Ruke Vojislava Šešelja su krvave i jasno je da nikada neće i ne mogu biti oprane. Problem je zato što on, kao osuđeni ratni zločinac, i dalje kroz institucije Srbije ima priliku da širi mržnju i utiče na mlade ljude u Srbiji, nastavljajući tu svoju ratno zločinačku propagandu
MONITOR: Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj nedavno je na zasjedanju Skupštine Srbije zatražio od Vlade Srbije da u Krivični zakonik uvede odredbu po kojoj bi svaka javno izrečena tvrdnja da je u Srebrenici bio genocid krivično bila kažnjavana. Kako to Vi komentarišete pošto dugo pišete i o genocidu?
ČONGRADIN: Reč je o osuđenom ratnom zločincu, čija se politička karijera u poslednjih trideset godina isključivo bazirala na propagiranju ubistva ljudi druge nacionalnosti i vere. Na njihovom proterivanju iz svojih kuća, huškanju na nasilje nad njima, dakle čistoj ratno-zločinačkoj propagandi. Tako da takav zahtev upućen Vladi Srbije, odnosno vlastima u Srbiji, uopšte ne čudi. Šešeljeva doslednost u ratno-zločinačkoj politici je očekivana, s obzirom na to koliki teret tragedija koje je izazvao nosi na duši. Njegove ruke su krvave i jasno je da nikada neće i ne mogu biti oprane. Problem je zato što on, kao osuđeni ratni zločinac, i dalje kroz institucije Srbije ima priliku da širi mržnju i utiče na mlade ljude u Srbiji, nastavljajući tu svoju ratno-zločinačku propagandu. Što nikada nije lustriran i što mu i pored svih, najtežih grehova, nije zabranjen javni rad.
MONITOR: Šešelj je rekao da je to potrebno, jer se u javnosti dešavaju stvari koje su gore od svih mogućih najcrnjih očekivanja, a kao primjer tog „najcrnjeg“ apostrofirao je Vas zbog teksta u kome ste napisali da je u Srebrenici počinjen genocid, opisujući Vas najpogrdnijim imenima i poručujući da bi takve poslao na dvadeset godina robije. Je li Vas to od njega iznenadilo?
ČONGRADIN: Nisam problem ja. Mene lično ne pogađaju takve kvalifikacije. Problem je što to slušaju i vide žrtve genocida i njihove porodice, odnosno sve žrtve njegove politike. Kao što tome prisustvuju, ponoviću, mladi ljudi u Srbiji, u čijem je interesu da više nikada ne prisustvuju takvom govoru mržnje i nasilju. Jednoj takvoj politici bolesnog, zločinačkog uma. A, naznačimo, i ratno profiterskog. On zarađuje novac od propagiranja ratnih zločina i veličanja genocida. I to javni novac. Reč je o bolesniku, ne zaboravimo, koji je i pozivao na ubistvo premijera Zorana Đinđića, koji je dugo godina bio na plaćeničkom spisku zemunskog klana, okorelih mafijaša, koji su ubili premijera ove države. Dakle, Šešelj je paradigma zla ovdašnjeg društva, a aktuelna srpska vlast, na čijem čelu se nalazi njegov najodaniji politički sin – Aleksandar Vučić – od njegovih nastupa na, takođe, bolestan način nekako profitira. Zato je Šešelj i danas tu.
MONITOR: Vjerovatno se tako nešto nikad nije desilo ni u jednom parlamentu u svijetu. Da li je na Šešeljeve uvrede i prijetnje neko reagovao od poslanika?
ČONGRADIN: Nisu reagovali jer oni, pretpostavljam, takođe, kao i ogroman deo javnosti vrlo dobro znaju Šešeljevu ulogu u današnjem političkom trenutku. Upoznati su sa njegovim povlašćenim položajem koji mu upriličava Aleksandar Vučić. Nekoliko dana kasnije, Vjerica Radeta, koja se nalazi na poternici Haškog tribunala, a koju Srbija neće da isporuči, me je, sa svojom koleginicom iz SRS, takođe, napala u Skupštini. Vladajuća SNS je kroz ministarku Zoranu Mihajlović osudila to što sam vređana na rodnoj osnovi, ali, svakako, da i nju nije briga, to što jeste suština problema – brutalno negiranje genocida i dalje vređanje žrtava tog najtragičnijeg čina u srpskoj istoriji. Lakše im je da osude Šešeljeve uvrede na račun mog fizičkog izgleda nego to što ga je inspirisalo na te uvrede.
MONITOR: Šta govori to da je Šešelj, osuđeni ratni zločinac, narodni poslanik?
ČONGRADIN: Da zlo koje iz njegovih usta izlazi odgovara vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.
MONITOR: Izjavili ste da ga nećete tužiti zbog uvreda koje Vam je uputio. Zašto nećete da ga tužite?
ČONGRADIN: Zato što ne verujem u pravosudni sistem i zato što znam da je pod kontrolom Aleksandra Vučića koji, s obzirom na to da je Šešelju dozvoljeno i danas da radi to što radi, ima koristi od takve bolesne i opasne postavke u srpskom parlamentu.
MONITOR: Vi godinama pišete o ratnim zločinima i o suočavanju sa prošlošću. Kako se vlast Srbije odnosi prema tome?
ČONGRADIN: Negiranje, relativizacija do afirmacije. I to nije samo odlika vlasti već i ogromnog dela opozicije u Srbiji. Kao i odlika prethodnih, navodno, demokratskih vlasti. Niko od njih nije ni dotakao proces suočavanja sa ratno-zločinačkom prošlošću, iako, za razliku od aktuelne vlasti, nije direktno bio učesnik u tome.
MONITOR: Koje su dominantne karakteristike medijske scene u Srbiji? Koliko mediji poštuju Kodeks i zakone?
ČONGRADIN: U Srbiji je sve slično na svim nivoima. Fenomen Šešelja u Skupštini Srbiji vidi se i u medijskoj sferi na karakterističan i svojstven način. I tamo radi i uređuje medijski prostor puno malih ili većih Šešelja. A, većina ih je, trenutno, pod kontrolom vlasti. Što opet nije izum i odlika samo današnje vlasti. Isto, možda finije i ne ovako brutalno, bilo je i za vreme prethodnih vlasti.
MONITOR: Kako je predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, čiji je politički otac Šešelj, uspjelo da pod kontrolom drži većinu medija?
ČONGRADIN: Nasiljem. Postavivši poslušnike, male Šešelje, na urednička mesta. Ti urednici i vlasnici medija potom vrše ogromno nasilje nad novinarima, takođe, običnim ljudima, koji su pod jakim pritiskom propaganda, ali i nametanja nakaradnih i bolesnih političkih i drugih ideja. Jako je teško tome se odupreti. Nisu obični ljudi ništa krivi. Svako od njih bi trebalo najpre da bude pod vanredno olakšavajućim okolnostima da bi saznao, shvatio o čemu je zapravo reč.
MONITOR: Je li tačno da nijedne dnevne novine u Srbiji nisu objavile da je predsjednik Francuske Makron rekao da su Srbija i Kosovo dvije države?
ČONGRADIN: Ne znam. Znam da postoje, ipak, u Srbiji slobodni mediji u kojima rade slobodni, habri i pametni ljudi. Koji su sve vreme na udaru vlasti i koji istrajavaju u profesionalnom pristupu. Malo ih je, ali su jako vredni.
MONITOR: Povodom nedavnog izvještaja Fridom hausa, u kojem se navodi da Srbija više nije slobodna već djelimično slobodna zemlja, premijerka Ana Brnabić rekla je da živi ,,u slobodnijoj zemlji nego prije nekoliko godina“ i da je slobodna zemlja ona u kojoj Vlada brine o građanima na način na koji to čini Vlada Srbije…
ČONGRADIN: Često zvuči kao da premijerka Srbije zaista veruje u ono što izjavi. Ne znam šta je gore da li da je svesna da izmišlja ili da zaista to misli…
Veseljko KOPRIVICA
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU3 sedmice
INTERVJU3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
DRUŠTVO3 sedmice
Izdvojeno3 sedmice
FOKUS3 sedmice