Monitor.co.me

Utopistika

E-mail Ispis PDF
Reč utopistika, iskovao je, i upotrebio kao naslov istoimene knjige, američki sociolog i otac teorije svetskog sistema, Imanuel Volerstin, pre skoro dvadeset godina, 1998., kada je ova knjiga prvi put objavljena. Ovom reči, autor je svesno napravio, proizveo i istakao razliku, između one stare, i, nemogućim obećanjima i posledičnim razočarenjima, često iskompromitovane reči utopija, na jednoj, i ove svoje nove teorijske i analitičke kategorije, koja se, kako je naglasio i u podnaslovu knjige, bavi sasvim mogućim i realnim odnosno „istorijskim izborima dvadeset prvog stoleća", na drugoj strani.

Sociologija i uopšte društvena nauka o budućnosti, danas je sasvim legitimna. I sve značajnija. Pored ostalog, to jasno pokazuje i sve veći broj futurologa. Uz Imanuela Volerstina, jednog od najznačajnijih naučnika današnjice, ovde ćemo pomenuti još samo jednog, takođe značajnog futurologa. Džeremija Rifkina (i njegovu The Zero Marginal Cost Society: The Internet of Things, The Collaborative Commons, And the Eclipse of Capitalism, iz 2014., pored ostalih). Koji, uz futurologiju, i 2050., kao odlučujuću, sa Imanuelom Volerstinom, deli još i zemlju, SAD (što, naravno, ne iznenađuje, iako u opadanju, SAD su još uvek centar savremenog svetskog sistema). U mnogim drugim stvarima i aspekatima, između ove dvojice uglednih naučnika, ima i značajnih razlika.

Tako, dok je Imanuel Volerstin sociolog, u konvencionalnom smislu ove reči, i više akademski profesionalac, Džeremi Rifkin je ekonomist, i više angažovani stručnjak odnosno ekspert, pored ostalog i kao savetnik predsednika Evropske komisije u par mandata. I, što je naučno odnosno metodološki možda još značajnije, dok je onaj prvi, Imanuel Volerstin dakle, više u zoni kompleksnosti, kontradiktornosti i neizvesnosti, pa zbog toga jednaku pažnju posvećuje i onoj boljoj i onoj lošijoj mogućnosti, ovaj drugi, Džeremi Rifkin, više je u zoni tehnološkog i ukupnog društvenog progresa, pa zbog toga onda više pažnje posvećuje onoj prvoj, boljoj opciji budućnosti (ili je ovo možda samo subjektivan utisak autora ove kolumne).

Uprkos ovim i još nekim razlikama, međutim, između Imanuela Volerstina i Džeremija Rifkina, mnogo je više zajedničkih tema, polja i tačaka. Uopšte a posebno za potrebe ove naše serije Altervizije, koja se sa današnjom kolumnom završava. Sažete u samo dve reči, sve ove zajedničke teme, polja i tačke Imanuela Volerstina i Džeremija Rifkina, mogu da se izraze, i samo u one dve dramatične reči Nadežde Mandeljštam. Strah i nada.

Strah, zbog Apokalipse, koja već sedam decenija, nije samo biblijska odnosno religijska slutnja, nego i sasvim realna mogućnost, pa i neizbežnost, ukoliko čovek nastavi da se ponaša onako kako se ponaša. I nada, zbog toga što ni osnovni ili minimalni prihod za sve, kraj najamnog rada i kapitalizma, te društveni progres i „carstvo slobode" (kako je to formulisao još Karl Marks), zahvaljujući eksponencijalnom naučno-tehnološkom i ukupnom progresu, u poslednjih petsto, deset hiljada i sto hiljada godina, nisu više samo onaj čovekov san od iskona, sa kojim je započela i ova naša serija, nego su već i sasvim realna, ekonomska, istorijska i ukupna opcija (bliske ili makar ne toliko daleke) budućnosti.


Milan POPOVIĆ

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1413. petak 17. novembar 2017. godine PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV NEBOJŠE MEDOJEV...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1412

Broj 1410. petak 27. oktobar 2017. godine   U sudnici pučist-saradnik:ŠTO PROPUŠTI...

 

Monitor broj 1411

Broj 1411. petak 3. novembar 2017. godine MILOŠEVIĆEVI KADROVI U SRBIJI I CRNOJ ...