Glavna karakteristika lokalnih izbora održanih na Cetinju, u Mojkovcu i u Petnjici, 16. novembra 2013, jeste nepodnošljiva lakoća jačanja vladajuće partije (sve do, pa i preko, nivoa apsolutne većine), i očiglednog ali nekažnjenog načina tog jačanja, putem produženog mnoštva najtežih krivičnih dela protiv izborne volje građana i osnova ustavnog uređenja zemlje. Tri glavne „poruke” ovih i ovakvih „izbora”, još nisu dovoljno shvaćene. U najkraćem, to su: politička nesvest, dramatična neizvesnost i velika bifurkacija (račvanje).
POLITIČKA NESVEST
U ovoj nesvesti, neki oblici ne iznenađuju. To se pre svega odnosi na zločinačku ignoranciju i aroganciju DPS, zatim, delom, i na saučesničku, odnosno pokajničku konfuziju, te nedoslednost SDP, najzad i na diplomatsku limitiranost i sporost EU.
Iznenađuje nesvest, najblaže rečeno, nedoslednost dela opozicije, NVO i medija. Kada, primera radi, kritikuju konkretnu „ela, ela” korupciju, ali odmah potom i opoziciju, zbog toga što je, kao, preterano eksploatisala ovu temu. Ili, kada, nakon svega, pišu o „het-triku” DPS, kao da je reč o normalnoj, regularnoj i fer utakmici. Pa i o „narodnoj volji”, kojoj se, kao, ne može prigovoriti.
DRAMATIČNA NEIZVESNOST
Kada kažem dramatična neizvesnost, ne mislim toliko na univerzalnu antropološku kontradiktornost čoveka kao vrste, koja postoji od kada je sveta i veka. Niti toliko na različitost istorijski formiranih političkih kultura, između, recimo, „hladnih” Slovenaca, koji su ove, 2013. zbog stostruko manje korupcije, putem vanparlamentarnog demokratskog pritiska nekoliko „sveslovenskih ustanaka”, smenili korumpiranu vladu Janeza Janše, i nas, „herojskih” Crnogoraca, koji ove iste, 2013. ne samo da, neuporedivo korumpiraniju vladu Mila Đukanovića, ne smenjujemo putem takvog pritiska, nego je čak i nagrađujemo putem lokalnih izbora.
Ne, kada kažem dramatična neizvesnost, mislim na drugi faktor, mnogo bliži, konkretniji i neposredniji. Mislim na same građane. Koji su u vladajućoj DPS demagogiji, ali i u preovlađujućoj NVO mitologiji, podignuti na nivo idealnog, ali nepostojećeg, fiktivnog subjekta. Dramatična neizvesnost odnosi se na neočekivano veliku širinu i dubinu političke korumpiranosti ovog subjekta, na koju su jasno ukazali rezultati ovogodišnjih lokalnih izbora. Ukoliko se na redovnim lokalnim i vanrednim nacionalnim izborima iduće godine pokaže da je ta širina i dubina, jednako, zapravo zastrašujuće velika, i u ostalim delovima Crne Gore, naime, onda je naša situacija, krajnje teška i opasna.
VELIKA BIFURKACIJA
U opisanoj neizvesnosti, samo jedna stvar je izvesna. Da ovakvo krajnje ambivalentno stanje ne može da potraje još dugo. Sve rezerve lažnog (ne)mira, (ne)stabilnosti i (ne)razvoja su iscrpljene. U narednih godinu-dve, sledi velika bifurkacija (račvanje).
Ili će SDP konačno preći na stranu demokratske opozicije, zajedno sa njom izglasati nepoverenje oligarhijskoj, korumpiranoj i kriminalizovanoj vladi Mila Đukanovića, formirati novu ali privremenu tehničku vladu, sa ograničenim ali krucijalnim mandatom, za godinu-dve osloboditi, dedepeesizovati i dekriminalizovati ključne državne institucije, posebno represivni aparat, policiju i tužilaštvo, posebno one koji su se drastično kompromitovali u magnumkrimenskoj aferi Snimak, i, tek na taj način, pripremiti i omogućiti nove, vanredne i slobodne izbore.
Ili će predugu konfuziju i nedoslednost SDP, birokratsku limitiranost i sporost EU, nedovoljnu sinergiju i koncentraciju opozicije, realnu iscrpljenost i korumpiranost građanstva, i sve ostale naše unutrašnje i vanjske deficite, veoma brzo, a najdalje za godinu-dve, prekinuti provala nekog novog-starog fašizma i nasilja. Za koje je režim Mila Đukanovića i te kako sposoban. To makar dobro znamo. Iz mračnih hiljadudevtstodevedesetih.
I tako, Bog pokvarenosti protiv Boga pravednosti. „Ela, ela, zašto da ne, sto eura, sto eura.” (Milo Đukanović, na Cetinju) „Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?” (Isus Hrist, na Krstu)
Milan POPOVIĆ