Crnogorski građani platiće stotine miliona eura, ako ne i milijarde, zbog toga što je Vlada izdavala rizične garancije za kredite sumnjivim of-šor kompanijama i stranim i domaćim tajkunima. Na naplatu je prošle sedmice stiglo 22 miliona eura koliko iznosi kredit KAP-a kod Dojče banke, a za koji je garantovala crnogorska vlada. To je tek početak. Vlada je garantovala za još 110 miliona eura kredita koliko je KAP,č iji je za javnost vlasnik ruski tajkun Oleg Deripaska, u posljednjiih nekoliko godina, povukao od OTP i VTB banke. Stručnjaci vjeruju da će ubrzo biti aktivirane i te garancije. Plus kamate.
,,Postoje razni načini da se taj dug vrati, ali to su tehnička pitanja, manje bitna. Sigurno je da će dugovi ubrzo stići na naplatu i da će pasti na teret građana”, kaže za Monitor profesor Milenko Popović. On je ranije ocijenio da Crnoj Gori prijeti bankrot – ukoliko se aktiviraju sve garancije izdate KAP-u.
Popović podsjeća da je 135 miliona eura kredita samo dio duga od oko 800 miliona koji je napravljen otkako je Kombinat privatizovan. Sve će to platiti građani.
,,Kada je Kombinat prodat Deripaski, 200 miliona eura duga je preuzela država. Kroz subvencije za poreze i struju dato je, od privatizacije, KAP-u oko 250 miliona eura. Međutim, novi vlasnici su uspjeli da se zaduže za 350 miliona eura. Sve na teret građana”.
Kako je kralj aluminijuma, kako zovu Olega Deripasku, u periodu u kome je na svjetskom tržištu cijena aluminijuma bila uglavnom povoljna za proizvođača, uz sve povoljnosti i subvencije dobijene od države uspio da napravi dodatnih 350 miliona eura duga? Radi li se o oprobanom modelu – napumpavanja dugova i izvlačenja profita, a onda se dugovi socijalizuju (padaju na teret cijelog društva), a profit izvlači of-šor vlasnik. Najvjerovatnije sa lokalnim partnerima koji su i omogućili privilegovanu poziciju privatizovanoj firmi.
KAP je, prema tvrdnjama opozicije, prošle godine imao 40 miliona profita. Profit je, tvrdili su opozicioni lideri, otišao vani, kao i ranijih godina. Dugovi su ostali državi.
Zašto je crnogorska vlast posmatrala kako se iz KAP-a isisava novac , ne reagujući na kršenje ugovora o privatizaciji i pri tom izdavala garancije za kredite iako su, i po priznanju ministara, te garancije bile rizične? Stvarno, da li su stotine miliona poklonjene Deripaski, ili je on samo front za moćne domaće igrače?
Nebojša Medojević, lider Pokreta za promjene, ostao je uskraćen za odgovor koji je prošle godine uputio vladinim zvaničnicima u parlamentu – ko stoji iza bivšeg vlasnika Željezare, of-šor firme MNSS, i ko je „stvarni” vlasnik KAP-a. ,,Iz odgovora na to pitanje postalo bi jasno zašto ste im dali astronomske garancije. Iza tih firmi stoji bivši premijer Milo Đukanović”, tvrdio je Medojević u parlamentu. Nije bilo odgovora.
Prema evidenciji kiparskog registra iza of-šor kompanije Ceac holdings limited (CEAC), nekadašnje Salamon enterprises limited koja je preuzela KAP, stoji čitav lanac kompanija od kojih su neke registrovane na Djevičanskim ostrvima. Kao prvi vlasnik CEAC-a u oktobru 2004. godine upisane su kompanije Zoulina management limited i Zoulian limited, da bi istog dana firmu kao stopostotni vlasnik preuzela of-šor kompanija Rusal holding limited sa Djevičanskih ostrva. Naredne, 2005. godine vlasnik je Eagle capital group limited, a samo dva mjeseca potom kao vlasnik se upisuje kompanija En plus group limited. Radi se o lancu of-šor kompanija, gdje iza svake sljedeće, poput babuški, stoji još jedna of-šor firma iza koje se krije stvarni vlasnik.
Ne zna se ni ko stoji iza MNSS, bivšeg vlasnika Željezare, kome će država platiti preko 26 miliona eura. Toliko je Vlada garantovala za kredit MNSS, a ta garancija je aktivirana. Ali to nije sve. MNSS je najavio tužbu protiv Crne Gore tešku desetine miliona eura. Plus stotinu miliona eura duga, koliko je prema riječima stečajnog upravnika Željezare Veselina Perišića, MNSS zadužio Željezaru. I otišao! Smiješno je da MNSS koji je kršio privatizacioni ugovor i napravio toliko dug sada traži obeštećenje od države, rekao je Perišić.
Ko je stvarni vlasnik ovih kompanija? Dok neko tužilaštvo ne zavrne rukave, to će ostati misterija. Ali na to će se još čekati.
Ranka Čarapić, državna tužiteljica, odbila je da razmotri inicijativu Nebojše Medojevića da se ispita valjanost ugovora o poravnanju sa KAP-om koju je lider PzP uputio krajem 2010. Medojević je tada upozoravao da se vlada ponaša ne samo neodgovorno i na štetu građana kada otpisuje dugove ili izdaje garancije KAP- u, već i da čini krivična djela i da se radi o kriminalu. Tužiteljica se proglasila nenadležnom.
Ukupno potpisane državne garancije, saopštio je u parlamentu ministar finansija Milorad Katnić, u septembru prošle godine iznosile su 540,5 miliona eura. Polovina tih garancija, kazao je, je ,,rizična”. Zašto su onda izdate? Vujica Lazović, potpredsjednik Vlade, saopštio je: ,,Vlada još ne zna da li je milionska pomoć privatnim kompanijama imala efekta”.
Sa više međunarodnih i domaćih adresa stizala su upozorenja da su neke od garancija, poput onih izdatih KAP-u i MNSS-u, u najmanju ruku problematične. To se konstatuje i u posljednjem Izvještaju EK o napretku Crne Gore.
,,Crna Gora je pružila samo ograničene dokaze o činjenicama uzetim u obzir prilikom određivanja premije za rizik koja je naplaćena za izdavanje državnih garancija, kako bi se podržali zajmovi ovih kompanija. Potrebni su dodatni podaci kako bi se izračunao tačan iznos pomoći date u vidu državnih garancija za relevantne zajmove”, navodi se u tom dokumentu.
I Državna revizorska institucija (DRI), u reviziji završnog računa budžta za 2010. godinu, konstatuje da su pojedine garancije, posebno one izdate KAP-u ,,rizične”.
DRI je preporučila Vladi da uz više opreza izdaje garancije, da planira kako će ih otplatiti ako se aktiviraju, da ih izdaje za projekte važne za opšti društveno – ekonomski i regionalni razvoj i da ih izdaje firmama čiji finansijski izvještaji i poslovna politika garantuju da će izmirivati kredite.
Dakle, Vlada je osim što je izdavala garancije nepoznatim vlasnicima koji su kršili privatizacione ugovore i preuzete obaveze, te garancije izdavala je i bez plana šta u slučaju da se aktiviraju. Pri tom, garancije su su izdavane preduzećima čiji izvještaji i poslovna politika ne garantuju da ih mogu vraćati.
Vlada je demantovala da je izdala garancije Vektri Dragana Brkovića, kumu bivšeg premijera Mila Đukanovića, prema kom je država uvijek bila bolećiva, od posla sa KAP-om devedestih do koncesija na sjeveru Crne Gore. Vektra bankama duguje preko 190 miliona eura, od čega 100,2 miliona treba da vrati OTP banci i njenoj crnogorskoj kćerki CKB. Kompletna imovina Vektre založena je za taj dug. Iz PZP su tvrdili da je Vlada ipak izdala garancije Vektri i da će one ubrzo biti aktivirane. Brković je, o čemu je Monitor već pisao, preuzeo vrijedna crnogorska preduzeća, a njihovu imovinu založio uzimajući ogromne kredite. Gotovo sva preduzeća na čiji je račun uzimao kredite, Brković je uništio.
Iz PZP tvrde i da je vlada izdala garancije i firmi Pantomarket koja je podigla kredite koji su prema nekim tvrdnjama mnogo veći od založene imovinu vrijedne nekoliko desetina miliona eura. Iz Vlade su demantovali da su izdali te garancije. Međutim, iz Vlade su potvrdili da su izdali garancije nikšićkoj firmi MIRAI, Montenegro erlajnsu, Rudnicima boksita…
Još jedna demantovana garancija je ona navodno izdata grčkom biznismenu Petrosu Statisu, zakupcu Svetog Stefana koji po tom osnovu državi duguje preko 1, 3 miliona eura. Statis je demantovao da je dobio garancije za kredit od 35 miliona eura. Iz MANS-a su više puta upozoravali da Statis krši ugovor o zakupu i gradi nelegalno. Grčki biznismen međutim tvrdi da Vlada njemu duguje 50 miliona eura. Kojih?
Nebojša Medojević je nedavno za Monitor ustvrdio da je i tokom privatizacije KAP-a postojala korupcionaška šema poput one sa privatizacijom Telekoma, te da su dva crnogorska zvaničnika dobili za korupciju prilikom privatizacije KAP-a nekoliko desetina miliona eura, plus 300 miliona za biznis koji je propao i koje sada Rusi traže nazad. Da li i Statis ima neke slične neraščišćene račune?
Milenko Popović je već upozorio da najnovije stvari vezane za garancije KAP-u i Željezari ,,ukazuju na jake indicije da se sada prešlo sa jednokratne korupcionaške transakcije na korupciju dugoročnog poslovnog aranžmana”. U toj šemi, kaže Popović ,,naš nik procesa privatizacije zapravo dobija učešće u akcijama i profitu fantomskih organizacija koje kupuju te naše firme”.
Ko stoji iz fantomskih firmi i zašto im se garntuje našim novcem? To, možda, najbolje otkriva jedna budvanska šema. Monitor je nedavno pisao kako je misterioznoj kompaniji sa Kipra opština Budva garantovala višemilionski kredit. Ta je firma najavljena kao grčko-španski konzorcijum, koji će investitrati u akva park. A uvidom u kiparski registar ispostavilo se da je jedan od vlasnika firme Miloš Marović, sin potpredsjednika DPS-a. Od akva parka, naravno, nije bilo ništa. Ali, zato Budvani vraćaju Marovićeve milionske kredite.
Marović je bio naivan i ostavio je tragove. Manji su, ipak, problem njegovi krediti. Svi mi vraćamo dugove onog mnogo moćnijeg i opreznijeg. Računi su tek počeli da stižu. Samo ove za KAP, plaćaće i naši unuci.
Milena PEROVIĆ-KORAĆ
Stav4 sedmice
INTERVJU4 sedmice
FELJTON3 sedmice
DRUŠTVO4 sedmice
OKO NAS3 sedmice
Izdvojeno4 sedmice
FOKUS4 sedmice
Izdvojeno3 sedmice