Monitor.co.me

Broj 1399

Crnogorski rat

Studija Momira Markovića Crnogorski rat, do danas je nenadmašena, realna i totalna istorija četiristogodišnjeg rata Crne Gore protiv Otomanske imperije. Kompleksni prikaz svih bitnih dimenzija ove fascinantne borbe. Njene po svemu izuzetne geopolitike, vojne veštine, unutrašnje organizacije, dugovečne običajnosti, samoodržive ekonomije. Koje su se sve konačno zgusnule, kondezovale i sintetizovale, u jednoj vrsti specifične ratne odnosno ratničke kulture i tradicije.
Više...
 
Broj 1398

Opstanak

Veliki kontrakt, novi društveni ugovor za XXI vek, koji bi, za početak, morao da spreči nuklearnu i svaku drugu apokalipsu, koja nam svima jednako preti, daleko je čak i od svog sopstvenog začetka. I to kako kada je reč o samoj svesti, tako, još više, i kada je reč o glavnim akterima, profilima i kapacitetima, koji bi trebalo da ga donesu. I to je ono što najviše zabrinjava.
Više...
Broj 1397

Veliki kontrakt

Tomas Hobs, Džon Lok, Žan-Žak Ruso, tri su najpoznatija predstavnika teorije društvenog ugovora, na kojoj je utemeljena celokupna ideja modernog čoveka, društva i države. Među ovima, Tomas Hobs je ipak bio prvi. I to ne samo po godini rođenja (1588.).
Više...
Broj 1395

Apokalipsa

Jedna od retkih apsolutnih novosti našeg vremena, preciznije u poslednjih sedam decenija, od prve proizvodnje i upotrebe nuklearnog oružja, 1945., jeste naša potencijalna apokalipsa. Ima li se na umu ova novost, zatim stepen (ne)svesti o njoj, na kraju i stepen (ne)odgovornosti onih na vlasti, upozorio je nedavno Noam Čomski, pre je čudo, da do čovekove odnosno nuklearne apokalipse, još uvek nije došlo, nego pitanje da li je ona uopšte moguća.
Više...
Broj 1394

Druga faza

Proces konstituisanja novog, multi-polarnog međunarodnog sistema, započeo je još pre skoro trideset godina, odmah nakon kraja hladnog rata, ali mu je trebalo evo ovoliko vremena, da počne makar da se nazire, a trebaće mu izgleda još toliko, da se razvije i osvesti do kraja. Vladajuća iluzija, najpre ona, tokom 1990-ih, o navodno SAD uni-polarnom svetu, a zatim i ova današnja, u poslednjih nekoliko godina, o navodno novom bi-polarnom hladnom ratu, i dalje je prilično jaka. Kada ne bi znali da iza ove iluzije stoje vladajući međunarodni kapitalistički interesi, ne bi ju mogli ni razumeti.
Više...
Broj 1392

Povratak zvijeri

Kritički umovi, od samog početka su upozoravali, da se iza sladunjave retorike takozvane neoliberalne ekonomije, zapravo, krije sasvim suprotna, ultramonopolistička ekonomija poznog kapitalizma. Od izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize 2008., ovo je očigledno postalo svima. A od pojave desetak novih studija, u poslednjih nekoliko godina, pre svega onih dvojice američkih ekonomista, nobelovaca, Džozefa Stiglica i Angusa Ditona, i, posebno, one, Kapitala u XXI veku, francuskog ekonomiste mlađe generacije, Tomasa Piketija, i empirijski, kvantitativno i statistički verifikovano.
Više...
Broj 1391

Hvala Vladi Crne Gore

Prvi i poslednji kredibilni podaci o siromaštvu u Crnoj Gori objavljeni su 2003. i 2009., od strane UNDP, dok je na njegovom čelu bio Garet Tankosić Keli, jedan od najboljih međunarodnjaka ikada, koji su radili u Crnoj Gori. Posle časnog Irca, međutim, došli su drugi. I muk o siromaštvu u Crnoj Gori.
Više...
Broj 1390

Nju dil za XXI vijek

U redukovanom pristupu desnice, osnovni ili minimalni prihod za sve, po pravilu i isključivo, vezuje se za takozvanu socijalnu politiku. Ali je ovaj prihod, po svojoj višestrukoj adresi, u stvari, toliko širok, da u potpunosti opravdava naslov ovog teksta, i zaista predstavlja Nju dil za XXI vek. U ovom veku, naime, osnovni ili minimalni prihod za sve, treba da obezbedi, najmanje tri bitne, čak presudne ljudske potrebe (a ne samo jednu, i to kapitalistički redukovanu ljudsku potrebu).
Više...
Broj 1389

Eksproprijacija tehnološke rente

Izuzetan porast društvene proizvodnje u poslednjih nekoliko vekova, koji već danas omogućava uvođenje osnovnog ili minimalnog prihod za sve, najvećim delom, ostvaren je zahvaljujući odgovarajućem naučno-tehnološkom progresu. U poslednjih deset milenijuma neolita, ovaj progres bio je postojan, u poslednjih pola milenijuma kapitalizma, on je čak eksponencijalan. Budući da je akumulacija i delo svih prethodnih generacija, ovaj izuzetni progres, kao i onaj isto takav porast društvene proizvodnje, u obliku tehnološke rente, morao bi da bude zajedničko društveno dobro. Ali on to nije, nego je i dalje nezaslužen plen i deo profita aktuelne generacije kapitalista, i u tome je najveća od svih nepravdi kapitalističkog sistema. I glavni razlog zbog kojeg se onaj osnovni ili minimalni prihod za sve, još uvek ne uvodi.
Više...
  • «
  •  Početak 
  •  « 
  •  1 
  •  2 
  •  3 
  •  4 
  •  5 
  •  6 
  •  7 
  •  8 
  •  9 
  •  10 
  •  » 
  •  Kraj 
  • »
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Proslijedi tekst

  • Facebook
  • Google Bookmarks
  • linkedin
  • MySpace
  • StumbleUpon
  • Twitter
  • wordpress
  • Yahoo

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1400. petak 18. avgust 2017. godine ZVECKANJE NUKLEARNIM GLAVAMA:Koreja je bliz...

 

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1399

Broj 1399. petak 11. avgust 2017. godine ZAKUP KAO PLJAČKA:Naše, a tuđe (Zoran Ra...

 

Monitor broj 1398

Broj 1398. petak 4. avgust 2017. godine KAKO TROŠE CRNOGORSKE DIPLOMATE:Samo bahato...