Monitor.co.me

Nju dil za XXI vijek

E-mail Ispis PDF
U redukovanom pristupu desnice, osnovni ili minimalni prihod za sve, po pravilu i isključivo, vezuje se za takozvanu socijalnu politiku. Ali je ovaj prihod, po svojoj višestrukoj adresi, u stvari, toliko širok, da u potpunosti opravdava naslov ovog teksta, i zaista predstavlja Nju dil za XXI vek. U ovom veku, naime, osnovni ili minimalni prihod za sve, treba da obezbedi, najmanje tri bitne, čak presudne ljudske potrebe (a ne samo jednu, i to kapitalistički redukovanu ljudsku potrebu).

Prva je ona koju desnica standardno i neopravdano redukuje kao neku vrstu dobrovoljne kapitalističke milostinje. Socijalne politike koja finansira siromašne, nezaposlene, stare i nemoćne. Celokupni kapitalistički kosmos počiva na ideologiji po kojoj je čovek po prirodi sebičan, pa se rečena milostinja onda predstavlja ne kao čovekovo pravo i obaveza, nego kao dokaz izuzetnog dobrotvorstva pojedinačnih kapitalista. A u stvari je sasvim obrnuto. Danijel Goleman i njegovi saradnici, psiholozi, neurolozi, biolozi i antropolozi, sa prestižnog Medicinskog fakulteta bostonskog MIT-a, čak su i eksperimentalno dokazali, kako su svi primati, a ne samo čovek, po prirodi, ne izolovani, egoistični i sebični, nego, sasvim suprotno, društveni, povezani i empatični, tako da je onda i praćenje ovakve ljudske prirode, ne izuzetno kapitalističko dobrotvorstvo, nego zadovoljavanje najdublje ljudske potrebe.

Druga je velika tehnološka tranzicija našeg vremena. Iz starih, industrijskih, u nove, informatičke tehnologije. U ovoj tranziciji, posebno težak postaje problem nove, tranzicione nezaposlenosti. Ovaj problem kao složen tehnički problem postojao bi čak i u sistemu bez kapitalističkih uzurpacija i monopola. U ovom sistemu on postaje apsolutno nepregledan, traumatičan i nerešiv. Ali u ovom kontekstu sve očiglednija postaje i naopakost a ne samo anahronost samog kapitalističkog sistema. Reč je o sistemu u kojem aktuelni kapitalisti nepravedno prisvajaju celokupnu tehnološku rentu, koja bi morala biti zajedničko dobro svih članova društva, jer je u najvećoj meri i proizvod naučno-tehnološkog progresa, svih prethodnih generacija. Pa se onda tako dolazi do nepodnošljivog apsurda, da, umesto kraja teškog, iscrpljujućeg i nehumanog najamnog rada, koji ovaj progres konačno omogućava, on isti postaje baza za njegovo ultra-kapitalističko pogoršavanje.

Treća bitna ljudska potreba našeg vremena, koju osnovni ili minimalni prihod za sve, može i treba da obezbedi, jeste jedna vrsta, nazovimo ga ovde tako, mada se u literaturi koriste i drugi izrazi, razvojnog egalitarizma. Naglašavamo „razvojnog", zbog toga što se egalitarizam, od strane kapitalista i njihovih uslužnih ideologa, dvorskih profesora, savetnika i eksperata, najčešće lažno optužuje, kako se tobože suprostavlja privrednom i društvenom razvoju. A stvari i ovde, kao i u svakoj ideologiji uostalom, setite se samo one „mračne komore", stoje sasvim obrnuto. Zbog toga ovde i nećemo reći kako osnovni ili minimalni prihod treba da obezbedi „besplatno" nego samo jednako dostupno zdravstvo i obrazovanje za sve ljude. I to ne samo zbog elementarne ljudske pravde, koja nalaže da zajedničko dobro tehnološke rente, treba upotrebiti za finansiranje potrebe svih, nego, ne manje, i zbog nesporne potrebe optimalnog privrednog i društvenog razvoja našeg vremena, kojeg ne može biti bez jednakih šansi za sve ljude. Koliko je samo „ljudskog kapitala", sposobnosti i talenta, upravo u ovom sistemu, do sada, nepovratno protraćeno, samo zbog toga što ih je na to osudio nedostatak jednakih šansi.

Sa navedene tri potrebe, međutim, ne prestaje izuzetnost osnovnog ili minimalnog prihoda, kao temelja za Nju dil našeg vremena. Zahvaljujući onom istom naučno-tehnološkom progresu, naime, po prvi put u ljudskoj istoriji, njima trima, pridružuje se i najveća od svih ljudskih potreba, potreba očuvanja samog ljudskog opstanka. O ovoj potrebi biće reči u nekoliko narednih Altervizija.


Milan POPOVIĆ

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1408. petak 13. oktobar 2017. godine AUTOPUT, AVIONI I NAŠI MILIONI:Petljanje ...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1407

Broj 1407. petak 6. oktobar 2017. godine UCG KAO DVORSKA ARENA:A sudija ćuti (Pred...

 

Monitor broj 1406

Broj 1406. petak 29. septembar 2017. godine AMFILOHIJE I ĐUKANOVIĆ STRATEŠKI PAR...