Monitor.co.me

Goran Svilanović, generalni sekretar Savjeta za regionalnu saradnju: Očekujem dogovor u Trstu o ekonomskoj saradnji Zapadnog Balkana

E-mail Ispis PDF
svilanovic-FOTO-BY-DEJAN-VEMONITOR: U Trstu kroz nekoliko dana treba da se održi samit lidera Zapadnog Balkana. Kako teku pripreme za taj skup?
SVILANOVIĆ: Pripreme su u završnoj su fazi. Očekujem da će se lideri Zapadnog Balkana u Trstu dogovoriti i usvojiti višegodišnji akcioni plan o regionalnom ekonomskom području, koje ima za cilj bolju ekonomsku povezanost regiona. Plan sadrži četiri elementa i predviđa potpunu liberalizaciju trgovine uslugama unutar regiona, uklanjanje carinskih barijera, sve u skladu sa postojećim sporazumom CEFTA, povećanje mobilnosti radne snage, reformu investicione politike, ukidanje rominga i digitalizaciju.

MONITOR: Vi se zalažete za politiku "jedna regija, jedna ekonomija" smatrajući da je to dobro rješenje za Zapadni Balkan. Šta to konkretno podrazumijeva?
SVILANOVIĆ: Regionalno ekonomsko područje na Zapadnom Balkanu je dobrodošlo i korisno samo pod uslovom da bude neodvojiv deo procesa pridruživanja Evropskoj uniji. U intenzivnoj saradnji sa svim vladama iz regiona, Savet za regionalnu saradnju je pripremio i poslao Evropskoj komisiji višegodišnji akcioni plan za stvaranje ekonomskog područja na Zapadnom Balkanu. Međutim, predlog je stavljen na sto pod tri uslova: da zaista doprinosi ispunjavanju onoga što su države predale Evropskoj komisiji kao ekonomski reformski program (ERP); da sve ovo što se dogovara bude deo procesa pridruživanja, što znači da ubrzava proces pridruživanja zemalja individualno; i na kraju da se ovim ni na koji način ne menja proces pridruživanja niti strategija, a on je zasnovan na individualnim postignućima svake od naših ekonomija.

MONITOR: Koliko je ta ideja prihvatljiva s aspekta komunikacije regiona sa Evropskom unijom i ostalim svijetom?
SVILANOVIĆ: Apsolutno je prihvatljiva, jer je ova ideja rezultat komunikacije, razgovora i dogovora regiona prvo između sebe, a zatim i s Evropskom unijom. EU je, sagledavajući status svog procesa proširenja, shvatila da se njegovi okviri moraju prilagoditi realnim mogućnostima regiona i na taj način mu udahnuti novu snagu. U intenzivnim razgovorima i pregovorima s čelnim ljudima regiona došlo se do ovog rešenja. Naš zadatak u tom procesu je bio da taj koncept pretvorimo u realističan program aktivnosti u narednih nekoliko godina. Za koji dan ćemo videti kakav dogovor ćemo postići na Samitu u Trstu. Veoma sam optimističan po tom pitanju i verujem da ćemo za desetak dana razgovarati o tehnikalijama primene tog plana.

Nemamo mi alternativu evrointegracijama. U tome se svi slažemo. Ali da bi se i formalno pridružili moramo biti ekonomski jači, globalno konkurentniji, finansijski samoodrživiji. Nećemo to postići zatvaranjem u svoje male sredine. Moramo iskoristiti sve moguće potencijale regionalne saradnje, jer tu leži ključ našeg uspeha, a to je i jedan od osnovnih kriterijuma za pridruživanje iz Kopenhagena.

MONITOR: Često se može čuti da opada podrška građana evrointegracijama. Kako to objašnjavate?
SVILANOVIĆ: Ljudi očekuju rezultate i to da ih osete vrlo brzo. Kada oni izostanu, postavljaju pitanje da li je cilj vredan truda. Proces evrointegracija nije brz, a neophodne reforme na putu do tog cilja su drastične i bolne. Ako ta neizvesnost dugo traje, građani izgube iz vida krajnji cilj i prednosti koje on donosi. Međutim, ako gledamo širu sliku, proces promena u svakoj od ekonomija regiona je neophodan, jer sa ili bez EU na umu, svi mi želimo život u bezbednim okruženjima, stabilnim ekonomijama, u kojima smo slobodni da izrazimo svoje mišljenje i računamo na prava koja su nam zakonom zagarantovana. Socijalni i ekonomski model razvijen u EU, ubedljivo je najprivlačniji za sve građane i to pokazuju sva istraživanja javnog mnenja, pa i Balkan Barometar, koji radi Savet za regionalnu saradnju. Svaki put iznova potvrđuje se da građani žele unapređenje rada policije, reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije, slobodne medije, a sve su to oblasti kojima najveću podršku u procesu promena pruža upravo Evropska unija kroz pretpristupne fondove.

MONITOR: Prije nekoliko dana izjavili ste da ćete zatražiti novi podsticaj u evropskim integracijama Zapadnog Balkana i podršku o rješavanju bilateralnih sporova među zemljama regiona...
SVILANOVIĆ: Potrebna nam je podrška za rešavanje bilateralnih sporova koji postoje u regionu. Posebno tu mislim na sporove između uslovno rečeno nejednakih – članica EU na jednoj i nečlanica na drugoj strani. To bi nam u velikoj meri olakšalo posao i omogućilo da brže napredujemo. Takođe, mogli bismo više da uradimo sami između sebe u odnosu na teme koje nas još razdvajaju.

Što se tiče onih koji još nisu u pregovaračkom procesu, za razliku od Crne Gore i Srbije, smatram da bi bilo dobro da se uradi takozvani "pre-screening" poglavlja 23 i 24, kako bi i u tim zemljama državna administracija što pre počela pripreme za pregovarački proces.

Treće, potrebno je uravnotežiti strukturne i pretpristupne fondove. Jaz između članica EU iz regiona, kao što su Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska, i naših zemalja koje su u procesu pridruživanja, vremenom postaje sve veći jer je iznos sredstava koje možemo povlačiti iz EU otprilike jedan prema šest. Bojim se da ako proces pridruživanja potraje da će doći do ozbiljnog ekonomskog disbalansa, a sa njim mogu doći i razni drugi socijalni problemi, pre svega ubrzanje iseljavanja i odlazak mladih ljudi. Ukratko, smatram da nam je ekonomska, finansijska i stručna podrška EU veoma potrebna narednih godina.

MONITOR: Kako ocenjujete sadašnji nivo saradnje u regionu?
SVILANOVIĆ: Region se okupio oko zajedničkih ciljeva i prioritetnih tema. Evropska komisija stalno iskazuje svoju podršku procesu saradnje. Predstavnicima vlada iz regiona EU je otvoreno poručila da nijedna od ekonomija ne ispunjava kriterije od ključne važnosti za pristupanje EU. Jasno je rečeno da region nije konkurentan i stoga treba regionalnu ekonomsku integraciju, ali i da odgovornost za sav taj posao leži na nama samima, tj. na našim vladama. Ta poruka predstavlja putokaz – kuda i kako dalje. Od nas se očekuje ozbiljan pristup, konkretan plan saradnje i velika predanost u njegovoj realizaciji.

MONITOR: Da li države regiona bolje sarađuju na političkom ili na ekonomskom planu?
SVILANOVIĆ: Bez ozbiljne političke podrške nema značajne ekonomske saradnje. Privrednici u regionu su već shvatili mogućnosti koju nudi regionalno delovanje i odavno koriste prednosti regionalne saradnje. Proces političke saradnje, s druge strane, je uslovljen mnogim faktorima, uključujući poziciju svake od ekonomija u odnosu na EU i unutrašnje političke procese. Aktuelni politički problemi, nerazumevanja, i nerešena pitanja postanu centralna vest i preokupiraju javnost. Međutim, započeti procesi saradnje se odvijaju uglavnom neometano, a posebno kad je reč o privrednicima. Ipak, politička saglasnost je potrebna jer pojednostavljuje i dodatno ubrzava regionalnu saradnju.

MONITOR: Fokus Savjeta za regionalnu saradnju je na ekonomiji, a posebno zapošljavanju. Kakvi su rezultati ?
SVILANOVIĆ: Nedavno smo u Dubrovniku predstavili rezultate primene naše razvojne strategije za jugoistočnu Evropu SEE 2020. Ukupan napredak rezimiramo kao povratak na stabilan, iako skroman, obrazac rasta uz pozitivan trend koji se očekuje u narednom periodu. Došlo je i do dugo očekivanog oporavka u pogledu zaposlenosti i postizanja trgovinske ravnoteže. Međutim, ukupni rezultati za region su uglavnom pod uticajem dobrih rezultata manjeg broja ekonomija, tu pre svega mislim na dobre rezultate koje su postigle Crna Gora i Srbija, što znači da napredak nije jednak u celom regionu.

Dva od 11 ciljeva Strategije su već ispunjena. Prvi se odnosi na zadato smanjenje trgovinskog debalansa, kada je u pitanju region kao celina. Drugi cilj koji je ostvaren s krajem 2016. godine odnosi se na broj visokoobrazovanih mladih ljudi koji dolaze na tržište rada.

Kada govorimo o privlačenju stranih investicija Crna Gora je, na primer, lider u regionu sa 73 odsto ispunjenog cilja prema Strategiji 2020. Zatim idu Srbija. Vlada u Skoplju takodje može da bude zadovoljna postignutim, dok u drugim zemljama investicije stagniraju. Ohrabrujući su i podaci koji se odnose na porast zaposlenosti. Od 2010. do kraja 2016, u regionu je otvoreno 400.000 novih radnih mesta. Nadam se da će se ovim i još bržim tempom nastaviti. Cilj koji nije blizu ispunjenja je trgovina unutar regiona, kao indikacija ukupnog pada trgovine na globalnom tržištu zbog krize. Nemamo ohrabrujuće podatke.

MONITOR. Kako je po Vašem mišljenju moguće stabilizovati region i izbjeći nove ratne sukobe?
SVILANOVIĆ: Istina je da se u regionu napetosti smenjuju između različitih aktera i različitim povodima, ali pominjanje rata je potpuno besmisleno.


Crna Gora je uradila ogroman posao

MONITOR: Kako ocjenjujete rezultate Crne Gore koje je ostvarila na putu ka EU? U Crnoj Gori su skeptični prema formiranju carinske unije Zapadnog Balkana.
SVILANOVIĆ: Crna Gora je najdalje otišla u procesu pregovora za pridruživanje s Evropskom unijom i ogroman posao je urađen u vezi nacionalne administracije. Međutim, kao što je slučaj i sa Srbijom, i svima ostalima, ne zavisi sve samo od nas. Ono što želim da kažem jeste da je postojeći okvir pridruživanja prilično iscrpljen i potreban nam je malo drugačiji pristup, a neka pitanja moraju da budu dogovorena unutar EU, na šta nacionalne administracije nemaju dovoljan uticaj. To su teme koje EU mora da razreši.

Bojazan da bi se nacionalni uspeh i napori mogli usporiti je prirodna. Međutim, regionalno ekonomsko područje funkcionisaće kao deo procesa pridruživanja Evropskoj uniji, a ne zamena za njega. I samo ako je tako i dok je tako, ovaj akcioni plan ima smisla. Ovakav koncept samo ide na ruku svim kandidatima za članstvo u EU i Evropska komisija je to nedvosmisleno objasnila.
Predsednik Vujanović je prošle nedelje na Samitu SEECP-a u Dubrovniku jasno rekao da su integracioni procesi najbolji okvir za brži ekonomski i demokratski razvoj regiona, dodajući da je neophodno učiniti zajednički napor kako bi se obezbedila komplementarnost aktivnosti na pitanjima koja sve ekonomije regiona smatraju prioritetnima, a koje će biti razmatrane i usvojene i na prestojećem Samitu u Trstu. Ali je takođe napomenuo i da nismo dovoljno objasnili u javnosti ne samo Crne Gore, o čemu se tačno radi i da otuda ima različitih interpretacija. Nadam se da ovaj naš razgovor malo menja sliku.

Ponoviću, razgovaramo o liberalizaciji trgovine uslugama unutar regiona, uklanjanju carinskih barijera, povećanju mobilnosti radne snage kroz standardizaciju profesija i dogovor o međusobnom priznavanju diploma, harmonizaciji investicione politike i zajedničkom promovisanju regiona kao investicione destinacije, o ukidanju rominga i posebno o podstreku digitalizaciji.


Veseljko KOPRIVICA

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1416. petak 08. decembar 2017. godine TRI NAJGORA REZULTATA MARKOVIĆEVE VLADE:Bez...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1415

Broj 1415. petak 01. decembar 2017. godine IZBORILokalni udari (Miloš Bakić) DANAS, ...

 

Monitor broj 1414

Broj 1414. petak 24. novembar 2017. godine DOŽIVOTNA ROBIJA ZA RATKA MLADIĆA:Suočava...