Monitor.co.me

BOJAN VULETIĆ, REDITELJ: Bolna i neizbježna tema

E-mail Ispis PDF
bojanRekvijem za gospođu J., film prema scenariju i u režiji Bojana Vuletića, prikazan je u zvaničnom programu 31. Filmskog festivala Herceg Novi - Montenegro Film Festival. Film govori o skromnoj sredovječnoj ženi i bivšoj administrativnoj službenici koja na godišnjicu smrti svog muža planira da se ubije. Premijerno je prikazan na 67. Berlinskom festivalu, a tada je novinar Holivud riportera, Stiven Dalton, nazvao film jednim od prijatnijih iznenađenja festivala do sada. Film je imao srpsku premijeru na 45. FEST-u, gdje je dobio nagradu za najbolji film u nacionalnoj selekciji ,,Srpski film", a Vuletić je nagrađen i za najbolju režiju i najbolji scenario. Na FEST-u za najbolju žensku ulogu nagrađena je Mirjana Karanović. Takođe je Rekvijem za gospođu J. proglašen za najbolji film 17. goEast festivala u Vizbadenu, a nedavno je dobio nagradu za najbolji scenario na 41. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.

MONITOR: ,,Rekvijem za gospođu J." imao je svjetsku premijeru na jednom od najznačajnijih filmskih festivala – u Berlinu. Kako je publika tamo prihvatila film i kakve utiske nosite iz Berlina?
VULETIĆ: Za svakog reditelja, velika je stvar kada dobije priliku da radi novi film i kada, uz pomoć kolega, umetnika i prijatelja uspe da ga snimi. Snimiti film ovde je po sebi već veliki uspeh. Ako taj film, po sudu profesionalaca, bude i dovoljno dobar da bude uvršten u oficijelni program jednog od tri vodeća svetska festivala - onda je to nešto što vas ispunjava posebnom vrstom zadovoljstva. Reakcije publike su bile sjajne. Ljudi definitivno vrlo emotivno reaguju na film. Sve projekcije filma su bile pune i tražila se karta više. Reakcije, u razgovorima, sa publikom pokazale su da film prevazilazi naše balkanske okvire i na svakom nivou komunicira sa svetskom publikom. Kritike pre svega objavljene u Hollywoodreporter-u, ScreenDaily-ju i nekoliko ruskih i nemačkih časopisa su zasta fantastične. Svaka kritika ne izostavlja maestralniu glumu Mirjane Karanović i izuzetan vizuelni koncept direktora fotografije Jelene Stanković.

MONITOR: Kako ste došli na ideju da snimate film o ženi kojoj birokratija ne dozvoljava ni da okonča život?
VULETIĆ: Ideja za priču Rekvijem za gospođu J. je nastala iz privatnog poznanstva žene koja, po svemu, predstavlja tipičnu žrtvu tranzicije u Srbiji. Ona je skromna, tiha žena, koja ne želi nikome da smeta. Bez posla i otpremnine, bez muža i volje da izađe iz stana, osećajući se nepotrebnom i odbačenom u porodici u kojoj komanduje onaj ko prvi ,,uzme pušku ujutro", Gospođa J pronalazi stari porodični pištolj i odlučuje da ga sklopi. Film se bavi bolnom i neizbežnom temom većine zemalja u Istočnoj Evropi – socijalnom tranzicijom, što neminovno vodi, kao u ovoj priči, ukupnoj krizi identiteta i depresiji.

MONITOR: Kako ste gradili lik gospođe J?
VULETIĆ: Gospođa J je skromna sredovečna žena, bivša administrativna službenica sa srednjom stručnom spremom, prosečno obrazovana, bez posla. Depresivna. Socijalne teme su apsolutno aktuelne i univerzalne. Na žalost, osnovna socijalna prava danas zvuče kao naivna utopijska bajka. Obesparvljeni radnici i nakaradni zakoni koji povlađuju tržišnoj ekonomiji postali su normalna stvar. Mislim da je upravo naš zadatak da govorimo o tome. Da govorimo o nepravdi, o ljudima koji se ne vide, o temama koje nisu prijatne. Umetnost ne može da rešava te probleme, ali je naš jedini zadatak da o tome govorimo. Uvek.

MONITOR: Film je crna komedija, neka naša tranziciona odiseja. Ipak ste postigli univerzalnost priče.
VULETIĆ: Humor je glavni razlog za to. Takođe, koncentrisali smo se na emocije. Mislim da i tu leži univerzalnost. Životni problemi sa kojima se susrećemo više nisu samo rezervisani za Balkan. Na žalost, otuđenje, kriza identiteta, poremećeni odnosi u porodici u kontekstu neuspele socijalne tranzicije i opšte ekonimske krize predstavljaju univerzalni okvir koji se prepoznaje čak i u najrazvijenijim zemljama. Otuda univerzalnost ove priče. Ona bi mogla da se dešava bilo gde. Samo bi kostim i scenografija malo drugačije izgledali.

MONITOR: Film nazivaju kafkijanskom komedijom. Kako ga Vi žanrovski definišete?
VULETIĆ: Ovo je pre svega crna-komedija, o tranziciji koja je pojela svoju decu, o ljudima koji su oduvek radili pošteno, pa nisu uspeli da se snađu u novom vremenu tranzicije, u kojem vladaju korupcija, birokratija i dupli moralni aršini. Ti ljudi više nemaju nadu. Oni više nemaju snage da se prilagođavaju, oni su zbunjeni i umorni i jedina tranzicija koju danas vide kao spas je tranzicija na onaj svet. Hteo sam da ispričam priču o jednoj ozbiljnoj temi, tranziciji i depresiji, na duhovit način. Komedija je meni bliska, jer mislim da tužno bolje ide sa smešnim. Mi imamo dugu tradiciju komedije možda pre svega kao odbrambenog mehanizma od teške stvarnosti koju živimo.

MONITOR: Kako je protekla saradanja sa glumcima - Mirjanom Karanović u naslovnoj ulozi, Mirom Banjac, ali i mladom Jovanom Gavrilović i ostalim članovima ansambla?
VULETIĆ: Mogu samo da kažem da je rad sa Mirjanom Karanović za mene bio jedna od najkreativnijih i najlepših saradnji do sad. Njeno ogromno iskustvo kao vrhunske glumice, ali i kao pedagoga i rediteljke pomoglo je da shvatim koliko je poverenje ključno za dobar rezultat. Jovanu Gavrilović i Vučića Perovića znam još sa Akademije i njih dvoje su jedni od najtalentovanijih glumaca mlađe generacije. Danicu Nedeljković koja tumači lik mlađe ćerke sam upoznao u jednoj dramskoj školi za decu, koju vodi Borka Tomović. Na probama koje smo dugo i temeljno radili, smo se svi sprijateljili i napravili neku vrstu zavereničke družine, koja je važna za dobru atmosferu. Radeći sa Jelenom Stanković, direktorkom fotografije, Zoranom Petrov, scenografkinjom i Lanom Pavlović, kostimografkinjom, želeli smo da na najjednostavniji i najiskreniji način ispričamo priču o Gospođi J. To su tri umetnice, autorke koje su zaslužne za vizuelni identitet filma. Zajedno smo radili na svakom detalju, pokušavajući da mentalno stanje glavne junakinje prevedemo u kompoziciju, boju, oblik i ritam. Često smo menjali ideje, pokušavajući da pronađemo najbolji detalj u sceni ili u kadru. To je bio jedan od najlepših i najkreativniji procesa na ovom filmu.


Miroslav MINIĆ

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1416. petak 08. decembar 2017. godine TRI NAJGORA REZULTATA MARKOVIĆEVE VLADE:Bez...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1415

Broj 1415. petak 01. decembar 2017. godine IZBORILokalni udari (Miloš Bakić) DANAS, ...

 

Monitor broj 1414

Broj 1414. petak 24. novembar 2017. godine DOŽIVOTNA ROBIJA ZA RATKA MLADIĆA:Suočava...