Povežite se sa nama

INTERVJU

IGOR TOHOLJ, REDITELJ: Teme biram intuitivno

Objavljeno prije

12 godina

na

Igor_Toholj1

MONITOR: Na nedavno završenom Montenegro filmskom festivalu Mediterana u Kotoru predstavljeno je vaše stvaralaštvo retrospektivom „Deset godina kasnije”. Za ukupni rad dobili ste „Meduzu”, specijalnu nagradu MOFFEM-a. Šta za vas znači ova retrospektiva i priznanje dodijeljeno u Crnoj Gori?

TOHOLJ: Ova retrospektiva i nagrada koja je potom usledila za mene ima dvostruko simbolično značenje – izbor filmova koji smo prikazali u okviru ovog programa obuhvatio je period protekle decenije, koji je za mene iz mnogih profesionalnih i ličnih razloga bio dosta turbulentan, pa su tako i dokumentarni filmovi nastali u ovo vreme na neki način odraz svega toga. Pored toga, činjenica je da sam pre tačno deset godina boravio u Kotoru poslednji put, a od tada smo prošli kroz mnoge promene, bili smo državljani najmanje dve – tri države u međuvremenu. Sa profesionalne strane, veoma mi znači činjenica da je prva nagrada Meduza na festivalu koji ima veliku perspektivu dodeljena upravo meni, a pored toga naravno postoji i satisfakcija time da je ono što sam radio prepoznato i vrednovano u sredini sa velikom tradicijom dokumentarnog filma. Pored Živka Nikolića, čije ime nosi i jedna od nagrada koja se dodeljuje na ovom festivalu, pomenimo samo neka od najvećih imena zlatnog doba jugoslovenskog dokumentarnog filma poreklom sa ovih prostora – Krsta Škanatu, Vlatka Gilića i Momira Matovića, a u novije vreme vrlo plodnog autora Vladimira Perovića. Naravno, sve se dogodilo zahvaljujući osnivaču i direktorki festivala, neumornoj Maji Bogojević, čija je to ideja i bila.

MONITOR: Od svih filmova koje je vidjela kotorska publika „Tačka prekida” je najangažovaniji i ostavio je najjači utisak. To je film o tragičnoj sudbini mašinovođa koji su imali nesreću da gaze ljude na prugama i njihove traume prikazane iz njihove vizure, a film ste radili bez podrške uprave željezničkog preduzeća. Kako je nastao taj film?
TOHOLJ: Ideja za taj film nastala je na osnovu jednog novinskog teksta pod naslovom Aman, ljudi, skačite sa mosta! objavljenog u jednom beogradskom dnevnom listu. Ispostavilo se kasnije da je dalje istraživanje u pravcu pronalaženja protagonista za film iz redova tog napisa bilo uzaludno, što zbog njihove indolentnosti, što zbog činjenice da je u to vreme u Železnicama Srbije postojao nekakav prećutni veto na javni govor o toj temi. Posle šestomesečne potrage, istraživanja i pokušaja da se ostvari bilo kakav kontakt sa predstavnicima nekih od sindikata (ima ih ukupno 13) uz pomoć dobrih ljudi iz jednog od njih stigli smo do junaka našeg filma. Bili su to mašinovođe iz okoline Subotice, kraja poznatog po najvećem procentu samoubistava u državi, od kojih su mnoga počinjena na pruzi. Ti ljudi su bili toliko istraumirani onim što im se dešava, da su veoma iskreno pristali da učestvuju na snimanju. Samo jedan od protagonista je bio iz lokalnog Beo-voza, nedavno penzionisan i njegovo učešće je takođe bilo dragoceno. Scene iz voza koji u filmu prolazi kroz gustu maglu morali smo da snimamo krišom (velika zasluga snimatelja Fedora Munižabe), a mašinovođu za komandama lokomotive sa leđa. Važno je napomenuti i da je originalna muzika, za koju je nagradu dobila kompozitorka Branka Popović, nastajala paralelno sa filmom, kao neki njegov organski sastojak. Bilo je to neponovljivo iskustvo, a film je postigao dosta uspeha. Pored tridesetak festivala na kojima je prikazan i osvojio sedam nagrada, emitovan je na RTV Vojvodina šest puta, tako da su mašinovođe postali lokalni heroji.

MONITOR: Kako birate teme koje ćete predstaviti u filmovima?
TOHOLJ: Teme za filmove uglavnom biram intuitivno – pokušavam da radim na idejama koje mogu imati univerzalno značenje i koje bi mogle proizvesti filmove koje bih sam išao da gledam u bioskopu. Nisam za opredeljenje koje neki autori imaju birajući aktuelne teme koje su produkciono i marketinški atraktivne, a koje prolaskom kroz industrijski sistem ko-produkcija, pičing foruma koji uključuju i mnoge tržišne kompromise, često naposletku poprimaju groteskni, barokni oblik daleko od osnovne ideje. Inspiracije za temu filma često dolaze kako iz svakodnevnog života i ljudskih drama kojih smo često svedoci, tako i iz drugih stvaralačkih formi umetnosti ili esejističke literature.Takođe, veoma je važno posmatrati okolinu i zapažati filmične pojave i fenomene – postoji čitav jedan pravac u dokumentarnom filmu, čak podvrsta – observacioni ili možda voajerski dokumentarizam.

MONITOR: Šta je najbitnije sredstvo – metod da bi se priča ispričala?
TOHOLJ: Veoma je važno da dokumentarni film dosegne univerzalno značenje i da emotivno angažuje publiku koja može da se identifikuje sa sudbinom njegovih likova ili autorom, ukoliko je naracija iz njegovog ugla. Metoda ima mnogo, najbolje je kad je i sa formalne i sadržinske strane film konzistentna celina, kad se sva sredstva međusobno prožimaju sa istim ciljem – ostvarivanjem trojstva: reprezentacija, projekcija, identifikacija. Nije važna više ni tehnologija, ni budžet za dokumentarni film. Nedavno smo imali iskustvo sa nekoliko izvanrednih dokumentaraca koji su napravili svetski uspeh, a snimljeni su mobilnim telefonom.

MONITOR: Na prvom Međunarodnom festivalu dugometražnog dokumentarnog filma – UnderhillFestu, koji se već tri godine održava u Podgorici, bili ste član žirija, a sada ste u Kotoru dobili nagradu. Koliko je publika zainteresovana za ovu vrstu filmskog izraza?
TOHOLJ: Čini mi se da je publika generalno, a tim i crnogorska, sve više okrenuta dokumentarnom filmu. Broj festivala u regionu se povećava uz desetak standardnih sa tradicijom, a savremena produkcija pogotovo dugometražnih dokumentaraca je mnogo živopisnija i zanimljivija od igrane i to ljudi osećaju. Koncept MOFFEM-a i Underhill-a je iako različit, zasnovan na opredeljenju ka autorskom filmu, daleko od komercijalne industrije, s tim što prvi okuplja i značajna imena savremene evropske filmske kritike i teorije, pa samim tim festival ima i filmološko-kulturološku, donekle naučnu dimenziju, opet zahvaljujući opredeljenju njegovog osnivača.

Eksperimentalni film

MONITOR: Iako ste prepoznatljivi po dokumentarnim filmovima, radili ste i niz eksperimentalnih filmova koji su ovih dana prikazani u Beogradu.
TOHOLJ: Retrospektiva eksperimentalnih filmova koje sam radio lako bi mogla da nosi podnaslov – 25 godina kasnije. U beogradskom SKC-u, nekad kultnom mestu novih umetničkih pokreta 70-ih i 80-ih na čelu sa konceptualizmom, prikazali smo selekciju od desetak eksperimentalnih filmova koje sam radio počev od 1988, kao član jednog od najvažnijih kino klubova bivše SFRJ – Akademskog Filmskog Centra. Neki od tih filmova su snimljeni na Super 8 filmskoj traci, a neki su nastali krajem prošlog i početkom 21. veka u sličnom stilu, iako pravljeni digitalnim videom. Raniji filmovi su ostvareni minimalističkim sredstvima, fiksacijom na detalje koji postaju celina u montaži ili konstruktivističkim metodom. Neki od njih, Smrt metalosaurusa i Apsolutna pobeda, imaju i političke konotacije koje izviru iz samog postupka – prvi je nastao neposredno posle čuvene 8. sednice i dolaska Miloševića na vlast, a drugi posle petooktobarskog prevrata 2000. Dakle, uokvirili su jednu prilično nesrećnu epohu. Ipak, sve manje se bavim eksperimentalnom (alternativnom) filmskom formom svestan činjenice da ona uglavnom angažuje cerebralni i visceralni deo našeg bića. Uglavnom se opredeljujem za dokumentarni film koji mnogo više angažuje emocije, ne odustajući od eksperimenta na planu forme koji pokušavam da inkorporiram u svaki novi film.

Miroslav MINIĆ

Komentari

POVEZANE VIJESTI:

INTERVJU

BILJANA MASLOVARIĆ, PROFESORICA SOCIOLOGIJE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU UCG: Podijelili smo se, pa se izgubio građanin

Objavljeno prije

5 dana

na

31 Januara, 2025

Objavio:

Naš problem je što nikad niko nije odgovarao, ni za jednu stvar, ni za jednu politiku koja se sprovodila. Na primjer neoliberalni koncept, sve je to palo, a svi znamo kreatore, počev od Vesa Vukotića, i ništa. Nema odgovornosti za ratne zločine, Štrpce, tragediju na Bioču…

 

 

MONITOR: Podržali ste javno proteste, kako gledate na napad vlasti, posebno Demokrata, na grupu Kamo  śutra?

MASLOVARIĆ: Kao profesorka i građanka iskazujem najdublje žaljenje zbog tragedije na Cetinju. Dok mi pričamo i tumačimo oni ostaju sa tom enigmom, ostali su bez članova porodice, bez dvoje djece, i onda se otkopavaju one stvari koje smo zatrpali kao društvo. Kao događaj u Medovini i ta ubistva, gdje smo vidjeli da režim u stvari nikad ne radi on samo zatrpava a ne otkriva stvari. Sada je kulminiralo ovim događajem na Cetinju nakon koga smo svi u šoku. A vlast računa, posebno Demokrate, na naše kratko pamćenje.

Ne znam što bi trebalo da se desi da ne podržim mlade ljude sa kojima radim i znam kolika je njihova čista energija. Posebno u situaciji gdje vlast svrstava grupu mladih ljudi da su nečiji. Grupu koja se odvažila da protestuje da mi kao društvo saznamo što su koraci, i gle čuda traže ostavke dva čovjeka koji uporno izbjegavaju taj čin. Gažeći građane tim što neće svoju foteljicu da predaju.

Ovo će biti trajna promjena, u smislu javnog govorenja, tog bunta, uprkos tom dijeljenju etiketa koje samo izaziva dodatni revolt. Ne možemo više smatrati ni da su to greške, jer vidim da vlast, PES i Demokrate, da se mi – građani i oni razilazimo u vrijednosnom smislu. Oni su diletanti, prilično nesposobni i da, jedini im je fokus da ostanu u foteljama, a da su im građani slučajna greška. Pa bi mi trebalo da i dalje budemo pokorni i da im tolerišemo nerad. Mislim da je dosta toga. Poručujem mladima da ne odstaju i da ima i starijih koji ih podržavaju i da neko mora odgovarati.

MONITOR: Daleko smo od odgovornosti.

MASLOVARIĆ: Naš problem je što nikad niko nije odgovarao, ni za jednu stvar, ni za jednu politiku koja se sprovodila. Na primjer neoliberalni koncept, sve je to palo, a svi znamo kreatore, počev od Vesa Vukotića, i ništa. Nema odgovornosti za ratne zločine, Štrpce, tragediju na Bioču…

Predrag NIKOLIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 31. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DR STEFAN SURLIĆ, FAKULTET POLITIČKIH NAUKA, BEOGRAD: Vučićev bezuspješan pokušaj umanjivanja nezadovoljstva

Objavljeno prije

5 dana

na

31 Januara, 2025

Objavio:

Ostavka Miloša Vučevića, predsjednika vlade Srbije, neće umanjiti duboku krizu povjerenja između vlasti i različitih društvenih grupa

 

 

MONITOR: Situacija u Srbiji već više od dva mjeseca dobija i izvjesne dramatične dimenzije. Da li je ostavka  premijera Miloša Vučevića i odluke Predsjednika Srbije o pomilovanjima učesnika protesta, dobar manevar režima ili znak da on počinje da gubi kontrolu nad događajima?

SURLIĆ: Situacija u Srbiji nosi elemente ozbiljne društvene krize, koja je započela sa nezadovoljstvom studenata. Na iznaneđenje mnogih, studentske blokade su kulminirale potpunom paralizom viskoobrazovnih institucija u zemlji, a protest se prelio i na srednje škole. Ubrzo je usledila podrška iz polja nauke, umetnosti i kulture. Protesti su pokazali visok stepen nezadovoljstva, ali nisu uspeli da zahvate sve slojeve društva. Vlast i dalje ima kontrolu nad ključnim institucijama, ali su kontinuirani protesti i studentske blokade narušili njenu sposobnost da nesmetano upravlja političkim procesima i određenim institucijama. Ostavka premijera Vučevića i pomilovanja demonstranata su deo strategije deeskalacije, ali deluju kao bezusupešni pokušaji umanjivanja nezadovoljstva. Reč je o dubokoj krizi poverenja između vlasti i različitih društvenih grupa koje osećaju opravdan revolt zbog višegodišnjeg zarobljavanja institucija.

MONITOR: Studentskim blokadama se, povremeno, pridružuju i neke esnafske ili sindikalne organizacije…One se i „isključuju“ pošto sa Vladom postignu dogovor. Unija prosvjetnih radnika Srbije je to učinila pozivajući se na svoju zadatu apolitičnost, ali se ispostavilo da mnogi prosvetari i dalje učestvuju u protestima. Da li su studentske blokade nekima tek dobrodošao „kišobran“ da ispune i svoje želje?

SURLIĆ: Studentski protesti su se pokazali kao snažan mobilizatorski faktor koji je privukao različite društvene grupe, uključujući sindikate i profesionalna udruženja. Neki sindikati su se priključili protestima kako bi povećali svoj pregovarački kapacitet, ali su se nakon postizanja dogovora sa Vladom povukli. Ovo ne znači da su studenti iskorišćeni, već da su njihove blokade pružile prostor drugim nezadovoljnim grupama da artikulišu svoje zahteve. Međutim, činjenica da mnogi prosvetni radnici i dalje učestvuju u protestima pokazuje da sindikalni dogovori nisu nužno smirili celokupno nezadovoljstvo u obrazovanju.

Nastasja RADOVIĆ
Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od petka 31. januara ili na www.novinarnica.net

 

Komentari

nastavi čitati

INTERVJU

DRAGOLJUB VUKOVIĆ, NOVINAR: Zakon interesa i vlastite čapre

Objavljeno prije

2 sedmice

na

24 Januara, 2025

Objavio:

Ako pričamo o kršenju Ustava i zakona, toga je bilo toliko u minulim godinama, računajući i ove od avgustovske prelomnice 2020. godine, da bi mogla biti ispisana prilično dugačka povjesnica. Samo se podsjetimo da u Ustavu piše da je Crna Gora ekološka i država socijalne pravde, pa to uporedimo sa stanjem na terenu i vidjećemo koliko je našoj političkoj klasi stalo do konstitucije i zakona. Stalo im je jedino onda kada se to tiče njihovih interesa i njihove vlastite čapre

 

 

 

MONITOR: Kako vidite blokadu parlamenta, ali i situacije u lokalu, poput skorašnjih slika iz Budve?

VUKOVIĆ: Crna Gora je, na žalost, nedovršena država i sve što se sada dešava izraz je te nedovršenosti. Da je bilo sreće, već bi imali institucije neupitnog kredibiliteta i autoriteta, ali sreća nas je razminula. Novoj vlasti nije bilo ni na kraj pameti da odrobljava institucije, nego samo da ih prevede u svoje ropstvo. Kad stvari tako stoje, kad nema čvrste i pouzdane institucionalne i pravne infrastrukture, onda se politika svodi na nadmetanje u stilu kafanskog obaranja ruku.

MONITOR: Da li se u parlamentu vode borbe za ustav i zakone, kako se to predstavlja,  ili za partijske interese?

VUKOVIĆ: Ako pričamo o kršenju Ustava i zakona, toga je bilo toliko u minulim godinama, računajući i ove od avgustovske prelomnice 2020. godine, da bi mogla biti ispisana prilično dugačka povjesnica. Samo se podsjetimo da u Ustavu piše da je Crna Gora ekološka i država socijalne pravde, pa to uporedimo sa stanjem na terenu i vidjećemo koliko je našoj političkoj klasi stalo do konstitucije i zakona. Stalo im je jedino onda kada se to tiče njihovih interesa i njihove vlastite čapre. O interesima građana i građanki i njihovim kožama samo onoliko koliko se to poklapa sa interesima pripadnika političke klase, kako pozicione tako i opozicione.

MONITOR: Ako su partijski interesi  ključ za razumijevanja crnogorske političke scene, gdje nas to vodi?

VUKOVIĆ: Crnogorsko društvo je razoreno po više osnova i njegovi komadi plutaju po površini koju talasaju političke partije i svu energiju troše na to da što više tih plutajućih komada privuku sebi i manipulišu njima na nacionalnoj, vjerskoj ili nekoj drugoj osnovi. Kada političke partije mantraju o evropskom putu, recimo, meni to ne zvuči kao iskrena želja da od toga puta obični ljudi ovdje imaju vajde, već kao vazalno dodvoravanje i pokazivanje spremnosti da se ispunjavaju tuđe agende. Takva politika ne integriše društvo i ne skicira jasno njegovu budućnost.

MONITOR:Protesti na kojima se traže ostavke čelnika bezbjednosnog sektora, nakon masovnog zločina na Cetinju,  se nastavljaju i čini se rastu.  Kako vidite reakciju Demokrata koji rukovode bezbjednosnim sektorom na te proteste?

VUKOVIĆ: Činjenica je da su Demokrate naslijedile probleme u bezbjednosnom sektoru, ali to im se ne može uzimati kao olakšavajuća okolnost za nesnalaženje i nepokazivanje spremnosti za samokritiku i snošenje odgovornosti. Umjesto proaktivnog djelovanja u tom pravcu, oni su svojim nesamokritičnim odbrambenim gardom nalili vodu na mlinski točak opozicije. Ne ulazim u to da li je pojavu ad hoc grupe Kamo śutra pogurala opozicija ili neke sa njom interesno povezane neformalne ili formalne grupe, ali su Demokrate dodatno pogriješile što su tu grupu odmah kriminalizovale.

MONITOR: Kako vidite medijsko izvještavanje nakon zločina na Cetinju?

VUKOVIĆ:  Koliko sam uspio da ispratim, čini mi se da u ovim iole ozbiljnijim medijima nije bilo ozbiljnijeg kršenja profesionalnih standarda i etičkih principa. Agencija za audiovizuelne medijske usluge je skrenula pažnju na problematične sadržaje u programima dvije po medijskom poganstvu od ranije poznate televizije iz Srbije, a sličnog poganstva je bilo ponegdje i na nekim ovdašnjim portalima.

Saglasan sam sa onima koji misle da je u crnogorskim medijima izostalo produbljenije bavljenje pitanjima koja je aktuelizovao ovaj strašni zločin.

MONITOR: A izlive mržnje na društvenim mrežama?

VUKOVIĆ:   I najzdravija društva imaju osobe koje jedino dobro funkcionišu u simbiozi sa mržnjom. Ovakvi zločini i tragedije u nezdravim društvima, a Crna Gora je, na žalost, takvo društvo, dodatno podižu mrzilački talog sa društvenog dna.

MONITOR: Ove sedmice podnijeta je prijava protiv policijskog službenika zbog sumnje da je dostavio srpskim tabloidima privatni snimak žrtve samoubistva. Isti tabloidi su na sličan način izvještavali o zločinu na Cetinju. Šta su mehanizmi za borbu protiv tabloidizacije?

VUKOVIĆ: Tabloidizacija medija na balkanski način je rezultat spoja burazerskog kapitalizma i lokalnog primitivizma i poganluka. Bojim se da su svi raspoloživi legalni mehanizmi nedostatni za borbu koju pominješ, čak da tim mehanizmima rukuju najčestitiji ljudi.

MONITOR: Obilježava se Dan novinara. Mijenja li se nesto od jubileja do jubileja?

VUKOVIĆ: Ne vidim da se išta značajno nabolje dešava, na žalost. Imamo sada nešto bolje medijsko zakonodavstvo, ali ćemo tek vidjeti je li to nešto što će unaprijediti kvalitet novinarstva u Crnoj Gori. Nacionalni javni emiter RTCG se dodatno kompromituje pod nezakonitim menadžmentom, a kvalitetni novinari napuštaju profesiju nezadovoljni statusom i zaradama. Ne zvuči optimistično.

MONITOR: Kad premijer tvitne God bless the USA  koja se čula na inauguraciji Donalda Trampa, nakon sto mu drugi put čestita mandat, šta pomislite?

VUKOVIĆ: Lično me je bilo sramota zbog ovakvog ljuboskuta, ali nije iznenađenje da jedan crnogorski japijevac, „maneken kapitala“, odnjihan u zipci neoliberalnog doživljaja svijeta klikće imperiji koja svojim demonima opsjeda cijeli svijet.

Milena PEROVIĆ

Komentari

nastavi čitati

Izdvajamo