demokratskog ustrojstva koje jedno društvo čine slobodnim.

Ako bih morao da izaberem vodeći problem, to bi svakako bilo sistematsko ugrožavanje i uskraćivanje ljudskih sloboda: slobode medija, slobode govora, prava na javno mišljenje, koje je u sukobu sa autoritarnom pozicijom klike na vlasti. U srpskom “zlatnom dobu”, njen Perikle je neizbežna i nepodnošljiva javna pojava, narcisistički operetski autokrata, koji svojom retorikom dovodi građane do serije nervnih slomova. Ali, nije on vodeći problem, nego samoubilačka melanholija,teška građanska letargija i socijalna agonija. Naravno, to ne može niti će trajati beskonačno. Čak mislim da se nasuprot svim razlozima za pesimizam, rasplet bliži kraju.

MONITOR: Analitičari kažu da Srbija doživljava politički, pravni i moralni sunovrat. Navode da Aleksandar Vučić svakodnevno proizvodi mržnju, podjele i razdor u društvu, da Srpska napredna stranka nije politička nego kriminalna organizacija,da Srbiju potresaju razne afere, da su osuđeni ratni zločinci, ratni profiteri i njihovi simpatizeri postali heroji…

STOJADINOVIĆ:  Sunovrat traje suviše dugo. Mi smo u slobodnom padu, dno se još ne vidi, i ne znamo u šta ćemo udariti. Aleksandar Vučić jeste ključni generator podela i mržnje. Mislim da u Srbiji nekoliko porodica na vlasti čvrsto drži nelegalne korporativne poslove i kanale kojima se odliva ogromna količina novca. Na delu je pljačka društvene imovine kolosalnih razmera. Mafija se popela na vlast, a vlast je sišla u podzemlje. Ta se simbioza ne može ukloniti bez jako bolnih rezova. Još se ne zna koga će sve boleti, ali to je neizbežan zahvat. Nikada mafija nije predala novac i vlast dobrovoljno. I otuda dolazi hronični Vučićev gnev, i dnevni izlivi prezira i uvredljivog besa prema svima koji prepoznaju razbojništvo kao državni posao.

Zato je Aleksandar Obradović iz Valjeva, koji je ukazao na kriminal oca ministra policije u zatvoru, a ključeve njegove slobode drži državna mafija. Sve odluke su u rukama jednog čoveka, pravosudni sistem je u kolapsu. SNS je opasna sekta, metastaza na telu društva, zadužena za gipsani kult čoveka koji je takvu sektu stvorio. Ona mu pomaže da ostvari sva svoja životna nedela.

MONITOR: Jednom ste rekli da Vučića još nikada niste uhvatili u istini i da on u nastupima potcjenjuje pamet građana.  U nedavnom intervjuu  “Špiglu”, na konstataciju da njegovi pojedini potezi izgledaju kao da “oscilira između istoka i zapada”, Vučić je rekao da je Srbija na putu ka članstvu u EU i da je ono strateški cilj. Vjerujete li mu to?

STOJADINOVIĆ: Naravno da se Vučiću ne može verovati. Ali gore od toga je da on, bez ikakvih etičkih obzira ignoriše svoje laži, kao da ih nije ni bilo, i uvek proizvodi nove, još bezočnije. Ustvari, to je njegov moralni kod. Ako već stepenujemo zlo, još gori je podatak da veliki broj ljudi, koji su zatrovani uticajem masovne medijske propagande veruju tim lažima, i one su za njih jedina istina. Siguran sam da Srbija sa Vučićem ne može u EU. To je i njemu poznato.

MONITOR:  Kako  komentarišete aktuelnu aferu, nazvanu špijunska, povodom objavljivanja snimka na kojem se vidi kako čovjek identifikovan kao pripadnik Ruske vojno – obavještajne službe GRU daje novac čovjeku za koga je Vučić rekao da je penzionisani pripadnik Vojske Srbije?

STOJADINOVIĆ: Špijunska afera je ustvari amaterski igrokaz, neubedljiva farsa, dokaz da ima mnogo opasnih diletanata u tajnim službama. Zamislite tunjavu razmenu bakalskih kesa sa papirima i parama. To su prizori iz trećerazrednih filmova o špijunima s početka 20. veka.Takvi obaveštajci su davno izumrli. I podaci i novac danas se distribuiraju na daleko jednostavniji način. Zašto bi se neko uopšte šunjao po parkovima kao manijak? Nikome izvan grupe koja je napravila tu glupost nije jasno šta su imali na umu pri izvođenju ovog komičnog dramoleta.

MONITOR: Protesti u Srbiji “Jedan od pet miliona” traju već godinu. Šta je postignuto?

STOJADINOVIĆ:  Građani su dokazali da su protesti mogući i da nema razloga za strah. Njihova masovnost je narušena sukobima oko liderstva i vlasništva nad otporom. Srpska opozicija je prilično nejaka i lišena je dobre orijentacije šta želi i kako to namerava da učini. Ali bolja od ove zasad ne postoji. Mislim da je protestima potrebna bolja organizacija, definicija ciljeva i model njihovog ostvarivanja. Ako bi to bili samo opozicioni protesti, bez dobrog programa i pobunjeničke agresivnosti, oni bi se definitivno ugasili. Neizbežan i spasonosan je građanski otpor, uz političku artikulaciju, čiji bi pokretači morali da budu i neki novi ljudi. Sva su politička lica u Srbiji pohabana. Ili su ti ljudi bili na vlasti, ili u opoziciji, ili na oba mesta. Već skoro 30 godina oni su tu. Osim onih koji su umrli, svi su tu iz devedesetih: Vućić, Šešelj, Nikolić, Dačić. Šešeljevi politički učenici vladaju Srbijom, i ona je, nezavisno od neubedljivog demokratskog samoodređenja režima, duboko nedemokratska, radikalska u najgorem smislu te reči

MONITOR: Šta očekujete od predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji. Da li opozicija na tim izborima može poraziti  Vučićev režim?

STOJADINOVIĆ:  Sa ovakvim medijskim rasporedom i uvežbanim tehnikama krađe izbora, opozicija nema nikakve šanse. Pritisak na birače je zastrašujući, mogući silazak Vučića s vlasti proglašava se nacionalnom katastrofom i sigurnom propašću Srbije. Taj javni agitpropovski spin kombinovan je sa mobingom zaposlenih u preduzećima koje kontroliše SNS, a skoro sva su takva. Organizacija podrške vladaru je militarizovana, i to se smatra borbenim zadatkom. U takvim uslovima opozicija je potpuni autsajder.

MONITOR: Treba  li opozicija da bojoktuje izbore?

STOJADINOVIĆ: Moj odgovor je kategoričan: svakako da! Ali sam bojkot će biti besmislen bez organizovanja svih oblika mirnog otpora i masovne građanske neposlušnosti, uz demonstracije bez nasilja, osim ako se od nasilja vlasti valja braniti. Mislim da veliki deo vojske i policije nije na strani režima, i da su ti ljudi sposobni da se odupru zloupotrebi. Ali, postoje poluvojne batinaške trupe, sastavljene od navijačkih odreda, i pod kontrolom su bivših ili aktuelnih kriminalaca odanih režimu. Bojim se da je režim spreman da izazove sukobe, da za njih optuži opoziciju, “domaće plaćenike” i strane agente, i da u slučaju krize vlasti, ili gubljenja kontrole nad očekivanom pobedom, proglasi vanredno stanje.

MONITOR: Postoji li opasnost od novih ratnih sukoba u našem regionu s obzirom na loše odnose između Srbije i Hrvatske, Srbije i Kosova, na jačanje desnice, rehabilitovanje četništva i ustaštva, nacionalističkih i profašističkih snaga, ranjivost BiH, noružavanje Hrvatske i Srbije…

STOJADINOVIĆ: Uveren sam da u sledećih nekoliko godina takve opasnosti nema, mada nekoliko kriznih žarišta još tinja. Sever Kosova i granične opštine na jugu Srbije mogu da budu prostor za opasne, ali kontrolisane incidente. Vodeći ljudi režima u Srbiji, Hrvatskoj i na Kosovu su činioci održavanja krize, kao modela za raspirivanje nadripatriotizma i lažnog ratničkog zanosa.

Ekstremna desnica je sve agresivnija, a državne revizije nekih istorijskih istina (rehabilitacija četnika, slavljenje ustaša), dovode podivljale šoviniste u centar javne pažnje. Da nemaju podršku svojih režima, te malobrojne, ali militantne grupacije bi bile na samoj margini, jer od nje ne mogu da odmaknu mnogo daleko. Ali ih ne treba podcenjivati. Nikada se ne zna dokle zlo može da ide, ko će ga podržati, i koliko može da naraste.

 

NIN nije opasan za Vučića

 

MONITOR: Za jednu od  aktuelnih afera u Srbiji povod je fotografija na naslovnoj strani prošlonedjeljnog NIN-a, na  kojoj je prikazan Aleksandar Vučić ispred navodno u njega uperene snajperske puške.Kako  Vi kao dugogodišnji novinar tumačite tu fotografiju koju NIN nakon ogromnog pritiska nije objavio?

STOJADINOVIĆ: Naravno da NIN nije pozivao na atentat, niti naslovna strana ima taj smisao. Ni sada ne razumem cenzorski potez izdavača, koji je povukao uistinu benignu ilustraciju teksta o “Krušiku”. Ali, to je poslužilo režimskim narikačima kao izvrstan izgovor za pokušaj zataškavanja afere. Inače su tabloidi iz vlasti najavljivali više atentata na Vučića, čak je na Pinku organizovana višesatna rasprava o atentatu na predsednika “koji je u toku”. Za Vučića nije opasan NIN, niti bilo koje novine osim njegovih, nego militarizovani deo države, podivljali i odmetnuti pripadnici tajnih službi, ili kriminalci kojima bi Vučić iznenada uskratio ono što im je lično omogućio. Zbog toga mora da brani aferu Krušik i oduzimanje slobode Obradoviću, znajući koliko je opasna mafija krijumčara oružja.

MONITOR: Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je naslovnica NIN-a sa fotografijom Vučića dokaz da u Srbiji nema problema sa slobodom medija i takvu poruku poslala u EU. Je li njena ocjena tačna?

STOJADINOVIĆ: Premijerka nema pojma o medijima niti o slobodama, njenu ličnu i političku slobodu određuje Vučić,  koji ju je tako potresno nesposobnu doveo na čelo izvršne vlasti. Njene poruke javnosti su komični verbalni ogledi, i nije ovde pitanje da li je njena ocena tačna, nego kompetencija da bilo šta ocenjuje.

 

                       Veseljko KOPRIVICA

Komentari

INTERVJU

TEA GORJANC-PRELEVIĆ, IZVRŠNA DIREKTORICA AKCIJE ZA LJUDSKA PRAVA: Nedodgovorno se zapostavlja značaj pomirenja u regionu

Objavljeno prije

na

Objavio:

Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju

 

 

TXT: MONITOR: HRA i Centar za ženska prava osudili su napad Zorana Ćoća Bećirovića na novinarku Pobjede Anu Raičković, kao apsolutno neprihvatljiv čin nasilja.  Kako vidite dosadašnje reakcije nadležnih i šta bi država morala da učini? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Reagovanje nadležnih je onakvo kakvo treba da bude. Državni vrh je jednoglasno osudio napad, policija je u saopštenju posebno naglasila da želi da unaprijedi bezbjednost novinara, osumnjičeni su odmah privedeni, zadržani i određen im je pritvor zbog opasnosti od ponavljanja djela, jer su izrečene ozbiljne prijetnje novinarki i njenom sinu, i mogućeg uticaja na svjedoke. Sada je važno da procesuiranje bude efikasno, da se postupak ne razvodnjava godinama kao što se dešava. Krivični zakonik od 2021. propisuje strožije kazne za napade na novinare, ali je važno i da se vidi da pravni sistem funkcioniše i da se postupci vode u razumnom roku. Zabrinjava što je ovo sudeći po Sindikatu medija već 18. incident na štetu novinara ove godine.

Reakcije na ovaj događaj, koji nije smio da se desi, pokazuju i dvije karakteristične pojave. Prvo, u javnosti su prisutne naglašene osude napada na novinarku od strane muškog dijela društva, posebno zbog toga što je sve počelo intenzivnim dobacivanjem uvreda ženi iz mraka od strane trojice muškaraca. Važna je ta osuda, jer se naši dječaci moraju učiti novim i mnogo boljim obrascima ponašanja. U tom smislu je ohrabrujuće i svjedočenje novinarke Raičković da sin Bećirovića ni na koji način nije učestvovao u napadu ili vrijeđanju. Druga, razočaravajuća pojava, je to što iako je bilo očevidaca, niko nije pokušao da se umiješa, zaštiti novinarku i spriječi napad, niti je iko drugi, osim nje, pozvao policiju, a to je najmanje što je moglo da se uradi, makar anonimno.


MONITOR: Promocija mržnje, zajedno s mizoginijom i religijskim fanatizmom, sve je prisutnija u crnogorskom društvu, upozorili ste na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Šta to govori o ovom društvu, njegovim vlastima i institucijama? 

GORJANC-PRELEVIĆ:Uvijek su državni zvaničnici i političari ti koji kreiraju atmosferu, kako mirnodopsku, tako i ratničku. Ova sad nažalost više vuče na ovu drugu. Mislim da se veoma neodgovorno zapostavlja značaj pomirenja u regionu i za crnogorsko društvo i za odnose sa susjedima, a i za učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju. Odnosi sa Hrvatskom su bez ikakve potrebe na najnižem nivou od devedesetih, samo zato što je to odgovaralo vlastima u Srbiji. Sad se ponovo zloupotrebljava slučaj zločinca Balijagića, koji je u bjekstvu, za potpirivanje međuvjerskih i međuetničkih sukoba na sjeveru Crne Gore. Politika da se namjerno nanosi šteta Crnoj Gori na njenom putu ka EU je očigledna. Svi pomagači takve politike su protivnici članstva Crne Gore u EU, kako god da se zvanično predstavljaju. Zanimljivo je i da aktivno bježe od optužbi nadležnih za govor mržnje, bilo tako što se kriju iza imuniteta, kao Marko Kovačević, ili tako što se ne registruju kao mediji u Crnoj Gori, kao portali koji slede politiku srpskih i ruskih vlasti.

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR DUŠKO LOPANDIĆ, PROFESOR EVROPSKOG PRAVA I PREDSJEDNIK FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE IZ BEOGRADA: Jedino predvidivo u Trampovoj budućoj politici je da je ona nepredvidiva

Objavljeno prije

na

Objavio:

Trampov pristup će ohrabriti „orbanovsku desnicu“ u Evropi- i možda pojačati neslogu. S druge strane, njegov negativni odnos odnosno ignorisanje EU, možda može da proizvede i efekat veće kohezije država članica- kako se to, na primjer, desilo u slučaju „bregzita“

 

 

MONITOR: Nakon pogibije 14-oro ljudi na Željezničkoj stanici u Novom Sadu, organizovani su protesti na koje je vlast reagovala privođenjima i hapšenjima. Mnogima je sve to izgledalo kao repriza događaja iz decembra 2023. Hoće li se, i ovog puta, pokazati da vlast ima uspješan način da suzbije nezadovoljstvo i revolt građanstva?

LOPANDIĆ: Radi se verovatno najvećoj nesreći ovog tipa koja se pamti u Srbiji. Nesreća se desila nakon velike rekonstrukcije stanične zgrade, koju su vlasti dva puta svečano otvarale. Ovo je skandaloznan slučaj, gde se mešaju različiti nivoi odgovornosti javnih vlasti i privatnih firmi uz učešće stranaca, veliki novac i korupcija, kao i drastična nekompetentnost i neodgovornost. Gotovo rendgen slika načina na koji SNS vlada Srbijom. Malo – malo, pa nam se nešto sruši na glavu – bilo fizički ili simbolično. Od nesreće prošlo je već dosta dugo a da još niko od odgovornih investitora, izvođača ili nadležnih za nadzor nije čak ni pritvoren – sa izuzetkom aktivista koji su učestvovali u protestima zbog nesreće. Građani su s razlogom besni, a vlasti su odgovorile uobičajenim manipulacijama i odugovlačenjem. SNS je ubacio svoje ekipe da tokom velikog protesta u Novom Sadu prave štetu, kako bi za to optužili organizatore. Već viđen scenario. Nezadovoljstvo i revolt građana neće stati jer ni vlast neće prestati da proizvodi nepočinstva i skandale u serijama.

MONITOR: U izvještaju EK o napretku Srbije, nije primijećen značajan pomak. Ministarka Tanja Miščević očekuje otvaranje novog klastera do kraja godine, mada je to sasvim neizvjesno…Nakon toga, Aleksandar Vučić u obraćanju na samitu Evropske političke zajednice, više  puta je insistirao na strateškom pristupu u politici proširenja, u kontekstu globalnih promjena. Kako vidite dinamiku Srbija-EU i politiku proširenja?

LOPANDIĆ: Vučićeva politika je -u strateškim pitanjima, Srbiju dovela od parole „i Kosovo i EU“ do rezultata „ni Kosovo, ni EU“. Srbija se od 2021. godine nije pomerila u pregovorima sa EU. Ipak, zapazivši sa kašnjenjem da se geopolitička situacija u Evropi i svetu menja-a da je politika proširenja EU oživela, uključujući vesti o napretku Crne Gore i Albanije, Vučić obnavlja priču o ulasku Srbije u Uniju (ranije je samo ponavljao da smo „na evropskom putu“). Osim toga, već neko vreme je primetno tzv. puzajuće okretanje režima ka „političkom zapadu“, što se objašnjava nastojanjem vlasti u Beogradu da očuvaju zapadnu naklonost popuštanjem u nekim bitnim pitanjima (poput odnosa prema Kosovu u „dijalogu“ Beograd- Priština), kao i angažovanjem ili rasprodajom nacionalnih resursa (koncesija za kopanje litijuma, nabavke vojnih aviona u Francuskoj) i drugim merama, poput pomoći i prodaje oružja Ukrajini, jačanja saradnje sa Izraelom… Najnoviji izveštaj Evropske komisije potvrđuje utisak da u Srbiji nema bitnijeg napretka, što znamo. Geopolitika je bitna ali bitne su i reforme u suštinskim pitanjima demokratije, vladavine prava, slobode medija i sl., a u tome režim neće popustiti osim kada na to bude prisiljen. Sa Planom rasta za Zapadni Balkan EU je uvela jedan novi sistem „štapa i šargarepe“ u vidu direktne veze između obećanih koraka u reformama i isplate finansijske podrške. Videćemo kako će to funkcionisati u praksi.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGAN JOVIĆEVIĆ, REDITELJ I TEORETIČAR FILMA: Topli film

Objavljeno prije

na

Objavio:

Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posjedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan slijed. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir

 

Hibridni dokumentarac Topli film Dragana Jovićevića bavi se kvir fenomenom kroz čak 38 naslova iz jugoslovenske i srpske kinematografije. Topli film imao je premijeru u Solunu, a prikazan je na mnogim festivalima – u Splitu, Paliću, Novom Sadu, Bangkoku, Pekingu, Berlinu, Londonu, Tel Avivu, Ljubljani, Sarajevu, Hagu… Podgorička publika mogla je da ga pogleda na UnderhillFestu i na Nedjelji prajda.

Dragan Jovićević je doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iz oblasti teorije filma, a osnovne studije završio i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Autor je kratkih filmova, video radova i instalacija. Osnivač je nezavisne produkcijske kuće Greifer. Objavio je nekoliko filmskih knjiga, jedan roman, brojne kratke priče, pripovijetke, naučne studije i eseje. Urednik je rubrike Kultura u nedeljniku Radar. Ranije je istu funkciju obavljao u NIN-u, Danasu, a bio je i urednik dokumentarnog programa na TV Avala. Takođe je filmski kritičar Radio televizije Srbije.

MONITOR: U istoriji jugoslovenske i srpske kinematografije pronašli ste 65 filmova sa kvir tematikom. Zanimljiv je podatak, koji je na samom početku „Toplog filma“, da postoji scena poljupca dvojice muškaraca u filmu  Čiča Ilije Stanojevića iz 1911. godine. Šta Vas je inspirisalo da se bavite kvir odnosima kroz istoriju kinematografije?

JOVIĆEVIĆ: Više toga. Prvo, Topli film je logičan produžetak mojih ranijih teorijskih radova u kojima sam se bavio reistorizacijom jugoslovenske i kasnije srpske kinematografije, iz različitih perspektiva. Tako sam 2014. napisao knjigu Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike s Jovanom Ristićem u kojoj smo tražili sve momente gde je fantastika ušla u ovdašnje filmove i otkrili još impozantniji broj od gotovo 250 filmova, što dugih što kratkih. Odmah zatim, doktorirao sam na Fakultetu dramskih umetnosti sa tezom o žanrovima u srpskoj kinematografiji, što je objavljeno i kao knjiga nekoliko godina kasnije. Topli film je nastao iz ogromne istorijske građe koju sam već posedovao, i nakon fantastike i žanrova, kvir je bio nekako logičan sled. Pitao sam se u koliko filmova se prepoznaju kvir osobe, osobine ili ponašanja, koliko se filmova tematski može povesti pod termin kvir. I naravno, sasvim mi je jasno da će to biti film a ne knjiga ili naučna publikacija, jer  su kvir likovi prosto filmičniji. S druge strane, često čujemo priču o cenzuri nekog filmskog sadržaja zbog gej likova, da je neki glumac odbio da igra gej osobu ili da mlade reditelje te tematike, koje su goruće u svetskoj kinematografiji, uopšte ne interesuju. Ili ih interesuju, ali ne dobijaju finansijsku podršku za njihovo nastajanje. To je sve otvorilo pitanje homofobije, kojim sam na drugom planu hteo da se ovim filmom bavim.

Miroslav MINIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 15. novembra ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo