Ljudi moji, ova velika, sjajna lopta na nebu je Sunce, koje se stariji stanovnici sećaju kao česte pojave tokom godišnjeg doba, koje je nekada postojalo i zvalo se leto. Inače, već danima kiša toliko pada da, evo, čekam da dođe Noje i da nas pokupi. Od svake životinje po dve.
Ipak, kod mene u kući je uvek leto. Imam to jedno emajlirano lonče sa suncokretima (ostalo još od babe). Sa divnim, žutim laticama koje okružuju centar, suncokret ima nepogrešiv izgled sunca, što ga čini posebnom ukrasnom biljkom – cvetom strasti. Suncokret je i biljka besmrtnosti, pripada planeti Sunce, elementu Vatre i simbolu duhovnosti. U hrišćanstvu je simbol Božje ljubavi. Veruje se i da će osoba saznati istinu kroz snove, ukoliko stavi suncokret ispod kreveta.
Možda su ruže prevaziđene, ali nikad neću prestati da se radujem suncokretima.
Suncokret simbolizuje zajedništvo, snagu, ponos i divljenje, ali može predstavljati i oholost. „Ukoliko suncokret poklanjate voljenoj osobi, tim gestom označavate da je ta osoba centar vašeg sveta”, to ja kad sebi kupim suncokrete. Ima ljudi koji iznutra liče na polje suncokreta.
Mala Tijana je jednom rešila da posadi tri suncokreta. Svaki dan ih je zalivala, pevala im, obećavala im da će ona biti njihovo sunce, da se neće pokajati što će biti njeni prijatelji, čekala, čekala i dočekala da niknu. Čim bi oči otvorila odlazila bi među svoja tri prijatelja, provodila dane sa njima, a oni se okretali i igrali zajedno sa njom. Ozbiljna ljubav. Dečja ljubav i pažnja protivotrov su za sve loše energije i otrovne ljude. Ali, viđu vraga… Jedno jutro ih je zatekla ubijene. Troje komšijske dece je likovalo na bojištu. Pali ratnici, umiranje na rukama i Kosovka devojčica Tijana. Napravila je kasnije cvetove od papira. Papirne suncokrete. Kada vam dete pokloni papirni cvet, obavezno ga pomirišite. Dokle god osećate miris, niste odrasli. Prevare se naivni kod onog dobar, pa pomisle i glup. Najgore kod tuge je što ima mnogo lica. Ne prepoznamo je pre nego što nas lupi da bi joj se izmakli.
„Deca su surova.” Aha, ako ih tako vaspitavate. Ja sam ovoj mojoj davno izbila iz glave svaku pomisao na surovost prema drugom ljudskom biću.
U toku je kraj. Sve vrvi od najnižih oblika života. Ne brinite neće kiša dugo, Vučić će sutra da oduva oblake i prizove sunce. On je sa rajskim komitetom na: “Gde si, kralju!” Na kraju, nije leto kakvo želimo već kakvo zaslužujemo.
P. S. Iz poštovanja prema suncokretima koji nisu mogli da biraju svoje sunce, nemate pravo da venete.
Nataša ANDRIĆ