Režimi neslobode, u Crnoj Gori, na Balkanu, u Rusiji, na Istoku, nisu novost. Novost su sve brojniji i ozbiljniji simptomi, znaci i pojavni oblici neslobode u SAD, EU, na Zapadu. Svest o ovoj velikoj istorijskoj novosti odskoro probija i u tamošnjem mejnstrimu. O tome posebno dobro govori knjiga The Road to Unfreedom, čiji je naslov, u znak priznanja, uzet i za naslov ovog teksta. Knjiga je objavljena ove, to jest 2018. godine, a njen autor je Timoti Snajder, profesor istorije na Univerzitetu Jejl, jednom od najboljih i najprestižnijih američkih i svetskih univerziteta.
Već oko pola milenijuma, demokratija u SAD, Evropi, na Zapadu, služi kao inspiracija i uzor borcima za slobodu i demokratiju na Istoku, u Rusiji, na Balkanu, u Crnoj Gori, ali odskoro, posebno od izbora Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. svi znaci govore, započeo je neki čudan, opskuran i neočekivan suprotni smer. Autokratski režimi Istoka postaju uzor i inspiracija za retrogradnu dinamiku i napad na demokratiju u SAD, EU, na Zapadu. Ovo je glavna, eksplicitna, i empirijski bogato potkrepljena teza, u knjizi Timotija Snajdera.
Pogledajmo samo Crnu Goru i SAD. Kada je reč o izgradnji demokratije, sav „napredak” u Crnoj Gori, u poslednjih trideset godina, bio je u domenu simulacije i fasade, i to nas mnogo ne iznenađuje. Ali, ko je još samo pre nekoliko godina, mogao i da zamisli da će u SAD, sa dolaskom Donalda Trampa na vlast, moderna odnosno liberalna demokratija da bude toliko brzo i temeljito oslabljena. Napadnuta su njena sva četiri temeljna stuba. Osnovne ljudske slobode i prava, posebno one najranjivijih: žena, Afroamerikanaca, imigranata, dece (u kavezima). Podela vlasti: partitokratija i jednopartizam u sve tri grane. Vladavina prava: jednostrano otkazivanje prihvaćenih međunarodnih ugovora o klimi, i Iranu, i sve češći govor o predsedniku koji je, kao, iznad ustava i zakona. I sukcesija odnosno smenjivost vlasti koja je, dugoročno gledano, takođe dovedena u pitanje.
I još jedna upadljiva negativna konvergencija između današnjih Crne Gore i SAD. Beskonačni, lažni i agresivni patriotizam, začinjen duškokovačevićevskom rusofobijom, u Crnoj Gori i anglofobijom, u funkciji sporednifikacije, odnosno skretanja pažnje sa sve veće, nepravednije i opasnije unutrašnje ekonomsko-socijalne i klasne polarizacije društva. Na površini buka i bes, u dubini vladavina, ne „duboke države”, kako kažu trampovci, jer i ova je na površini, nego duboke, zapravo najdublje, kapitalističke oligarhije, glavnog aktera oligarhijskog kapitalizma, tamo i kod nas.
Zasluga za otkriće, ovde samo ukratko opisanih neobičnih i neočekivanih dinamika, negativne konvergencije, retrogradnog trenda i suprotnog smera, svakako pripada Timotiju Snajderu. Njihovo šire i dublje razumevanje, međutim, nije moguće unutar mejnstrima, nego tek unutar jedne nove, alternativne i kritičke svesti odnosno teorije. Takva je teorija svetskog sistema Imanuela Volerstina, jednog od vodećih, ako ne i vodećeg naučnika u oblasti društvenih nauka u SAD i u svetu danas, uzgred, profesora emeritusa, takođe na Jejlu. Po teoriji svetskog sistema, naime, sve ovde opisane negativne dinamike samo su vanjski simptomi jednog mnogo šireg, dugotrajnijeg i dubljeg procesa. Kraja svetskog kapitalističkog sistema kao polumilenijumskog istorijskog sistema, koji (kraj) je započeo sa početkom prvog svetskog rata 1914. a trajaće do oko 2050.
Kompleksnost, drama i neizvesnost ovog kraja, koji još uvek traje, jednako u maloj Crnoj Gori, kao i u velikim SAD, prevazilaze ambiciju i okvir ovog teksta, pa se, pored ostalog i zbog toga, ostavljaju na milost i nemilost, inteligenciji i imaginaciji čitalaca Monitora.
Milan POPOVIĆ