Marko je podgorički mladić, prešao tridesetu, kuvar po profesiji. Debeljuškast, sa rumenim obrazima koji sijaju od zadovoljstva. To je onaj sjaj specifičan za kuvare-hedoniste koji uživaju u svom poslu. Ne mlati on puno sa egzotičnim receptima, rijetkim začinima, sastojcima koji se preko posebnih kanala naručuju Bog te pita odakle. On je jednostavno naš kuvar.

Živi u prostranom stanu sa brojnom familijom. Nije novogradnja. U novogradnji ne prave više takve stanove namijenjene suživotu nekoliko generacija. U njegovom slučaju, on je pripadnik posljednje, treće generacije. U naznakama mu je useljenje i četvrte, jer mu je sestra sve češće u gostima, ponovo je trudna, a malac tek što je prohodao.

Sve u svemu, iako brojna, Ma$ina (ovo je ono naše, crnogorsko meko š da ne bude zabune) familija je skladna. Na relativno malom prostoru, svi se slažu, nema grke što bi rekao naš narod.

Zahvaljujući njegovoj profesiji, kroz dom im prolaze brojni gosti. Sva znana i neznana rodbina. Ne sreću se samo o svadbama i sahranama, nego i jednom neđeljno na ručku. Vremenom je taj ručak postajao tanji, štedjelo se na predjelu, dezertu, ali je zato glavno jelo vazda bilo za medalju.

I tako je vrijeme prolazilo Ma$unu, junaku naše priče, sve dok se nije najavila tetka iz jednog sela kraj Podgorice da će navratiti u posjetu. Stigla je tetka na zakazani pregled u KBC. Nakon toga kod famelje, sa sve kafom, sokom i keksom kako je i red upakovanim u papir – ne ukrasni, to je za ove novokomponavane posjete – već u onaj smeđi, pravi, iz prodavnice.

Nedostajalo je tu nekog slatkog, rukom ubranog voća za početak, tako se nekada otvarala priča. Onda je počelo. Počelo je od činjenice da je tetki bilo jako loše, pa je otišla u lokalni Dom zdravlja, pa su je odande uputili hitno, sa posebnim akcentom na tom hitno u Podgoricu, da se kod tog i tog ljekara pregleda, ali naravno da bi došla do tog i tog ljekara morala je da nazove nekoliko brojeva telefona, da je preporuče. Bez obzira na uput i brzo zakazan pregled ona tu ništa slučaju ne prepušta, pa je od njene zaove brat od tetke imao neku veze preko sestrične koja je odnedavno na pripravničkom i eto tako, pričala je bez prestanka punih pola sata kao da joj život zavisi od toga, i u trenutku kada je uhvatila vazduha , iznenada i bez najave je sasula

-A Ma$a, što nam se ti ne ženiš, vakat je?

To je onaj tip žena koji priliku za provodadžisanje nanjuše na nekoliko kilometara, te im nije teško da smisle izgovor samo da bi dobile bolji uvid u situaciju. Takvi rođaci i prijatelji nalaze smisao postojanja u traženju odgovora na pitanje kada ćeš da se ženiš-udaješ ili zašto ne rađaš. Iako ih niko, ama baš niko, nije nikada pitao za mišljenje ipak će ga dati. Jer uvijek je zanimljivije šta se krčka u tuđem tiganju od sastojaka u sopstvenom , ili bolje rečeno nedostatku kr;kanja u sopstvenom.

Ma$a se protegao, ustao da napuni još jednu čašu vode, i prije nego što je tetka opet uhvatila vazduh u cilju postavljanja čitavog niza dodatnih pitanja i potpitanja, a i da se razumijemo dramska pauza je dobrodošla. – Zato što još nisam našao onog pravog – rekao je i mirno nastavio da gleda utakmicu na TV dok se tetka pakovala da krene jer se sjetila da ima još prijatelja koje treba da obiđe.

Iva BAJKOVIĆ