Monitor.co.me

Broj 1389

Eksproprijacija tehnološke rente

Izuzetan porast društvene proizvodnje u poslednjih nekoliko vekova, koji već danas omogućava uvođenje osnovnog ili minimalnog prihod za sve, najvećim delom, ostvaren je zahvaljujući odgovarajućem naučno-tehnološkom progresu. U poslednjih deset milenijuma neolita, ovaj progres bio je postojan, u poslednjih pola milenijuma kapitalizma, on je čak eksponencijalan. Budući da je akumulacija i delo svih prethodnih generacija, ovaj izuzetni progres, kao i onaj isto takav porast društvene proizvodnje, u obliku tehnološke rente, morao bi da bude zajedničko društveno dobro. Ali on to nije, nego je i dalje nezaslužen plen i deo profita aktuelne generacije kapitalista, i u tome je najveća od svih nepravdi kapitalističkog sistema. I glavni razlog zbog kojeg se onaj osnovni ili minimalni prihod za sve, još uvek ne uvodi.
Više...
 
Broj 1388

Kosmos u zrnu pijeska

Sve je jedno. I beskonačno mala čestica je iako beskonačno mala ipak čestica beskonačno velikog bića. Ko ume da gleda videće kosmos i u zrnu peska. I zrno peska u kosmosu. Holizam, epistemološko odnosno metodološko stanoviše celine, samo je konsekvenca. Sve prethodno važi uvek ali posebno snažno važi u stanju sistema koje je daleko od ravnoteže, predhaotično ili poluhaotično, kako to kaže teorija haosa Ilje Prigožina.
Više...
Broj 1387

Nova paradigma

Jedna značajna promena nije dovoljno primećena. Obrazlažući zbog čega se u svom glavnom delu bavi uglavnom Engleskom svoga vremena, Karl Marks, u Predgovoru za prvo izdanje Kapitala iz 1867, ističe kako to čini zbog toga što je napredni industrijski kapitalizam toga vremena najrazvijeniji upravo u toj zemlji, te kako zbog toga, svaka druga, manje razvijena zemlja, upravo u opisima stanja i prilika u toj zemlji, može da vidi i sliku sopstvene budućnosti. Vek i po nakon ovoga, međutim, ovaparadigma, kao da se stubokom preokrenula. Brojni simptomi, naime, ukazuju na to, kako su danas, nazadni, neofeudalni sistemi na periferiji, u Crnoj Gori, i u drugim postjugoslovenskim, i ostalim sličnim zemljama, postali slika moguće budućnosti razvijenog centra.
Više...
Broj 1386

Veliki izbor

Osnovni ili minimalni prihod za sve, danas uživa jednako ostrašćenu podršku i osporavanje, i to i na levici i na desnici, i po tome je on izuzetan, pa i intrigantan fenomen. Kako se ovaj fenomen može objasniti?
Više...
Broj 1385

San od iskona

Da svako ima pravo na osnovni ili minimalni prihod, zahtev je star koliko i čovek sam. Pažljivi čitaoci nalaze ga još u Bibliji i drugim svetim knjigama. Pa ipak, u većoj meri, i u razvijenijem obliku, pojavljuje se tek u poslednjih pola milenijuma, od pojave savremenog, to jest svetskog kapitalističkog sistema.
Više...
Broj 1325

ET

Scijentističko precenjivanje metodologije prirodnih na štetu društvenih nauka, na Univerzitetu Crne Gore (UCG), u poslednjih nekoliko godina, doživljava pravi klimaks. Ali ovaj trend traje već skoro punih dve decenije. Ni jedan od poslednja četiri rektora ovog univerziteta nije bio iz oblasti društvenih nauka. Još gore, iz oblasti društvenih nauka, nije ni jedan od tri člana njegovog aktuelnog Triujmvirata, Rektor(ka), predsednik Upravnog odbora, i predsednik Naučnog odbora (Senata). O tome dodatno svedoče i najuže specijalizacije naših trijumviratora, dramska umetnost, repulzija lopte, i himalajske grinje.
Više...
Broj 1324

Scibala

Nema tog sjajnog evropskog i svetskog standarda kojeg dugoveka crnogorska oligarhija nije u stanju da u primeni pretvori u njegovu najgoru suprotnost. To dobro pokazuje i slučaj takozvanih sci-lista (SCI, SSCI, JCR, A&HCI), koje se odnedavno primenjuju i na Univerzitetu Crne Gore (UCG). I to tako što se kandidati za akademska zvanja i doktorate, kao i njihovi potencijalni mentori i referenti, koji nemaju određeni broj radova objavljenih u publikacijama sa ovih lista, već na samom startu, na prividno neutralan i formalan način, eliminišu iz dalje procedure. A što se u suštini realizuje kao jedva zamaskirana politička diskriminacija i partitokratija.
Više...
Broj 1323

I ništa

Čuda. I ništa. Najpre je rukovodstvo Univerziteta Crne Gore (UCG), u poslednjih nekoliko godina, u periodu 2012-2015, bez prethodne objave ratnog ili sličnog stanja u državi, na nekoliko univerzitetskih jedinica, uvelo vanredna stanja, ili, rečima samog rukovodstva, o kako to kafkijanski zvuči, „vanredna upravljačka tela". Zatim se dogodilo još jedno, možda i veće čudo. Krajem 2015, Ustavni sud Crne Gore, poznat po zaglušujućem ćutanju o stanju ljudskih i ustavnih prava u ovoj zemlji, presudio je da su rečene odluke rukovodstva UCG o vanrednim stanjima, suprotne Ustavu i Zakonu Crne Gore, što je deo nastavnika/nastavnica ovog univerziteta i kritičke javnosti tvrdio celo vreme.
Više...
Broj 1276

Ostaci

Najbliža centru savremenog svetskog sistema, koji se upravo rađao na Mediteranu, Crna Gora je bila u vreme Crnojevića, u takozvanom dugom XVI veku. Sa pomeranjem težišta ovog sistema prema Atlantiku, u narednih nekoliko vekova, ona se se od ovog centra, sve više udaljavala. Danas, na samom istorijskom kraju tog sistema, ona je od njega najudaljenija. Na njegovoj dvostrukoj, vremensko-prostornoj periferiji.
Više...
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1409. petak 20. oktobar 2017. godine 10 MILIONA, 10 GODINA KASNIJE:Osuđeni sa ...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1408

Broj 1408. petak 13. oktobar 2017. godine AUTOPUT, AVIONI I NAŠI MILIONI:Petljanje ...

 

Monitor broj 1407

Broj 1407. petak 6. oktobar 2017. godine UCG KAO DVORSKA ARENA:A sudija ćuti (Pred...