Monitor.co.me

Eksproprijacija tehnološke rente

E-mail Ispis PDF
Izuzetan porast društvene proizvodnje u poslednjih nekoliko vekova, koji već danas omogućava uvođenje osnovnog ili minimalnog prihod za sve, najvećim delom, ostvaren je zahvaljujući odgovarajućem naučno-tehnološkom progresu. U poslednjih deset milenijuma neolita, ovaj progres bio je postojan, u poslednjih pola milenijuma kapitalizma, on je čak eksponencijalan. Budući da je akumulacija i delo svih prethodnih generacija, ovaj izuzetni progres, kao i onaj isto takav porast društvene proizvodnje, u obliku tehnološke rente, morao bi da bude zajedničko društveno dobro. Ali on to nije, nego je i dalje nezaslužen plen i deo profita aktuelne generacije kapitalista, i u tome je najveća od svih nepravdi kapitalističkog sistema. I glavni razlog zbog kojeg se onaj osnovni ili minimalni prihod za sve, još uvek ne uvodi.

A glasova i argumenata za podruštvljavanje tehnološke rente, u ovom ili onom obliku, nikada nije nedostajalo. „Eksproprijacija eksproprijatora" bila je formulacija Karla Marksa. Ali na ovaj zahtev nailazimo i pre Karla Marksa, najeksplicitnije kod Tomasa Pejna, jednog od vođa velike francuske buržoaske revolucije, krajem XVIII veka. Doduše, svoj zahtev, ovaj je formulisao na materiji zemljišne rente, ali je suština njegovog argumenta bila ista, i kao takva ostala trajna inspiracija, za sve koji su došli posle njega.

U XX veku, broj glasova i argumenata ove vrste, samo se povećao. Već u prvoj polovini ovog veka, pod imenom „socijalne dividende", za ovaj zahtev, založila su se i dvojica uglednih britanskih ekonomista, najpre laburistima blizak Džordž D. H. Kol, a zatim i oksfordski nobelovac Džejms Mid.

U drugoj polovini XX i početkom XXI veka, broj glasova i argumentata za eksproprijaciju eksproprijatora, još više se povećao, tako da bi i samo nabrajanje ovih glasova i argumenata, uzelo previše prostora. I o ovome, međutim, zainteresovani mogu da se obaveste, na onom istom sajtu udruženja BIEN basicincome.org, na koji smo, u ovoj seriji Altervizije, jednom već upućivali.

A od najnovijih glasova i argumenata ove vrste, ovde ćemo uputiti samo na dva takva. Prvi je tekst Janisa Varufakisa iz 2016., posvećen osnovnom ili minimalnom prihodu za sve, preveden i objavljen i kod nas, u nezavisnom dnevniku Vijesti. U ovom tekstu, posebno upućujemo na formulaciju Janisa Varufakisa, „osnovna ili minimalna dividenda", kojom je ovaj, već u samom nazivu kritične institucije, izneo izričit i precizan stav o tehnološkoj renti, a ne o poreskoj masi, kao izvoru za finansiranje osnovnog ili minimalnog prihoda za sve. Drugi tekst je jedan tekst odnosno intervju Branka Milanovića, dat časopisu Social Europe 6. decembra 2016., u kojem se i ovaj svetski priznati ekonomist, naše gore list, založio za jednu vrstu eksproprijacije tehnološke rente, i to, kako je i on precizirao, u „pre-distributivnoj", a ne u „re-distributivnoj" fazi procesa.

Za sam kraj, ostalo je još samo da se odgovori na jedno zanimljivo pitanje. Zbog čega su, naime, javne debate i političke akcije, posvećene „pre-distributivnoj" problematici tehnološke rente, toliko odsutne, ili, u najboljem slučaju, marginalizovane, kao što je to slučaj danas, i to u skoro svim savremenim društvima, kada se za njih, već najmanje dva veka, zalažu najveći i najbolji umovi ovog sveta? Odgovor je u odnosu između znanja i moći. Znanje jeste moć, kako je postulirao još V. I. Lenjin, ali je ono kao levitacija, uvek u jednom teškom i neizvesnom procesu. A, obrnuto, moć je znanje, preciznije ideologija, indoktrinacija i propaganda, u jednom uvek spontanom procesu, koji je kao gravitacija, kako je to isticao još Fridrih Niče. Pa tako i danas, na svim stranama imamo neuporedivo više „horizontalnih" breksitovskih, trampovskih i sličnih identitetskih histerija, nego ozbiljnih javnih debata i političkih akcija, u pravcu one jedino produktivne, „vertikalne" i „pre-distributivne" eksproprijacije.


Milan POPOVIĆ

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1400. petak 18. avgust 2017. godine ZVECKANJE NUKLEARNIM GLAVAMA:Koreja je bliz...

 

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1399

Broj 1399. petak 11. avgust 2017. godine ZAKUP KAO PLJAČKA:Naše, a tuđe (Zoran Ra...

 

Monitor broj 1398

Broj 1398. petak 4. avgust 2017. godine KAKO TROŠE CRNOGORSKE DIPLOMATE:Samo bahato...