Monitor.co.me

LJUBODRAG STOJADINOVIĆ, NOVINAR IZ BEOGRADA: Vučić nije ničiji favorit

E-mail Ispis PDF
zivanovicMONITOR: Srbija je ovih dana u fokusu političke javnosti regiona, a i svijeta zbog tzv. unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, koji je inicirao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, i povlačenja kompletnog osoblja Ambasade Srbije iz Skoplja. Kako Vi gledate na pokretanje unutrašnjeg dijaloga i kakvi mogu biti njegovi rezultati?
STOJADINOVIĆ: Ovde je jako teško mirno razgovarati o bilo čemu. Ne verujem u dijalog sa čovekom monologa, niti mislim da je moguć bilo kakav kreativni razgovor o tako teškoj temi kao što je Kosovo. Ključna je dilema kako sačuvati ono što ne posedujemo, osim ako platforma za razgovor ne bude apsolutno ignorisanje stvarnosti. Dijalog o Kosovu će biti bez smisla ako iz njegove suštine ne proizađu ideje o rešenju. Meni se čini da su sve moguće ideje već potrošene, jer su one zasnovane na kultu teritorije, uz ignorisanje činjenice da tu postoje ljudi. I srpska i albanska strana se drže inercije sukoba, svuda je više nasilnih atavizama nego civilizacijskih kompromisa. Tobožnji srpski dijalog bi mogao da bude razlog za odgađanje rešenja, koje inače u ovom času nije moguće. Bojim se da je duboko zamrznuti konflikt najrealnija opcija, ako je duboko zamrzavanje vruće krize uopšte moguće.

MONITOR: Treba li Srbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu?
STOJADINOVIĆ: Nije moje da sudim o tako teškoj temi. Ona kao vodenični kamen pritiska Srbiju, i tu nije lako razlučiti odnos razuma i emocija. Mislim da bi priznanje Kosova iz Beograda izazvalo političku dramu velikih razmera u Srbiji, uz moguće nasilne incidente, i povećane aspiracije Albanaca na jug Srbije. Garnitura koja bi stavila paraf na takav akt, bila bi neposredno politički mrtva. U tom okviru, bili bi verovatni sukobi na jugu Srbije slični onima iz 2001. jer u političkom iskustvu Albanaca nasilje donosi teritorijalni profit.

Odnos između Srba i Albanaca mora da bude zasnovan na stvaranju ambijenta za civilizacijsku evoluciju, uz kreiranje bogatije socijalne zajednice, uz visoku zaposlenost i odgovarajuće standarde ljudskih sloboda, sve to uz posredovanje najrazvijenijih zemalja Zapada. Taj će proces neizbežno biti veoma dug i u njegovom zenitu čin priznanja Kosova bio bi potpuno nevažan.

MONITOR: A kako komentarišete presedan u bilateralnim diplomatskim odnosima - povlačenje cjelokupnog osoblja iz Ambasade Srbije u Skoplju?
STOJADINOVIĆ: Bio je to nepotrebni i veoma štetni, nediplomtski nonsens, koji je režim u Beogradu obrazložio nespretno i neubedljivo. Rekao bih da je u opticaju nadripatriotska vežba i izazivanje drame tamo gde je to bilo apsolutno besmisleno.

MONITOR: Da li je razlog za to zaista pojačano ofanzivno obavještajno djelovanje Republike Makedonije protiv organa i institucija Srbije u koje je uključen i strani faktor?
STOJADINOVIĆ: Formulacija o „obaveštajnom delovanju", pripada teoriji špijunskog arhaizma. To je opšte mesto, optužba kojom se može zataškati svaka besmislica ili činovnička brljotina. Svi podaci se danas mogu dobiti u udobnom elektronskom izviđanju, ili nekompromitovanom ćaskanju sa „neprijateljem". Ili u bezazlenom flertu. Klasična špijunaža je samo deo uzbudljive nostalgije, a tajne se čuvaju iz principa, a ne da bi bile sačuvane. Mit o „stranom faktoru" pripada realsocijalističkoj varijanti ksenofobije. Sintagma, koja je toliko prazna, da je niko više ne shvata ozbiljno.

MONITOR: Koga će Srbija izabrati između Rusije i EU?
STOJADINOVIĆ: Uveren sam da Srbija nije ta koja bira, niti će biti izabrana. Rusija ne želi Srbiju suviše blizu sebe, ali nastoji da je udalji od zapadne influence. Pri tom, Rusija ne nudi ništa, a Zapad traži ustupke za sasvim male, skoro simbolične naknade. Ne vidim dan ili godinu kada će Srbija postati član EU. Ali, njeno je da teži Zapadu, svako odustajanje vodi u izolaciju. Ne smemo prestati da želimo ono što možda nikada nećemo dostići.

MONITOR: Je li zaista Vučić favorit Brisela i ima li podršku kancelarke Angele Merkel i Njemačke, kako to on često tvrdi, i zašto Brisel žmuri na haos koji provodi režim u Srbiji?
STOJADINOVIĆ: Ne verujem da je Vučić bilo čiji favorit, mada on želi da svima stavi do znanja kako jeste. Nisam pristalica hipoteze da ga „još podržavaju" jer očekuju da završi „neke poslove". Sve je više primedbi na njegov model vladanja i neprijatne autoritarne ekscese. Uslovnu podršku Nemačke dobija zbog tamošnjeg razumevanja stabilnosti Balkana, ali i povodom striktne pauperizacije srpskih radnika u korist mnogih nemačkih firmi.

Nisam sklon da mislim da opstanak Vučića na vlasti u Srbiji zavisi od podrške Zapada. Energija za promene svakako dolazi iz snage opozicije, ali ne političke, nego građanske. Sve što se ima menjati, promeniće ljudi u Srbiji, a ne Brisel ili Merkel.

MONITOR: Jednom ste rekli da Vučića još nikada niste uhvatili u istini i da u svojim nastupima potcjenjuje pamet i inteligenciju ljudi u Srbiji. Na čemu bazirate takave stavove?
STOJADINOVIĆ: To je bila parafraza analize relacije između njegovih obećanja i ostvarenja. Teško je za bilo koga u Srbiji da se snađe u njenom vrednosnom sistemu, ako predsednik bezobzirno ignoriše čak i onu stvarnost koju kreira i podstiče svoj podanički korpus da bez provere veruje u njegov paralelni univerzum. Srbija je puna umnog i kreativnog sveta, onih ljudi koji umeju da misle i svoju percepciju zasnivaju na poimanju realnog kvaliteta svojih života. Nisu zadovoljni i imaju razloga da ne budu, a predsednik ih svakodnevno ubeđuje da im je daleko bolje nego što oni osećaju i da nemaju pojma kako, u stvari, žive.

MONITOR: Zašto na sve to intelektualci uglavnom ćute?
STOJADINOVIĆ: Postoji kolonija korumpiranih intelektualaca, koji svoje usluge prodaju po cenu gubitka samopoštovanja. Druga, mnogo veća grupa nije uspela da se probije do najpoželjnijih sinekura zbog očitog nadriintelektualnog statusa. Objektivno ne pripadaju inteligenciji, a imaju titule i zvanja. Oni su u većini potpisnici predizborne liste odanosti.

Grupa od pedestak pripadnika istinske elite jezgro je otpora režimu i njihov glas opiranja višestruko je vredniji od glasova pristajanja podaničke grupe.

MONITOR: Kako objašnjavate epidemiju podaništva predsjedniku Vučiću kojoj su podlegle i tako poznate ličnosti kao glumac Miki Manojlović (kazao je da nekih predstava u srpsko-albanskoj koprodukciji ne bi bilo bez Vučića), istoričar književnosti Gojko Tešić (u otvorenom pismu Vučiću nije štedio panegirične pohvale), Vuk Drašković (rekao je da je Vučić „kao apostol Pavle"), Lazar Ristovski („Samo Vučić je ozbiljan političar, svi drugi su mrsomudi")...
STOJADINOVIĆ: Ne želim da verujem da su njihova neukusna udvaranja proizvod želje da nešto dobiju. Ako nije to, još je manje objašnjivo ushićenje i epska udvorička poema pri obraćanju. Svi ti ljudi jesu bili pripadnici umetničke, književne ili političke elite. Teško je to razumeti. Čak je i Osip Mandeljštam, veliki buntovni pesnik, pred progon u smrt napisao odu Staljinu. Ali Isak Babelj nikada, po cenu glave.

Ovde glave ne padaju, ali ipak valja stati pred ogledalo.


Nema potencijala za sukobe na Balkanu

MONITOR: Vi ste više godina proveli u jugoslovenskoj armiji i kasnije bili vojni analitičar. Da li je moguć novi ratni sukob u našem regionu s obzirom na loše odnose između Srbije i Hrvatske, Srbije i Kosova, na jačanje desnice, rehabilitovanje četništva i ustaštva, nacionalističkih i profašističkih snaga...
STOJADINOVIĆ: Nema realnih potencijala za nove sukobe na Balkanu. Bar ih neće biti u narednim godinama. Političke elite balkanskih država sklone su da podignu ton, ili čak da naprave dramatičnu predstavu, pre svega za unutrašnje potrebe. Tako se stvaraju hegemoni, rulje i gomile, koji se ne libe ni profašističke verbalne ili likovne simbolike, uz primitivne ratne pokliče i nesmetano sejanje mržnje. Možda bi se mali gospodari i potukli da nije istinskih vlasnika krize, njihova moć je veća od balkanskih nacionalističkih impulsa. Ne žele nasilje ovde, imaju druga posla, mi smo ipak periferija sveta.


Sve je manje slobodnih medija

MONITOR: Kako biste kao dugogodišnji novinar opisali medijsku scenu u Srbiji. Ima li u njoj slobodnih medija i novinara?
STOJADINOVIĆ: Slobodnih medija je sve manje, a slobodnih novinara sasvim dovoljno za razumevanje slobode uma i javnog govora. Režim se trudi da kontroliše sve u javnoj sferi, ali to, naravno, ne može. Svi znaju da se u ovakvom ambijentu slobode osvajaju a ne dobijaju. Imamo ovde dva slobodna nedeljnika i jedan dnevni list. Neka se ne naljute moje kolege, ali u osvajanju i čuvanju slobode govora i nezavisnog javnog stava dobar i moćan glas se čuje i čita od Teofila Pančića iz Vremena, Slaviše Lekića, kolumniste Danasa, i pozorišnog reditelja Zlatka Pakovića, čija je kolumnistička misija arhetip superiornog obračuna sa neofašizmom, vladajućim nepočinstvima u kulturi i životu. Društvene mreže su sasvim slobodne, ne mogu se kontrolisati, i one su istinska metastaza režima. Inače, sebe smatram slobodnim čovekom, u svakom pogledu. Niko me nije pritiskao, niti to može.


Veseljko KOPRIVICA

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1404. petak 15. septembar 2017. godine   ZAKON O RADU PO MJERI KAPITALA:Vlast prot...

 

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1403

Broj 1403. petak 8. septembar 2017. godine   SUĐENJE STOLJEĆA:Puč i druge magle (...

 

Monitor broj 1402

Broj 1402. petak 1. septembar 2017. godine   ZASTIĐE (Milena Perović Korać) Dvana...