Crna Gora se već duže vremena nalazi u pravom pravcatom vanrednom stanju. I to ne onom koje je predviđeno i regulisano Ustavom. Do 2013. o tome je postojalo samo opšte iskustvo i uverenje, danas o tome svedoče najmanje dve konkretne afere, Snimak i KAP, i najmanje četiri još konkretnije činjenice.
Činjenica broj jedan. Afera Snimak je do kraja razotkrila glavne aktere ovog stanja. Vrhove DPS, na čelu sa Milom Đukanovićem, kao najopasniju zločinačku organizaciju iz člana 401 Krivičnog zakonika. I ustavorušiteljsku vladu, koja ovoj organizaciji služi samo kao fasada.
Činjenica broj dva. Afera KAP upravo ovih dana do kraja razgolićuje konkretne političko-ekonomske temelje našeg nesrećnog stanja. Dok je na čelu resora bio Sergej Šojgu, još se i moglo misliti, da je reč o pukoj egzotičnosti, zaostaku ličnih veza Milana Roćena i ruskih prijatelja iz moskovskih dana, ali od skoro, jasno je da je stvar sistemske, a ne privatne prirode. Obratite samo pažnju na naziv resora: Ministarstvo za vanredne situacije. Rusije, a ne Crne Gore. A KAP je još uvek deo crnogorske ekonomije.
Činjenica broj tri. Opet u vezi sa aferom KAP. Umesto podrobnije argumentacije, samo jedno retoričko pitanje. U kojoj to normalnoj, ponavljam normalnoj, a ne vanrednoj zemlji, vladajuća koalicija i vlada opstaju, čak i nakon više puta obnarodovanog neslaganja oko KAP-om izazvanog i najavljenog rebalansa budžeta?
I činjenica broj četiri. Režimska hajka koja se ovih dana zahuktava protiv laureata i žirija ovogodišnje trinaestojulske nagrade. Koja samo za krajnje neupućene nema nikakve veze sa tri prethodne činjenice. A stvar je ipak sasvim očigledna. Kada god mu zatreba, vrhovni oligarh pusti hajkače sa lanca. A sada mu je baš zatrebalo. Da zatrpa sve veću i veću crnu rupu vanredog stanja. „Momci” iz dve crkve, među ovima i ona nesrećna, mala, na Rumiji, kao da su se zamorili, pa je Gazda morao da angažuje nove snage, „intelektualce”, „patriote” i „identitetobranitelje”.
Dve afere i četiri činjenice, ne rasvetljavaju, međutim, samo naše lokalne, nego i mnogo šire, međunarodne, posthladnoratovske prilike i promene, koje ni kod nas, ni u svetu, još uvek nisu dovoljno primećene i shvaćene. Od više, ovde je dovoljno da se pomenu samo tri takve.
Prvo, zar samo prihvatanje, da KAP i cela Crna Gora budu u nadležnosti Ministarstva za vanredne situacije Rusije, ne govori dovoljno o sve više podeljenoj, pa i izgublje-noj, suverenosti jedne zemlje. Od oligarhovih „patriota”, me-đutim, o tome ne možemo da čujemo ni jedne reči.
Drugo, afera KAP jasno pokazuje još jednu nedovoljno primećenu i shvaćenu posthladnoratovsku promenu. Da umesto stare hladnoratovske bipolarnosti, sve više na delu imamo novu, posthladnoratovsku multipolarnost, fuziju i hibridizaciju. Podsetimo one koji su možda zaboravili, u aferi KAP danas jesu najvidljiviji crnogorski i ruski KGB oligarsi, ali su važan deo priče bili, i i ostali, i zapadnoevropski, švajcarski Glenkor, te Mark Rič i ostali iz SAD. Rusko-evro-atlantsko partnerstvo u senci.
I treće, sve činjenice govore da je glavni inicijator i akter rasvetljavanja afere Snimak, zapravo, Evropska unija odnosno Evropska komisija. DPS vlast se sa ovom aferom i dalje ruga, opozicija, alternativa i društvo još nemaju dovoljno snage, a na rešavanju afere verovatno ne bi insistirao ni Brisel da ova i najdirektnije nije dovela u pitanje kredibilitet same komisije.
Kako civilizovano, mirno i nenasilno izaći iz sve nepodnošljivijeg neustavnog vanrednog stanja, u kojem se Crna Gora predugo nalazi? Rešenje je krajnje jednostavno. I nadohvat ruke. Crnoj Gori su danas neophodni vanredni izbori a ne vanredno stanje. I put do vanrednih izbora je krajnje jednostavan. I nadohvat ruke. Ključevi su u rukama SDP. Nova parlamentarna većina, tranziciona vlada, minimalna dekriminalizacija, sanaderizacija. I pored sve beskonačne savitljivosti, SDP u poslednje vreme sve više pokazuje da ima svest o ovoj stvari. To odgovornost ove partije, kao i svih drugih u Crnoj Gori, samo povećava.
Milan POPOVIĆ