Monitor.co.me

Kovači lažnog progresa

E-mail Ispis PDF
Vreme je najbolji sudija. Zoran Vidaković bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih sociologa druge polovine XX veka. Pre punih četrdeset godina, danas već daleke 1974, objavio je Kovače lažnog progresa. Kritiku tehnokratije koja je sa protekom vremena samo dobila na vrednosti.

U vreme Zorana Vidakovića, tehnokratija je bila upravljačka frakcija oligarhijskog etatizma, sakrivena iza ideologije i retorike „samoupravnog socijalizma", danas je ona upravljačka frakcija oligarhijskog kapitalizma, sakrivena iza ideologije i retorike „neoliberalne ekonomije". Svejedno, glavni mehanizmi ostali su isti. Posebno dva. Prvi, konfuzija između samog po sebi nespornog, čak eksponencijalnog naučno-tehnološkog progresa, na jednoj, i krajnje problematične, u najboljem slučaju veoma spore, linearne, a moguće, pa i verovatno, stagnantne, ili, čak, nazadnjačke moralno-političke dinamike čoveka, na drugoj strani. I drugi, manje ili više rafinirano, ali u svakom slučaju manipulativno korišćenje dogme lažnog progresa, za maskiranje i prikrivanje stvarnog nazadovanja.

„Neoliberalna ekonomija" oligarhijskog kapitalizma u svetu je zavladala pre oko trideset godina, sa Maragertom Tačer u UK i Ronaldom Reganom u SAD, kod nas nešto kasnije, sa Milom Đukanovićem i ostalima. Krizu i kolaps ovaj sistem doživljava od 2008. do danas, ali nikako da ga i stvarno doživi do kraja, pored ostalog, ili, možda, pre svega ostalog, zbog toga što je žrtva tog sistema u poslednjih desetak godina postala i sama EU, ranije superiorna, socijal-demokratska, socijalno-tržišna alternativa, sada i sama „neoliberalna ekonomija". Ovo se najbolje vidi na pogoršanju realnog položaja dve glavne žrtve sistema, proletera i žena.

Najpre, proleteri. U poslednjih deset-petnaest godina „neoliberalna ekonomija" EU odnosno EK, gotovo u potpunosti je razorila stalni radni odnos, prava iz ovog odnosa, i ostale najznačajnije tekovine proleterske klasne borbe i progresa XIX i XX veka. I sve to, naravno, uz pomoć ona dva manipulativna, ali brutalna mehanizma, konfuzije između tehnike i morala, i skrivanja stvarnog nazadovanja iza lažnog progresa. Uz pomoć „fleksibilnog tržišta radne snage". I uz pomoć Trojke (EK, ECB, MMF). Evropske i svetske finansijske policije zadužene za (ako treba i fašističko) uterivanje kapitalističkih dugova i profita.

Slično, žene. Zajedno sa radnicima, najveće žrtve „neoliberalne ekonomije". Najdiskriminisanije u okviru rada na određeno vreme i drugih oblika novoustanovljenog i nametnutog prekarijata. I u okviru politike neopatrijarhata. Kao takve, i najsjajnije ogledalo sve hipokrizije sistema. Koji i ovih dana u Crnoj Gori najavljuje relativno visoke novčane kazne za sve one koji ne koriste rodno senzitivni jezik, odnosno govor, ali zato uporno odbija da inkriminiše neisplaćivanje ionako mizernih plata ženskog i ukupnog prekarijata od strane privilegovanih poslodavaca, da o realnom a ne samo retoričkom obezbeđivanju takozvanih ženskih kvota u parlamentu i drugim institucijama vlasti i ne govorimo.

Tek da se zna šta kapitalistička oligarhija dopušta, a šta ne. Pa neka borkinje i borci za ženska i ljudska prava vide šta je važnije - društvena i rodna suština, celina i istina ili komesarsko-ministarska i ostala briselsko-podgorička hipokrizija.


Milan POPOVIĆ

 

porto1


porto2

pozovi-sprijeci

monitor-preview

 

Monitor u novom broju donosi

Broj 1414. petak 24. novembar 2017. godine DOŽIVOTNA ROBIJA ZA RATKA MLADIĆA:Suočava...

  300x60

BANER_310X60_

seabreezeuniqa1

logo-hypo-alpe-adria_mneHipotekarna Banka

rekom_baner_150x60mans-markica 


 

Monitor broj 1413

Broj 1413. petak 17. novembar 2017. godine PODIGNUTA OPTUŽNICA PROTIV NEBOJŠE MEDOJEV...

 

Monitor broj 1412

Broj 1410. petak 27. oktobar 2017. godine   U sudnici pučist-saradnik:ŠTO PROPUŠTI...