Sredinom protekle nedjelje javnost u regionu uznemirila je informacija o prispijeću zamrznutog mesa iz 1982. godine u Luku Bar.
Na neprovjerenu informaciju koja se prvo pojavila na srpskom specijalizovanom portalu Agroservis, koja se ubrzo prenijela društvenim mrežama u regionu, ekspresno su reagovale nadležne institucije. Prvo u Srbiji, pa je tamošnja Uprava carina naložila pojačanu kontrolu posebno preko alternativnih graničnih prelaza jer takvo meso logično ne može ući u zemlju legalno.
Iz crnogorske Uprave carina, Uprave za inspekcijske poslove i Luke Bar demantovali su ove navode, uz tvrdnju da nikakva sumnjiva pošiljka nije stigla u najveću crnogorsku luku. ,,Granični veterinarski inspektor u Luci Bar Milan Kragulj vršio je sa carinom provjere pošiljki-kontejnera koje se nalaze u Luci Bar i nije prijavljena, nađena bilo kakva sporna pošiljka mesa ili druga pošiljka koja nije pod kontrolom nadležnih graničnih službi”, kazali su Monitoru iz Uprave za inspekcijske poslove.
No, na puštenu vijest mediji su reagovali razrađujući scenario o tome da je riječ o ,,više hiljada tona smrznutog mesa iz NATO rezervi, koje su preko Kosova trebalo da budu prokrijumčarene u Srbiju”. Pa su drugi mediji kontaktirali i stručnjake koji su podrobno objasnili, ono što svako zna, da meso staro 34 nije za ljudsku upotrebu.
Nakon negiranja crnogorske strane, i direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije rekao da je u pitanju bila neformalna informacija.
Iako za istinitost priče o mesu iz prošlog vijeka iz Luke Bar nema dokaza, postavlja se pitanje da li je informacijom preduprijeđen ilegalan promet štetnog mesa. A u regionu se pored članaka o krijumčarenom, sve više postavlja pitanje kakvo je meso koje je legalno stiglo na naše trpeze.
Posredni odgovor je ubrzo stigao iz Hrvatske. Ove nedjelje je hrvatski ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić izjavio da su prilikom kontrole deset distributivnih centara i supermarketa u svima nađene nepravilnosti. Naime, pronađeno je meso kojem je istekao rok trajanja i koje je prepakovano, zamrzavano i stavljeno u prodaju s rokom trajanja na još dvije godine.
Tone odmrznutog pa ponovo zamrznutog mesa nedavno su zaustavljene u Crnoj Gori. Pošiljci iz Brazila je zabranjen uvoz zbog dužeg prekidanja hladnog lanca u toku transporta, kazali su Monitoru u Veterinarskoj inspekciji i objasnili da pošiljke pilećeg i drugog mesa putuju zamrznute u kontejerima na -18 ⁰ C, a da put traje mjesec i više dana. Prekid hladnog lanca u toku transporta izaziva kvar mesa – odmrzavanje, pa ponovno zamrzavanje, što je nedozvoljeno, i takvo meso nije za ljudsku upotrebu.
Ovo je jedna od tri zabranjene pošiljke zamrznutog pilećeg mesa iz Brazila u posljednjih mjesec dana. Ukupna težina po pošiljci je bila 26 tona. Za druge dvije pošiljke zamrznutog pilećeg mesa, objašnjavaju iz Veterinartske inspekcije, zabranjen je uvoz zbog toga što je Ekotoksikološka laboratorija našla ostatke rezidua kokcidiostatika- nikarbazina – dodatak hrani za životinje, tovne piliće koji ima ulogu sprečavanja oboljenja kokcidioze kod tovnih pilića. U našim propisima nivo ove rezidue nije uopšte definisan te se stoga takvim pošiljkama ne može dozvolitii uvoz u Crnoj Gori.
Mirjana Drašković, glavna veterinarska inspektorka, koja već dugo godina prati uvoz mesa iz Brazila, za Monitor kaže da ,,s obzirom na to da u mjesec dana imamo tri pošiljke kojima je zabranjen uvoz, a čekaju se rezultati i za četvrtu (sumnja na salmonelu kako mi je saopštio granični veterinarski inspektor iz Luke Bar), kao i saznanja od kolega koji su vršili, kao članovi komisije EU kontrolu proizvodnje pilećeg mesa u Brazilu, da je korektan predlog Veterinarske inspekcije da nadležni organ – Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove prestane sa izdavanjem dozvola za uvoz pilećeg mesa iz Brazila”.
Uvoz mesa iz Brazila na crnogorsko ali i tržište regiona mjeri se desetinama miliona eura godišnje. Stručnjaci odavno upozoravaju da je uvoz mesa iz Brazila i Argentine problematičan i zbog toga što su to zemlje u kojima je dozvoljeno korišćenje genetski modifikovane hrane (GMO) u ishrani stoke.
Navodni uvoz mesa iz 1982. samo je pokrenuo lavinu pitanja o tome šta sve jedemo. A neki zaključci se sami po sebi nameću. U domaćim supermarketima prodaju se paštete od 20 centi, jeftine salame, viršle, a i kilo mesa se može kupiti za dva-tri eura. Kada se na jeftino meso uvezeno iz Brazila ili neke od zemalja EU, koje u megamarketima košta od dva do tri eura, odbije zarada vlasnika, troškovi transporta, porezi, ispada da je nabavna cijena tek nešto veća od paštete od dvadeset centi. O kvalitetu ovih proizvoda malo se zna i priča, kupuje se i jede spram standarda.
Predrag NIKOLIĆ
FELJTON4 sedmice
OKO NAS4 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
BAŠTE BRIGANJA4 sedmice
ALTERVIZIJA4 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
INTERVJU3 sedmice