Monitor.co.me

Broj 1053

Vanjski poslovi

POGOĐENA elementarnim, ekonomskim i političkim nepogodama, privatizacijama, poplavama i „povlačenjima", crnogorska javnost nije stigla da posveti dovoljno pažnje, jednom važnom spoljnopolitičkom, pardon vanjskopolitičkom događaju. Tvrdnjama Viljema Montgomerija, bivšeg ambasadora SAD u Srbiji i Crnoj Gori, u njegovoj knjizi Kad ovacije utihnu, te na promociji ove knjige u Podgorici, krajem novembra 2010, kako je takozvani duvanski posao tadašnjeg i sadašnjeg crnogorskog premijera, Mila Đukanovića, 1990-ih, imao prećutni blagoslov SAD administracije.

Više...
 
Broj 1052

Besudna zemlja

POSMATRANA SA VESELE STRANE, „besudna zemlja" mogla bi da se shvati i kao „divlja lepota". Broj ozbiljnih indicija, koje sam vrh izvršne vlasti, posebno predsednika i jednog potpredsednika vlade, direktno povezuju sa korupcijom i organizovanim kriminalom, iz dana u dan se povećava. Tako, usred višegodišnjeg čekanja, da Vrhovno državno tužilaštvo konačno nešto kaže o slučajevima Zavale i Prve banke, samo u poslednjih nekoliko sedmica, na površinu su ponovo isplivala još najmanje tri stara-nova slučaja. Ugovor o poravnanju KAP-a, deportacije 1992, i šverc duvana.

Više...
Broj 1051

Primjer Slobodana Pejovića

SVE DO SVEDOČENJA Momira Bulatovića pred nadležnim sudom, 12. novembra 2010, ulogu krunskog svedoka u procesu za ratni zločin deportacija 1992, imao je policijski inspektor iz Herceg Novog, Slobodan Pejović, zbog toga što je, sve do tada, makar to bilo i samo sa takozvanog terena, bio jedini koji je javno i hrabro svedočio, o postojanju one ministarske depeše, koja je deportacije naredila. Od pomenutog dana, ulogu krunskog svedoka, pa i mnogo više od toga, preuzeo je bivši odnosno tadašnji predsednik Crne Gore.
Više...
Broj 1050

Da li je moguće

ŠTA MISLITE, DA LI JE MOGUĆE, da između onoga što ovih dana burno kulminira u Hrvatskoj i HDZ-u, na jednoj, i onoga što još uvek samo tiho inkubira u Crnoj Gori i DPS-u, na drugoj strani, može da se povuče neka paralela? Ili, drugačije rečeno, šta mislite, da li je moguće, da zarobljene države, konflikta interesa, i korupcije na najvišem nivou, ima u Hrvatskoj, ali ne i u Crnoj Gori? Čak iako je vladajuća HDZ u Hrvatskoj, za razliku od DPS-a u Crnoj Gori, makar u jednom kratkom periodu u poslednjih dvadeset godina, bila izvan vlasti.
Više...
Broj 1049

Apokalipsa bez kraja

NEMA NI GODINA-DVE od kako se pojavio onaj vic, koji je crnohumorno predviđao, kako će Crna Gora postati članica EU, kada se EU raspadne, a nešto od ovog vica kao da je već počelo da se ostvaruje. Najpre, 9. novembra 2010, EK je Crnu Goru preporučila za status kandidata, a zatim, samo nedelju dana posle, 16. novembra 2010, povodom „irske krize", koja se nadovezala na „grčku krizu" od pre pola godine, nominalni šef briselske unije, hladni i racionalni Herman van Rompuj, dramatično je upozorio: „Ako eurozona ne preživi, Evropska unija neće opstati."

HUMOR NA STRANU, ozbiljnim analitičarima ostaje, da ovim povodom primete, makar dve nove i zanimljive pojave. Prvo, kako u EU, uz onu staru, standardnu, komesarsku dogmu i retoriku progresa, počinje da se uvlači i njena blizanačka, ali tamo već dugo odsutna, dogma i retorika apokalipse i opstanka. I drugo, kako je Crna Gora jedina zemlja u Evropi i svetu, koja i u ovu istorijsku fazu, ulazi sa nepromenjenom vlašću. Sa oligarhijom koja se vrhunski specijalizovala, upravo za dve pomenute blizanačke dogme. Posebno za onu drugu, dogmu, retoriku i praksu apokalipse.

OVO POTONJE ne ističem toliko, niti zbog briselske birokratije, niti zbog crnogorske oligarhije, u mogućim novim turbulencijama, one će se kao i do sada „snaći", makar i po cenu novih aboliranih zločina, nego to činim zbog u poslednjih dvadeset godina veoma oslabljenih crnogorskih antimonopolističkih i antiratnih aktera. U istoriji nema apsolutnog determinizma. EU treba i može da opstane. Zbog toga, kao i zbog mnogo toga drugog, u ovoj fazi, EU za Crnu Goru ostaje, ako ne jedina, a ono svakako najmanje loša alternativa. Ali sve ovo, samo pod uslovom, da se u samoj Crnoj Gori, obnovi, proširi i ojača, stara-nova progresivna alijansa, antimonopolističkih i antiratnih snaga.


Milan POPOVIĆ
(TV Vijesti)

Broj 1048

Magični konsenzus

Odavno je primećeno. Crna Gora je zemlja žestokih kontrasta. Političkih, ne samo geografskih. Jedan takav je i onaj između njene najveće unutrašnje polarizacije i njenog najšireg spoljnog konsenzusa. Polarizacija je ekonomska, socijalna i politička. Konsenzus je oko evropskih integracija. I po jednom i po drugom, Crna Gora je šampionska, čak super-šampionska zemlja. Na prvom mestu u Evropi, naime, ona je i po raširenosti siromaštva, na oko trećinu, i po raširenosti saglasnosti za ulazak u Evropsku uniju, na više od dve trećine stanovništva. I to već nekoliko godina, bez smanjenja.

Više...
Broj 1047

Muke po Dekartu

SUPROTNO ONOME što o tome misle laici, istina je jedan od najsloženijih i najtežih pojmova. Zbog toga i postoje najmanje dva koncepta istine. Onaj po kojem je istina deterministička, jednostavna i apsolutna, i onaj po kojem je ona probabilistička, kompleksna i relativna. Za mene lično, ovaj drugi koncept istine, uvek je bio bolji.

PA IPAK, za bilo koji od ova dva koncepta da se opredelite, jednu stvar ne možete da sporite. Da u traganju za istinom, različite profesije imaju različite zahteve i standarde. Razumljivo, najstrožiji su zahtevi koje pred sobom ima jedan sudija. Za pravosnažnu presudu, to su odgovarajući dokazi. Zahtevati ovo isto, od pripadnika drugih profesija, novinara, naučnika ili analitičara, međutim, bilo bi isto što i tražiti njihovo ukidanje.

ALI TO JE UPRAVO ONO što već neko vreme čini sve bučnije i agresivnije mnoštvo vladajuće oligarhije. Domaće i međunarodne. Nakon beskonačnog premijera i njegovog još beskonačnijeg servisa, državnog i partijskog, javnog i privatnog, ovom bučnom i agresivnom mnoštvu, nedavno se pridružio i Čarls Tanok, poslanik Evropskog parlamenta, specijalni izvestilac za Crnu Goru. Kada je onako, baš depeesovski, napao Vanju Ćalović.

„COGITO ERGO SUM" (Sumnjam dakle jesam), maksima je Renea Dekarta, koja je objavila zoru modernog doba. Uz zahtev objektivnosti, te standarde koji ovaj zahtev prate, ova maksima predstavlja i temelj onih profesija. Uzmite ovima ovaj temelj, uzeli ste im sve. Stočetvrto mesto Crne Gore na potonjoj rang listi Reportera bez granica, samo je žalosna potvrda ovog procesa.

OBAVEŠTEN o kritičkom izveštavanju Rojtersa o stanju u tadašnjoj Jugoslaviji, jedan uvek budni ali nedovoljno obrazovani visoki komunistički funkcioner, naredio je svojim saradnicimi: „Uhapsite toga Rojtersa". Kako stvari u Đukanovićevoj Crnoj Gori danas stoje, ne bi se trebalo začuditi, ukoliko se sa najvišeg mesta uskoro začuje i neko novo: „Uhapsite toga Dekarta".


(TV Vijesti)
Milan POPOVIĆ

Broj 1046

Primus notorius

ČAK I TAKVO KAKVO JE, krnje suđenje za deportacije 1992, razotkrilo je nekoliko krupnih činjenica. Najpre onu, da su upravo ove deportacije, u žestokoj konkurenciji, od šverca duvana do Prve banke, za našeg tadašnjeg i sadašnjeg premijera, najteža optužnica. Zbog toga što su deportacije najteži ratni zločin (koji ne zastareva). I zbog toga što je odgovornost našeg premijera za ovaj zločin notorna činjenica. A notorne činjenice se ne dokazuju. Tako da uobičajeni izgovor nadležnih kako tobože nemaju dovoljno dokaza ovde otpada.

KRNJE SUĐENJE o kojem je reč razotkrilo je još jednu krupnu činjenicu. Mehanizam prikrivanja i izvrtanja. Koji funkcioniše po prostom načelu, što bliže vrhu to više ćutanja, što bliže dnu to više buke. Zbog toga premijer o deportacijama ovih dana ćuti. Kao zaliven. Dok niži igraju svoje uloge. Kao Vrhovno državno tužilaštvo, koje čas ćuti, čas igra „ping-pong". I to sa policijom. Kao da je policija neke druge galaksije a ne iste države. I kao Agencija za nacionalnu bezbjednost. Koja „odbacuje sa indignacijom". I to logiku sistema na koju je svedok samo podsetio. I kao onaj operativac ove agencije, koji ovom potonjem preti tužbom, i pri tom još nešto govori o „časti". I kao bučno mnoštvo koje od hrabrog svedoka bezuspešno pokušava da napravi okrivljenog.

ČITAV SVET, pa i Crna Gora, danas živi u uslovima podeljenog a ne jedinstvenog suvereniteta. Zbog toga odgovornost za opstrukciju pravde u slučaju deportacija, nemaju samo crnogorski premijer i njegovo partijsko tužilaštvo, nego i Evropska unija. Koja je bez reči prihvatila DPSDP zaustavljanje Zakona o lustraciji i kontralustraciju koja je usledila. I na taj način se, kao saučesnik, preciznije pomagač, ovima pridružila, u nekažnjenom izvršavanju i zataškavanju, ovog najtežeg ratnog zločina.


Milan POPOVIĆ
(TV Vijesti)

Broj 1045

Institucije

U USLOVIMA velikog deficita kritičke svesti, koji i bukvalno ubija današnju Crnu Goru, izvesnu razliku, napravio je intervju predsednika CANU, Miomira Đurovića, u dnevniku Vijesti, 16. oktobra 2010. Što opet ne znači da morate da se složite sa nekim njegovim stavovima zauzetim na drugim mestima. Posebno ne sa onim o potapanju Morače. Ali i sa nekim iznetim u ovom intervjuu.

Više...
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1416. petak 08. decembar 2017. godine TRI NAJGORA REZULTATA MARKOVIĆEVE VLADE:Bez...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1415

Broj 1415. petak 01. decembar 2017. godine IZBORILokalni udari (Miloš Bakić) DANAS, ...

 

Monitor broj 1414

Broj 1414. petak 24. novembar 2017. godine DOŽIVOTNA ROBIJA ZA RATKA MLADIĆA:Suočava...