MONITOR: Kako biste skicirali profil današnje Srbije?
DAVID: Srbija se vratila u početke devedesetih. Prosto da čovek ne poveruje, posle svega što nam se dogodilo. Na vlasti i u njenoj blizini su neki od poznatih, istaknutih govornika mržnje, propagandisti etničkih sukoba, zagriženi miloševićevci. Ratni zločinci posle odležane kazne postaju predavači na Vojnoj akademiji i vraćaju se u politiku. Srpski zvaničnici ne vide u tome ništa neobično, naprotiv, odaju priznanje njihovoj navodnoj hrabrosti i stručnosti. Istovremeno, srpski patrijarh izjavljuje da je Srbija svuda tamo gde žive Srbi. Priprema se nova Deklaracija o opstanku Srba i očuvanju srpskog identiteta što sve zajedno neodoljivo podseća na poznati Memorandum SANU, koji je bio u osnovi poražene srpske politike devedesetih.
Umesto da po Zakonu o lustraciji, koji je donet a nikada primenjen, budu kažnjeni za svoje nečasno i neprofesionalno delovanje, poznati likovi iz devedesetih opet su u vrhu javnog, političkog i kulturnog života Srbije! Iz Kancelarije visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, poručuju da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU narušava evropske principe imenovanjem osuđenoga za ratne zločine za predavača u Vojnoj akademiji i da je to protivno evropskim standardima. Vidimo kako se provela nobelovka Herta Miler kada je na Sajmu knjiga u Beogradu otvoreno i hrabro, bez uvijanja, govorila o nedavnoj prošlosti i neophodnosti suočavanja sa počinjnim zločinima. Doživela je pravi javni linč i od strane režima i njemu bliskih satelita proglašena je monstrumom!
MONITOR: A profil predsjednika Aleksandra Vučića?
DAVID: Sve te „heroje” devedesetih okupio je i vratio u politički život sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar informisanja u Miloševićevo vreme. Predsednik je u nekoliko izjava spomenuo svoje nekadašnje zablude, ali je morao mnogo jasnije, direktnije i iskrenije da se izvini za sve ono što je svojevremeno činio i predstavljao kao visoki funkcioner Radikalne stranke i blizak Miloševićev saradnik, tim pre što i neki njegovi sadašnji potezi u biranju neposrednih saradnika, pisanje njegovih tabloida kao i povremene konfuzne i protivurečne izjave dovode u sumnju iskrenost njegovih dosta neubedljivih izvinjenja i zvaničnu politiku države.
MONITOR: Vučić, kako kaže, razmišlja o vanrednim parlamentarnim izborima. Ukoliko ih bude kakve su šanse da njegov režim bude smijenjen?
DAVID: Nikakve. Opozicija nikada nije bila slabija i razjedinjenija, bez pravog političkog programa koji bi ugrozio vladajuću koaliciju.
MONITOR: Beograd je upozorio američki zvaničnik Brajan Hojt Ji da ne može istovremeno sjedjeti na dvije stolice – da balansira između Zapada i Rusije, nego da se jasno opredijeli. Šta će Vučić izabrati?
DAVID: Zalud se srpske vlasti zaklinju u evropsku budućnost Srbije ako svoju evropsku kuću grade na poluistinama i lažima o onome što se događalo u bliskoj prošlosti. Hana Arent je svojevremeno u eseju „Istina i politika” pisala o laži koja uništava samu strukturu društva, stvarajući „mrežu obmana”. Lažovi, kakvi su ove samozvane i opasne „patriote”, postaju, kako piše Hana Arent, „žrtve sopstvenih izmišljotina”. Sve se pretvara u jedno golemo samoobmanjivanje da bi se po svaku cenu stvorio privid istine i legalizovala laž. A u tom svetu lažnog prikazivanja prošlosti i sadašnjost postaje golema laž, „nepekidno i besomučno izvrtanje činjenica”. Društvo zasnovano na laži je društvo bez dostojanstva i morala, bez istinske nade. Osnovni problem sadašnje srpske politike je neikrenost, odsustvo moralnih načela, nepoštovanje sopstvenih institucija i to „neprekidno i besomučno izvrtanje činjenica”.
MONITOR: Prije nekoliko dana objavljeno je da su Amerikanci donirali Srbiji od petooktobarskih promjena više od četiri milijarde dolara, a Rusi ni dolar. Zašto to onda građani Srbije više vole Rusiju od Amerike?
DAVID: Ruska medijska propaganda sve je prisutnija u Srbiji. Bivši srpski predsednik Tomislav Nikolić, kao i njegov nekadašnji šef Vojislav Šešelj tražili su da Srbija postane jedna od ruskih gubernija. Činjenica je, međutim, da mladi koji napuštaju Srbiju u potrazi za poslom, ne odlaze u Rusiju nego na Zapad. Rusko-srpska ljubav i bratstvo očevidno su jedan od mitova koji nema snažno uporište u stvarnosti, ni u prošlosti ni u sadašnjosti.
MONITOR: Pisali ste da se povratak Kosova u okvire Srbije ne može ostvariti bez novog velikog sukoba i da bi razumna vlast priznala nezavisnost Kosova uz precizan dogovor o uspostavljanju međusobnih dobrosusjedskih odnosa, čuvanje srpske kulturne baštine na Kosovu, povratak izbjeglih, rješavanje imovinskih i drugih prava… No, vlast i većina opozcije i dalje tvrde da Srbija ne može bez Kosova?
DAVID: Sve to mogu samo da ponovim. Ovih dana na inicijativu Aleksandra Vučića pokrenut je „unutrašnji dijalog o Kosovu”. Niko ne zna šta je cilj toga „dijaloga”. Da li se pod pritiskom Evrope i SAD priprema priznanje nezavisnog Kosova, ili naprotiv, zbog unutrašnjih potreba, homogenizovanje nacije u nepriznavanju onoga što je nepobitna činjenica. Sva je prilika da će se taj najavljeni dijalog pretvoriti u monolog vlasti i istomišljenika u zauzimaju još rigidnijeg stava kada je u pitanju Kosovo. Srednjeg rešenja nema. Ili priznavanje nezavisnosti, ili odustajanje od evropskog puta i zamrzavanje konflikta do nekog budućeg krvavog rata. Pametnom dosta.
MONITOR: S obzirom na to što se dešava u Srbiji, ima li „materijala” da dopunite svoju knjigu eseja „Fragmenti iz mračnih vremena”?
DAVID: Samo saznanje da se ne razvijamo kao društvo, da ne idemo napred, nego se vraćamo nazad, deluje porazno. Porazno je to da vladaju primitivizam i prostakluk, demagogija i licemerje. U televizijskim programima sa nacionalnom frekvencijom besomučno, po čitav dan, emituju se takozvani rijaliti programi pornografskog sadržaja, začinjeni povremenim gostovanjima ponekog poznatog političara. Korupcija i lopovluk najgore vrste javno su prihvaćeni kao normalno ponašanje. Premijerka otvoreno izjavljuje da je njoj „svejedno” da li je ministar u njenoj vladi lopov ili nije. Tabloidna štampa i tabloidni elektronski mediji pod kontrolom vlasti raspiruju niske strasti, razvili su do apsurda psovačko „novinarstvo”. Štošta bi se mglo napisati o sudovima i tužilaštvu koji sude po nekim partijskim a ne važečim zakonima. Posle toliko godina još se razvlače i ostaju nerešeni slučajevi ubistva braće Bitići, paljenje stranih ambasada, otmice u Štrpcima, učestvovanje u zločinima masovnih ubistava u Ovčarama. A i neki novi slučajevi kao onaj bespravno rušenje u Hercegovačkoj ulici razvlače se do besvesti, mada je svakome jasno ko su krivci. Sve to, velika je sramota našeg pravosuđa i naše vlasti, beskrupulozno izigravanje pravde. Licemerje? Ima ga svuda. Zvanična državna politika je ulazak u Evropsku uniju, a svi vladini mediji su izrazito proruski i protiv Evropske unije. Ulicama i trgovima u Beogradu oduzeta su imena antifašista, partizanskih boraca, rehabilituju se zločinci iz Drugog svetskog rata, a sada se naprasno zbog približavanja Rusima 20. oktobar počeo obeležavati kao Dan oslobođenja Beograda što u datim okolnostima deluje veoma neiskreno Sve donedavno moglo se čuti u duhu revizije istorije kako taj datum nije bio oslobođenje nego nova okupacija.
MONITOR: Vi bez ustručavanja argumentovano kritikujete vlast u Srbiji, ali nema baš previše onih koji se usuđuju da vas javno slijede. Mnogi joj se čak i udvaraju. Zašto je to tako?
DAVID: Očevidna je istina ono što je još davne 1927. godine Francuz Žilijen Benda pisao o savremenim intelektualcima kako ,,izdaja intelektualaca proističe zbog odricanja od nekih univerzalnih vrednosti, a prihvatanja posebnih, nacionalnih, lokalnih zapovesti, koje zadovoljavaju uske, egoistične interese često veoma udaljene od pravde i istine, od stvarne demokratije i slobode. Intelektualci, tobože služeći domovini, služe, u stvari, političkim interesima i strastima, iskazuju lojalnost političkim vođama”. Benda je svoju studiju pisao u vreme nastajanja italijanskog fašizma, imajući dobar uvid u delovanje nacionalistički orijentisanih francuskih, nemačkih i italijanskih intelektualaca. I na ovim našim prostorima intelektualne elite su u velikoj meri učestvovale u stvaranju i divljanju nacionalističkih strasti, ,,nacionalizma kao ideologije kiča i banalnosti, totalitarne ideologije”, navodim reči Danila Kiša, koje u potpunosti odgovaraju opisu situacije. Kadgod sam nastupao i kritikovao to nije bilo sa pozicije ,,intelektualca” jer taj pojam je, kako vidimo, veoma kompromitovan. Nisam delovao u ime bilo koje ideologije ili bilo čijeg interesa nego sa moralnog stanovišta, kao slobodan građanin i u najboljem interesu zemlje u kojoj živim. Pravi patriotizam, pravo rodoljublje, po mome dubokom uverenju, jeste ukazivati na sve ono što je loše, što ne valja i što nas udaljuje od normalnog, civilizovanog sveta. A toga je mnogo, previše, za jednu državu koja već dugo nije u stanju da se razračuna sa svojim demonima.
Veseljko KOPRIVICA
DANAS, SJUTRA4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
Izdvojeno2 sedmice
INTERVJU4 sedmice
OKO NAS4 sedmice
HORIZONTI4 sedmice