Od kada je sveta i veka, politika, kao delatnost, i država, kao institucija, najprivilegovaniji su domeni ideologije. I to u njenom najširem spektru, od najsofisticiranijih i najneprimetnijih manipulacija i spinova, pa sve do najneverovatnijih i, po pravilu, najpretećijih, okretanja stvari naglavce.
Nije nepoznato, u dubinskom rasvetljavanju i razumevanju sveta politike, države i ideologije, najviše pomaže svet interesa. Ni etatistički kolektivizam, ni apstraktni individualizam, dakle. Nego baš svet interesa. Kombinacija marksističke ekonomske, socijalne i klasne analize, i američke teorije interesa i interesnih grupa. Makar za autora ove kolumne, to je bila i ostala, najbolja kombinacija, još pre skoro četrdeset godina, kada je složenim problemima politike, države i ideologije, tek bio počeo da se bavi.
Ali nije dovoljno samo reći – svet interesa. Neophodno je sprovesti sveobuhvatna i dubinska snimanja, analize i procene. Ko, sa kim, protiv koga, zbog čega. I to u spletu pojedinačnih, posebnih i opštih društvenih interesa. I samog me je iznenadilo, kada sam pre samo nekoliko godina, otkrio da sam, makar prema svom sopstvenom, naravno subjektivnom, ali i samokritičkom sudu, do jedne od svojih najboljih dijagnoza, došao još na samom početku, u svom magistarskom radu „Interesna i politička artikulacija savremenog jugoslovenskog društva” iz 1983, kasnije, 1985, i samo uz neke manje tehničke izmene, objavljenom pod naslovom Politička ekonomija i politika, u Maloj ediciji Ideja beogradske Mladosti, koga baš zanima može ju naći i na mom sajtu www.milanmpopovic.info.
Pre same dijagnoze, jedno upozorenje. Dok dijagnozu čitate, može vam se učiniti, kao da je reč o pukoj igri reči. Ali nije. Naprotiv, reč je o jednoj od najdubljih tajni politike, a onda i države i ideologije. Evo najavljene dijagnoze. Sve što se tiče politike i države, po pravilu, jeste od, ali, istovremeno, takođe po pravilu, nije i u opštem, nego je uvek, manje ili više, u interesu onih koji su ekonomski, socijalno i politički, najmoćniji. Ili, da kažemo ovo, i nešto eksplicitnije.Sve što se tiče politike i države jeste od opšteg društvenog interesa zbog toga što se tiče svih pripadnika društva, ali istovremeno nije i ne može biti i u opštem društvenom interesu, zbog toga što je društvo klasno podeljeno i strukturirano, pa to neizbežno daje pečat svemu, pa i politici i državi u njemu. Kao neka vrsta zakona socijalne odnosno klasne gravitacije.
Sada će biti razumljivije, i ono sa samog početka ovog teksta. Upravo zato što je sve što se tiče politike i države od interesa za sve, ove iste sve je lako ideološki (samo)obmanuti, pa im kroz ovo nesporno postojeće od, kriomice poturiti i prodati, i ono nepostojeće u. I to jednako važi, kako za ono mračnokomorno okretanje naglavce, tako i za ono sofisticirano spinovanje. Samo što je stvarni stepen svesti, polusvesti i nesvesti, odnosno manipulacije, obmane i samobmane, u svakom konkretnom slučaju različit, pa ga kao takvog i valja uvek konkretno utvrđivati. I ne žuriti sa zaključivanjem. Neki put masovne histerije straha učine, da mnogi, ako ne i svi, veruju, čak i u inače najneverovatnije okretanje naglavce, a neki put, obrnuto, i bez i najmanje straha, ljudi znaju da je sve „kao”, a ne stvarno, čak i u slučajevima koji se tehnički izvode kao najsuptilnije spinovanje.
Umesto daljeg razglabanja, samo jedno pitanje, za čitaoce ove kolumne. Šta mislite, koliko građana Crne Gore, stvarno veruje, da je vrhovni oligarh naše male i jedine, u svojoj više nego tridesetgodišnjoj političkoj karijeri, zaista rukovođen, državom i državnim interesom, a ne sopstvenim i interesom sopstvene familije, biološke i one druge?
Milan POPOVIĆ